Уочи 17. годишњице смрти: Алија Изетбеговић је симбол слободе духа и мисли

Уочи 17. годишњице смрти: Алија Изетбеговић је симбол слободе духа и мисли
  • 18 Oct, 2020

Алија Изетбеговић представља неупитан узор и идеал, његова мисао представља једну врсту моралног и етичког компаса у животу, поручила је у интервјуу за Анадолу Ејџенси (Агенцy) (АА) директорица Јавне установе Музеј "Алија Изетбеговић" Нађа Берберовић-Диздаревић.

Подсјетила је да је ЈУ Музеј "Алија Изетбеговић" основан на четврту годишњицу смрти Алије Изетбеговића 19. октобра 2007. године. Музеј је иницијално основан као депанданс Музеја Сарајево, да би одлуком Скупштине од 31. децембра 2009. године постао засебна јавна установа. Колекција музеја смјештена је у старом дијелу града Сарајева у двије капи-куле – Плоча и Широкац, повезане каменим бедемом. Објекат има историјску вриједност, јер су ове капи-куле и капи-кула на Царини изграђене заједно са  пет табија, а градња је завршена 1739. године.

Оснивањем Музеја, како је подсјетила Берберовић-Диздаревић, максимално је искориштена унутрашњост, уз рестаурацију капи-кула које су један од симбола града. Стална музејска поставка посјетиоцима нуди преглед друштвених, политичких и интелектуалних аспеката живота првог предсједника Предсједништва Босне и Херцеговине. Поред тога, посјетиоци су у прилици упознати се са догађајима из савремене босанскохерцеговачке историје. Музеј подржава и научно-истраживачке радове студената те докторске дисертације интелектуалца и научника, стављајући им на располагање своју библиотеку и историјски архив.

"Поносна сам на многобројне пројекте које је наш млади кадар досад успио реализовати - научне  симпозије и конференције, издавачка дјелатност, интерактивне радионице за ученике, литерарна такмичења ученика основних и средњих школа, ликовне колоније академских сликара, умјетничке изложбе. Циљ нам је да наше активности обухвате више стотина учесника из свих крајева Босне и Херцеговине, али и дијаспоре, те да су усмјерени на разноврсне научне и стручне активности, пројекти намијењени свим категоријама, од ученика до академског нивоа уз презентовање крајњих резултата у виду: каталога за најмлађе сараднике, зборника радова, изложби умјетника уз пратеће материјале, годишње организовање свечане Академије, као и редовне музејске поставке и свакодневне активности Музеја – пријем посјетилаца, појединачно или у групама. Млада популација, нарочито ученици средњих и основних школа, наши су најчешћи посјетиоци, па у складу са тим Музеј организује интерактивне радионице те конкурсе за најбоље ликовне и литерарне радове", истакла је Берберовић-Диздаревић.

- Активности у поводу 17. годишњице смрти Алије Изетбеговића -

Ове године, поред традиционалне Академије, Музеј “Алија Изетбеговић” организује три изложбе.

"У сарадњи са Културно-спортским центром Вогошћа организујемо изложбу великог броја фотографија из приватне архиве предсједника Алије Изетбеговић под називом 'Алија Изетбеговић - између Истока и Запада'. На четрдесет паноа биће приказано преко стотину фотографија које хронолошки презентују политички и приватни живот Алије Изетбеговића. Изложба је отворена у просторијама 'КСЦ Вогошћа – Јасмин Исановић Жути' у сриједу, 14. октобра 2020. године, са почетком у 18:00 часова. Посјетиоци ће моћи погледати изложбу до 23. октобра 2020. године, сваки дан у периоду од 10:00 до 18:00 часова. У комплексу'Центра за културу Добриња - Вила Хаџихалиловића', уприличена је изложба ликовних дјела под називом 'Мој бијег у слободу', названа по истоименој међународној ликовној колонији коју ЈУ Музеј 'Алија Изетбеговић' традиционално организује већ седам година заредом у Почитељу у сарадњи са УЛУБИХ-ом. Изложба ће за посјетиоце ће бити отворена 16. октобра 2020. године у 14:00 часова. Ова изложба јавности ће бити доступна десет радних дана, све до 29. октобра 2020. године. ЈУ Музеј 'Алија Изетбеговић' изложбу организује  у сарадњи са Општином Нови Град. Улаз на обје изложбе је бесплатан", подсјетила је Берберовић-Диздаревић.

Као и сваке године, Музеј “Алија Изетбеговић” традиционално организује Академију у поводу  годишњице смрти првог предсједника независне Републике Босне и Херцеговине. Академија ће бити одржана 19.10.2020. у сарајевској Вијећници са  почетком у 19 часова. Након Академије планирано је отворење изложбе коју Музеј организује у сарадњи са Фондацијом “Алија Изетбеговић”, а која обухвата фотографије, експонате и документе из приватног и политичког живота Алије Изетбеговића. Ова изложба ће бити отворена у периоду од 19. до 29.10.2020 у аули сарајевске Вијећнице. У оквиру Академије планирана је и промоција изабраних дјела Алије Изетбеговића чији је издавач Музеј. Ове године, поштивајући превентивне мјере, број званица на Академији ће бити значајно мањи него досад. Догађај ће уживо преносити ТВСА, а пратиоци Музеја на друштвеним мрежама ће Академију моћи погледати и путем лајв (ливе) видео линка.

- Алија, неупитан узор и идеал -

"Мој рахметли дјед за мене представља неупитан узор и идеал. Поносна сам што сам његова унука и што кроз свој ангажман у Музеју имам прилику да промовишем оне универзалне етичке и моралне вриједности за које се он залагао током свог живота. Могу рећи да кроз њега и кроз његова дјела перципирам и разумијевам свијет око себе. Његова мисао за мене представља једну врсту моралног и етичког компаса у животу, подсјетник о мом поријеклу, идентитету и коријенима. По узору на њега, већ у средњој школи сам почела читати кључна дјела филозофије, социологије, антропологије, психологије итд. За мене, Алија Изетбеговић није био само политичар, државник и лидер. Ја га првенствено доживљавам као мислиоца и интелектуалца. По професији је био правник, а од најраније младости бунтовник слободног духа и страствени читалац књига. У свом књижевном опусу, али и у свом животном ставу, подједнако је црпио снагу и инспирацију из свог исламског наслијеђа и европског поријекла. Обоје је обогаћивало његов дух и његову мисао. Рахметли дједа се сјећам као човјека изузетне каризме – врло сталоженог, достојанственог и карактерног. За мене, Алија Изетбеговић је симбол слободе духа и мисли", поручила је Нађа Берберовић-Диздаревић.

- Умијеће балансирања односа између Истока и Запада -

Адмир Лисица, магистар историје и научни сарадник у Музеју "Алија Изетбеговић" је казао да посматрамо ли Алију Изетбеговића у контексту данашњих геополитичких односа у свијету, веома је лако установити да изузетно мали број званичника има континуисано умијеће балансирања односа између Истока и Запада, као што је то у току свог дјеловања чинио предсједник Изетбеговић.

"Наиме, регионална, али и босанскохерцеговачка јавност готово да није упозната са дипломатским почецима Алије Изетбеговића када је и прије него је Босна и Херцеговина постала независна и суверена држава обавио низ значајних дипломатских посјета. У марту 1991. године он се у Бечу сусрео са Курт Валдхајмом (Wалдхеимом), тадашњим предсједником Републике Аустрије. Након посјете главном граду Аустрије наредни сусрет имао је са иранским званичницима у Техерану, који су му приредили свечани дочек. Трећи дипломатски сусрет десио се у Републици Турској, гдје га је угостио предсједник ове државе Тургут Озал, истакнути пријатељ Босне и Херцеговине. Да је Алија Изетбеговић вјешто знао балансирати односе са лидерима Истока и Запада показује нам његов четврти сусрет са свјетским званичницима који се десио у Сједињеним Америчким Државама гдје је имао прилику разговарати са америчким сенаторима, међу којима се свакако истицао Боб Доле. Из ове четири посјете које су се десиле током 1991. године видимо да су подједнако заступљене исламске и земље Запада. Оваква пракса је обиљежила његову  спољну политику, што је у коначници Босни и Херцеговини омогућило подршку и признање свих свјетских сила непосредно и након проглашења независности", истакао је Лисица.

Он сматра да млади у Босни и Херцеговини већином знају основне податке о лику и дјелу првог предсједника Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића, а оно што их највише занима је свакако његова улога као врховног команданта Армије Републике Босне и Херцеговине, што је једна од многобројних улога које је у току свог живота имао.

"Оно што посебно радује је интерес младих из дијаспоре, који су рођени или одрасли ван Босне и Херцеговине. Када говоримо о припадницима бошњачке и босанскохерцеговачке дијаспоре, битно је истаћи да они своје усвојено знање често шире на своје вршњаке у земљама у којима живе, што је још један од примјера како чувати и афирмисати лик и дјело предсједника Изетбеговића у свијету", закључио је Лисица.

- Алија Изетбеговић -

Алија Изетбеговић био је први предсједник међународно признате државе Босне и Херцеговине и врховни командант Армије РБиХ током агресије на БиХ. Рођен је 8. августа 1925. године у Босанском Шамцу, а умро је 19. октобра 2003. године у Сарајеву. Сахрањен је на Шехидском мезарју "Ковачи" у Сарајеву.

Одрастао је и школовао се у Сарајеву, гдје је и дипломирао на Правном факултету. Као правни савјетник, радио је у више сарајевских предузећа. Због својих политичких опредјељења и дјеловања, два пута је затваран и осуђиван. У познатом, политички монтираном "Сарајевском процесу", као првооптужени у групи од тринаест муслиманских интелектуалаца, осуђен је на 14 година затвора.

Покренуо је формирање Странке демократске акције и на првој оснивачкој скупштини СДА, 25. маја 1990. године, постао њен први предсједник. Након побједе СДА на првим вишестраначким парламентарним изборима, 1990. године, Изетбеговић је изабран за првог предсједника Предсједништва Републике БиХ.

Након првих послијератних вишестраначких избора, 1996. године, изабран је за члана, а потом и за предсједавајућег Предсједништва БиХ. Послије десет година обављања функције члана Предсједништва БиХ, из здравствених разлога, 2000. године, поднио је оставку на мјесто члана Предсједништва БиХ.

Аутор је већег броја публицистичких радова, студија и књига које су преведене на више свјетских језика.

 

Podijeli:

Najnoviji sadržaj