Захваљујући Граду Сарајеву поново постављена биста Исака Самоковлије у парку Трг Ослобођења - Алија Изетбеговић

18 Jan, 2021

Нова биста бх. књижевника, љекара и хуманисте Исака Самоковлије постављена је данас у централном сарајевском парку, на Тргу Ослобођења - Алија Изетбеговић, одакле је прије пет година отуђена. Враћање бисте једног од највећих и најпознатијих бх. приповједача, иницирали су и реализовали Град Сарајево и Јеврејска заједница у БиХ.

Градоначелник Сарајева Абдулах Скака је приликом откривања бисте казао да се Исак Самоковлија вратио тамо гдје и припада, уз великане писане ријечи, који су својом списатељском и људском ширином обиљежили књижевни и културни живот Сарајева и Босне и Херцеговине.

„Овакви споменици чине град и они подсјећају да су у њему живјели, радили и стварали изузетни људи и умјетници. Чувати, његовати и памтити нашу пребогату културну баштину наша је свакодневна задаћа – због нас самих, а поготово због наших будућих нараштаја“, истакао је Скака.

Град Сарајево је финансирао израду бисте која је умјетничко дјело Стијепе Гаврића, академског кипара и професора у Средњој школи примијењених умјетности у Сарајеву.

У име Јеврејске заједнице у БиХ, предсједник Јакоб Финци и савјетник за културу и религију Ели Таубер захвалили су Граду Сарајеву и градоначелнику Скаки што су препознали значај поновног постављања бисте у част Исака Самоковлије.

Истакли су да овај важан чин представља дио мисије очувања дјела и лика др. Исака Самоковлије, суграђанина и великог бх. приповједача који нам је оставио значајан запис о животу босанске сефардске заједнице.

Додали су да данашњи догађај, уприличен поводом 66 година од смрти овог књижевника, је и допринос Града Сарајева књижевно-културној манифестацији „Дани Исака Самоковлије“, која се већ 16 година одржава у Горажду, родном граду овог чудесног творца приповиједака.

Исак Самоковлија је рођен у Горажду. Његова породица била је поријеклом јеврејска. Пресељава у Сарајево гдје наставља школовање, а потом у Бечу завршава медицину. Као љекар је радио у Горажду, Фојници и Сарајеву. Иако је као љекар био много заузет, писао је ноћу када би завршио са послом. Књижевност је била Исакова највећа љубав па би га писање ноћу заправо одмарало. "Рафина авлија" је прва приповијетка које је издао, а потом су услиједиле збирке приповиједака, међу којима су најпознатије Носач Самуел, Плава Јеврејка, Од прољећа до прољећа..., а написао је и “Ханку”, вјероватно једну од најљепших ромских прича у БиХ, која се изводи на сцени сарајевског Народног позоришта. Умро је 15. јануара 1955. године у Сарајеву. Сахрањен је на јеврејском гробљу.