Конзерваторско одјељење ГХБ библиотеке већ деценију спашава важне рукописе
(ФЕНА) - Одјелјење за конзервацију и рестаурацију Гази Хусрев-бегове библиотеке као највећа и најопремљенија лабораторија за конзервацију папира и библиотечне грађе у Босни и Херцеговини има основну мисију спашавати вриједне документе као непроцјењиво културно благо од нестајања.
Спашавањем вриједних рукописа и књига Одјелјење се бави већ десетак година, а најстарији међу њима датира у 15. вијек.
Координаторица Одјелјења за конзервацију и рестаурацију Маџида Смајкић истиче у разговору за Фену да је све што раде вриједно и да су поносни на сваки докуменат којем су продужили вијек трајања.
- Највише радимо на рукописима, којих имамо више од 10.000. Поред осталог, имамо документе из османског и аустроугарског периода који су углавном поклоњени библиотеци или су откупљени - казала је она.
Обзиром на то да је папир органског поријекла он има вијек трајања, а Смајкић наглашава да је неадекватно складиштење ипак главни узрочник пропадања и оштећења докумената.
Библиотека посједује, наводи она, документе старе пет, шест вјекова који су у добром стању.
- Није до папира, поготово не тадашњег, јер су документи писани на ручно рађеном папиру. Такав је јако квалитетан, рађен од дрвене пулпе и квалитетнији је од данашњег индустријског који је пун хемикалија - рекла је Смајкић.
Одјелјење за конзервацију и рестаурацију Гази Хусрев-бегове библиотеке користи се препорукама и методологијом УНЕСКО-а, а конзерватори имају перманентну сарадњу са библиотекарима, кустосима, архивистима.
- Договарамо се шта је вриједно да се спаси, који докуменат, књига, музејски предмет - рекла је Смајкић, наводећи да рестаурирани документи служе истраживачима, научницима, оријенталистима, тако да један докуменат може бити интересантан особама различитих занимања.
Каже да се на документима најчешће ради надоградња недостајућих страница и спајање.
- Најважније је да је посао реверзибилан, да се све може вратити на почетно стање, а да се не оштети оригинал - појаснила је Смајкић, истичући да вријеме рестаурације зависи од врсте папира и врсте оштећења.
На једном папиру, наводи, посао може трајати од једног дана до мјесец.
Конзерваторска лабораторија Гази Хусрев-бегове библиотеке оформљена је 2005. године у старој згради Библиотеке са много скромнијом опремом и простором, док се у новој згради простире на површини од 300 метара квадратних.
Конзервација представља све физичке и хемијске мјере заштите ради продужетка вијека трајања предмета конзервације, успоравања природног процеса старења и санирања постојећих оштећења на предмету тог поступка. То су процеси механичког чишћења, прања, неутрализације, ојачавања структуре, уклањања флека, праћење услова чувања у депоу и слично. Рестаурација је обнављање изгледа оштећеног документа, која може бити ручна или машинска. Конзервацијом и рестаурацијом отклањају се посљедице дејства биолошких, хемијских и физичких фактора деградације папира.
У конзерваторској лабораторији ГХБ чувају се од пропадања сви писани споменици културе на папиру, почев од рукописа, старих штампаних књига, докумената, ликовног материјала – левхе, фотографије, географске карте и други писани материјали.
Podijeli:
Najnoviji sadržaj
Otvorena biciklistička staza „Giro di Ćiro Sarajevo–Pal...
- 08 Jun, 2026
Uspješna saradnja Evropske unije i lokalnih zajednica
Градоначелник Самир Авдић: Един је живио новинарство до...
- 08 Jun, 2026
Комеморација у Народном позоришту
Сарајево проглашено најбољом свјетском дестинацијом за...
- 08 Jun, 2026
Према избору магазина National Geographic
Градоначелник Авдић у Вијећници угостио учеснике програ...
- 06 Jun, 2026
Град Сарајево подржао пројекат
Gradsko vijeće
MKSJ Sarajevo