Сарајевски мостови симболи времена

Сарајевски мостови симболи времена
  • 18 Jul, 2020

Мостови на ријеци Миљацки свједоче о различитим периодима историје Сарајева и сваки има посебну причу.  Један од најбољих начина да упознате пријестолницу јесте да прошетате дуж Миљацке и застанете покрај сваког од мостова.

Један дјелић прича документован је кроз филм „Мостови Сарајева“. Ријеч је о мозаику умјетничких гледишта која на критички начин промишљају различите универзалне теме које хисторијско мјесто као што је Сарајево симболизира.

У наставку прочитајте основне информације о двадесет сарајевских мостова.

Козија ћуприја

Камена капија Сарајева, први мост на Миљацки са  источне стране, лежи на старом цариградском друму, којим се у давна доба кад су Турци владали овим просторима, од Сарајева путовало до Стамбола. Ћуприја је једна од четири стара моста који су сачувани из овог времена.

Име је добила према легенди према којој је сиромашни пастир на том мјесту чувао козе које су га одвеле до ћупа пуног злата. Овај се обогатио па изградио мост. Сматра се да је изграђен у доба Мехмед-паше Соколовића у 16. вијеку, када су настали и мостарски Стари, Вишеградска ћуприја и требињски Арсланагића мост. Најстарији писани траг о овом мосту јесте запис Мула Мустафе Башескије, који 1771. биљежи да је саграђен камени зид који је водио од Козије ћуприје све до Алифаковца.

Пјешачки мост који води до Бабића баште

Није познато када је изграђен мали пјешачки мост који веже Бендбашу и Бабића башту, једну од најстаријих махала Сарајева.

Шехер -Ћехајина ћуприја

Овај национални споменик наше земље, налази се тик до познате Инат куће и претпоставља се да је изграђен у 16. или 17. вијеку.

О имену Шехер-Ћехаја постоје многе приче. Једна предаја каже како је градњу моста финансирао извјесни Алија Хафизадић, а  друга, познатија међу Сарајлијама, вели како је градитељ ћуприје био чувени Хаџи Хусеин, шехер-ћехаја (управитељ) града. Он је, вјерује се, умро прије него је мост саграђен.  Када је вијест о његовој смрти стигла до његовог сина Мустафе у Стамбол, овај одлучи да се са женом врати у Сарајево и доврши изградњу моста.

Постоји легенда према којој је у Шехер-ћехајину ћуприју био уграђен велики дијамант. Међутим , недуго послије завршетка моста дијамант је нестао.

Пасванџије (чувари чаршије) трагали су за крадљивцем од куће до куће, да би се испоставило да је један заљубљени младић дијамант украо за своју дјевојку. Ганут његовом великом љубављу сарајевски кадија (судија) се смиловао и ослободио младића, али дијамант више никада није поново уграђен у мост.

 Шехер -ћехајина ћуприја проглашена је 2005. године националним спомеником БиХ.

Нови мост Вијећница

Овај мост отворен је у априлу 2003. , највише због потреба саобраћаја у овом дијелу града. Назван је по миљеници града, сарајевској Вијећници.

Царева ћуприја

Царев мост сљедећи је лук преко Миљацке. Изградио га је у 15. вијеку Иса-бег Исаковић, првобитно је стајао на мало нижем мјесту од овог садашњег – налазио се тачно испред улаза у Цареву џамију.

Кад је султан Фатих Мехмед хан II дошао у Босну и освојио цијелу земљу, Иса-бег је дошао да му се поклони, предавши џамију коју је саградио. Од тог се времена џамија и ћуприја прозваше Царевом.

Дрвена ћуприја се урушавала у неколико наврата све док је Миљацка није потпуно однијела, па је на њеном мјесту 1510. године Гази Хусрев-бег дао начинити нову ћуприју од тесаног камена.

Током велике поплаве 1628. године и камена Царева ћуприја је уништена. Годину дана касније (1629.) сарајевски велепосједник Хаџи Хусеин-ага Харачић (негдје се спомиње и као Хараџлија), ћуприју је о свом трошку дао поправити, градећи камени мост са три стуба и четири лука.

Поплава је поново 1791. године срушила Цареву ћуприју. Сарајевски трговац и добротвор Хаџи Мустафага Бешлија, о свом је трошку поправља 1792. године.

За вријеме Аустро-Угарске, Царева ћуприја је порушена због лошег стања у којем се налазила. Градско поглаварство одлучује подићи нову, бетонску ћуприју која и данас стоји. Ћуприја је том приликом помјерена неколико корака ближе улици.

Тај је мост срушен 1619. у поплави, па је Хаџи Хусеин-ага Харачић изградио камени мост који је био оштећен, па обновљен 1792. године. Аустроугари руше овај мост због његовог рушевног стања и граде нови.

Латинска ћуприја

Први спомен на мост Латинска ћуприја пронађен је у дефтеру (попису) из 1541. године, гдје се наводи како је мост подигао извјесни сарач Хусеин, син Ширмедов.

Из једног каснијег документа може се закључити како се радило о дрвеном мосту, који је убрзо порушен и умјесто којег је сарајевски ајан Али Ајни-Бег изградио камену ћуприју.

Тај камени мост је 1791. године  однијела велика поплава, након чега је 1798. године, из средстава које у добротворне сврхе завијештао угледни сарајевски трговац Абдулах Брига, Латинска ћуприја изграђена у својој данашњој форми.

Име је Латинска ћуприја добила по Латинлуку, махали на лијевој обали Миљацке, коју су насељавали сарајевски католици.

Од 1918. до 1993. године Латинска ћуприја звала се Принципов мост, по Гаврилу Принципу, који је свега неколико метара од овог моста извршио атентат на аустро-угарског престолонасљедника Франза Фердинанда и његову супругу Софију. Тај догађај, познат као Сарајевски атентат, био је повод за почетак Првог свјетског рата.

 Ћумурија мост

Дрвени мост Ћумурија изграђен је некад прије 1565. године, када се први пут помиње. Првобитно се звао хаџи Хасанова ћуприја, по доброчинитељу који је финансирао његову изградњу.

Мост је направљен да повеже махалу око Ајас-пашине џамије, која се налазила на десној обали Миљацке, са махалом Бакр-бабине џамије на Ат Мејдану.

Ајас -пашина махала била је сједиште сабљарског еснафа, па су управо покрај овог моста сабљари у Миљацку истресали пепео ћумура (дрвеног угља) којег су користили за ложење ватре  приликом израде сабљи.

По ћумуру мост у народу и доби данашње име – Ћумурија. Неколико пута је Ћумурија претрпјела велика оштећења од поплава, па је дрвена конструкција 1886. замијењена жељезним мостом који је првобитно служио за потребе изградње жељезничке пруге Босански Брод – Зеница.

Од 1919. мост се звао Зрињског мост, по хрватском бану Петру Зрињском, а 1993. године му је враћено име Ћумурија.

Након опсежне реконструкције мост је 2002. године отворен за саобраћај моторних возила.

Чобанија мост

Чобанија мост такође је некад био дрвени. Изградио га је Хасан Војвода 1557., а обновљен је за вријеме шејха Каимија, сарајевског пјесника па га неки зову и "шејханија мост" као и "шејтанија мост".

Године 1886. жељезни мост је саграђен на мјесту старог, али је због лошег ослонца пропао. На његовом мјесту је саграђен нови 1888. године.

Фестина Ленте

Фестина ленте (Пожури, полако) мост свечано отворен 22. августа 2012. године код Академије ликовних умјетности.

Спаја шеталиште Обале Мака Диздара испред Академије ликовних умјетности, чији су га студенти и дизајнирали: Аднан Алагић, Амила Хрустић и Бојана Канлић (смјер продукт дизајн) са  Радићевом улицом.

Мост је дужине 38 метара и ширине од 4 до 7 метара. Његова челична конструкција обложена је алуминијским плочама, а ограда је начињена од ламинираног стакла са дрвеним рукохватима.

Освјетљен је ЛЕД расвјетом постављеном на огради и поду, а у средишњем дијелу моста постављене су двије дрвене клупе за одмор.

На оба улаза на мост у поду је угравиран натпис ''Фестина Ленте'', што на латинском значи ''пожури полако''.

Еиффелов мост

Пјешачки жељезни мост Скендерија је међу Сарајлијама познат и као Ајфелов мост. Негдје око мјеста данашњег моста османски је намјесник Скендер-паша, по којем један читав крај на лијевој обали Миљацке носи име Скендерија, подигао дрвену ћуприју крајем 15. или на самом почетку 16. вијека.

Хировита Миљацка често је односила сарајевске дрвене ћуприје, па је тако било и са Скендеријом. Аустро -угарска управа томе је стала у крај, па је регулисала ток Миљацке и наново саградила бројне мостове, међу којима 1893. године и жељезну Скендерију.

У Сарајеву постоји предање, које нема потврду нити у једном писаном документу, да је овај мост пројектовао чувени Аександар  Густав  Ајфел, чувени  архитект чувеног  Ајфеловог торња у Паризу.

Током посљедњег рата мост је знатно оштећен, а посљедњи пут је реконструисан 2004. године.

Скендерија мост

Скендерија мост један је од најпрометнијих и самим тим најоптерећенијих мостова у граду.

Бетонски мост Скендерија изграђен је 1969. године, како би квалитетније саобраћајно повезао десну и лијеву обалу Миљацке покрај мјеста гдје је те исте године отворен Центар Скендерија, културно-спортски и привредни комплекс, који се простире на 70.000 квадратних метара.

Оба објекта, али и цијело насеље на лијевој обали Миљацке су име Скендерија добили по османском управитељу Босанског санџака - Скендер-паши, који је 1499. године на простору данашњег Центра Скендерија дао изградити трговачки центар са 11 дућана, караван-сарај, двор, имарет и текију.

Његов син Мустафа-бег Скендерпашић је 1518. године уз очеву текију, управо на мјесту данашњег Дома младих, подигао прву поткуполну џамију у БиХ.

Током протеклог рата, у прољеће 1992. се око овог моста водила једна од највећих битки у Сарајеву, па је, услијед ратних дејстава, мост био знатно оштећен.

Темељита реконструкција бетонског моста Скендерија, који спаја улице Обала Кулина бана и Терезије, извршена је у 2014. години.

Мост Суаде и Олге

Мост Суаде и Олге је бетонски мост, који повезује Маријин Двор на десној са насељима Ковачићи и Грбавица на лијевој обали Миљацке. Нешто узводно је у османско доба стајала дрвена Ћиришханска ћуприја (мост), која је име добила по творници љепила (ћиришхани), која се налазила на десној обали Миљацке.

Данашњи мост изграђен је након Другог свјетског рата и једна је од првих грађевина изграђених у Сарајеву у социјалистичкој Босни и Херцеговини. У то вријеме мост се звао Врбања мост.

Суада Дилберовић и Олга Сучић су прве жртве агресије на Босну и Херцеговину. Суада Дилберовић је била студентица медицине у Сарајеву. Суада је прва жртва  опсаде Сарајева и сматра се првом жртвом агресије на Босну и Херцеговину од 1992. - 1995. године.

На истом мјесту као и Суада, убијена је и Олга Сучић, па се због тога на мосту, на којем су убијене ове двије младе дјевојке, налази споменик њима двјема као првим жртвама агресије у Сарајеву.

На мосту су 1993. године страдали и сарајевски Ромео и Јулија - Бошко Бркић и Адмира Исмић, двоје заљубљених, који су покушали побјећи из опкољеног Сарајева и своју љубав по сваку цијену сачувати од ратног безумља.

Арс Аеви

Пјешачки мост Арс Аеви спаја обале ријеке Миљацке у близини Земаљског и   Историјског музеја БиХ.

Мост је дизајнирао чувени италијански архитекта Рензо Пиано.

Овај добитник Притзкер награде за архитектуру и почасни грађанин Сарајева донирао је и средства за изградњу моста Арс Аеви, који је отворен 2002. године и представља физички и симболички путоказ у простор будућег музеја.

Колекција Арс Аеви једна је од најзначајнијих збирки дјела савремене умјетности у овом дијелу свијета.

Мост у улици Хамдије Чемерлића

Овај мост некада је носио име Братства и јединства и имао је посебну улогу у посљедњем рату. Преко њега су до Грбавице и назад прелазиле бројне породице, подијељене агресијом.

Овај бетонски мост изграђен је 1951., а све до 1995. године носио је име Мост братства и јединства, по борбеној пароли партизана - бораца покрета отпора у Другом свјетском рату, а потом и једној од битних политика комунистичке Југославије, која је имала за циљ афирмисати једнакост и заједништво међу народима бивше Југославије.

Током посљедњег рата Мост је био на линији разграничења и представљао је пункт преко којег се, током трајања крхких примирја, обављала комуникација између зараћених страна, под надзором снага Уједињених Нација.

Током 2012. године извршена је реконструкција ове саобраћајнице.

Мост крај хотела Бристол

Мали пјешачки мост изграђен је за вријеме бивше Југославије.

Мост на Социјалном

Мост у улици Топал Осман-паше је био затворен у прошлом рату, налазио се на "првој линији" и био је миниран. Овај мост је обновљен 2013. године.

Мост у улици Азизе Шаћирбеговић

Тзв. Малта мост обновљен је 2011. године. Обзиром да улица Азизе Шећирбеговић пресијеца шеталиште, овај пјешачки прелаз био је логично рјешење за свакодневни саобраћај великог броја пјешака.

Мост малезијско-босанскохерцеговачког пријатељства

Мост малезијско-босанскохерцеговачког пријатељства познат и као "Босмалов мост" налази се у сарајевском насељу Ченгић Вила и премошћава ријеку Миљацку. Изграђен је у склопу пете сарајевске трансверзале и спаја главну улицу на Ченгић Вили са Босмал   Сити  Центром, по коме је добио надимак. Мост је свечано отворен 2005. године .

Мост Конгресмена McCloskey

Мост Конгресмена McCloskeya повезује Миљацку у сарајевском насељу Отока са Булевар Меше Селимовића са Приједорском улицом, која води покрај Отока Шопинг  Центра.

Ова саобраћајница, коју Сарајлије зову и мост код Отоке, саграђена је 1974. године по пројекту завода Трасер, а интересантна је чињеница како је по истовјетном пројекту изграђен и мост у улици Топал Осман-паше, који спаја сарајевска насеља Грбавицу и Социјално.

Од 2010. године мост код Отоке носи име по Francis-u Xavier-u Frank-u McCloskey, који је испред Демократске странке шест пута биран у Конгрес Сједињених америчких држава.

Конгресмен McCloskey (1939. – 2003.) био је доказани пријатељ Босне и Херцеговине, који је током посљедњег рата у нашој земљи чинио огромне напоре на заустављању ратног лудила.

Мост крај џамије Istiqlal

У насељу Отока постоји још један мост, онај који веже шетницу у овом насељу са другом обалом на којој се налази џамија Istiqlal и нешто ниже стадион ФК Олимпиц. Мост је изграђен након рата.

 

Podijeli:

Najnoviji sadržaj