На приједлог градоначелника Скаке: Почасна"Плакета Града Сарајева" уваженом хафизу Исмету еф. Спахићу

На приједлог градоначелника Скаке: Почасна"Плакета Града Сарајева" уваженом хафизу Исмету еф. Спахићу
  • 29 Jan, 2020

Почасну „Плакету Града Сарајева“ на приједлог градоначелника Абдулаха Скаке, Градско вијеће Града Сарајева додијелило је уваженом хафизу Исмету еф. Спахићу , дугогодишњем замјенику бившег реисул-улеме, главном имаму и хатибу Гази Хусрев-бегове џамије и професору Гази Хусрев-бегове медресе.

Хафиз Исмет еф. Спахић , тијеком свог дјеловања значајно је допринио очувању, заштити и унапрјеђењу улоге неколико кључних институција попут Медресе, Гази Хусрев-бегове џамије, као централне градске џамије и цјелокупне Исламске заједнице Босне и Херцеговине у посебно тешким околностима.

"Ефендија Спахић никада се није ни трена одвојио од своје махале, џемата и народа задржавајући непосредан, близак и животни начин комуникације којом плијени све око себе, промовишући  дијалог, сарадњу и опште добро", наведено је у образложењу.  

Исмет еф. Спахић рођен је 1940. године у Пуховцу код Зенице, свој радни вијек је посветио Сарајеву. Гази Хусрев-бегову медресу је завршио 1959. године. Имамску дужност почео у Високом 1962. године, био је од 1965. до 1978. године главни имам на подручју Одбора Исламске заједнице Високо.

Постао је предавач предмета кирает у Гази Хусрев-беговој медреси од 1978. године, хифз је положио 1980. године. Првим имамом и хатибом Гази Хусрев-бегове џамије именован је 1985. године.

За замјеника реису-л-улеме изабран је 1993. године. Био је и вршилац дужности директора Гази Хусрев-бегове медресе од 1998. године. Објављивао у Препороду и у другим исламским листовима и часописима. Аутор је књиге хутби (ХУТБЕ, хфз. Исмет Спахић, Ел-Калем, 2000. год.).

Истакнути је учесник  свих позитивних кретања у Исламској заједници БиХ, посебно у Сарајеву.

Битно је истаћи и животну трагедију хафиза, наиме, 23. августа 1993. године у масакру  у  улици Халачи, у реду за воду осам грађана је убијено, а троје рањено од минобацачке гранате која је испаљена са  агресорских положаја.

Тог дана убијени су Џенан Аљевић, Махир Ферхатовић, Тарик Харба, Есма Муратовић, Мелиха Муратовић-Спахић, Алмаса Спахић, Махира Спахић и Исмет Суљић. Међу погинулима су биле три кћерке и једна унука хафиза Спахића.

Унаточ тешкој трагедији, хафиз Спахић је тада остао достојанствен, његова вјера је изузетно снажна, те је над мезарима најмилијих рекао:

„Говорио си, хафизе, не жалимо крв за одбрану нападнуте нам домовине. Аллах те ставио на искушење! Елхамдулилах“.

Нема дана, каже хафиз Спахић, да се не сјети своје дјеце. Учи Фатиху, суру Ја'син.

"Његов су живот и борба, достојанство и морална снага и данас инспирација многима, посебно младим људима са којима и даље, када је год у могућости, одржава контакт. Сарајево је имало много великих алима, вјерских достојанственика и богато морално наслијеђе, али је хафиз Исмет еф. Спахић један од оних бедема који у једном тешком времену сачувају највише вриједности правде, вјере и добра без којих живот нема прави смисао", наведено је у образложењу.

 

Podijeli:

Najnoviji sadržaj