• 11 Aug, 2020

„Одлука о проглашењу БЗК „Препород“ и других организација културе народа Босне и Херцеговине друштвима од посебног значаја за Град Сарајево значи несумњиво пуно, и то како у конкретном, тако и у симболичком смислу, при чему бих се усудио рећи и то да је ова одлука на неки начин чак и историјска“, казао је за Sarajevo.ba проф. др. Сањин Кодрић, предсједник Бошњачке заједнице културе „Препород“.

Град Сарајево је овом својом одлуком дао изврстан примјер и другима, како то и приличи главном граду Босне и Херцеговине.

БЗК „Препород“ досад није имао адекватан друштвени третман и положај, што је, истиче проф. др. Кодрић на врло важан начин промијењено одлуком коју је Градско вијеће Града Сарајева донијело на приједлог градоначелника Абдулаха Скаке.

„Значај те одлуке већи је утолико прије што је ријеч о одлуци везаној за Сарајево као главни град Босне и Херцеговине, што уз конкретан аспект ове одлуке има и изразити шири симболички значај. Изгледа да је требало чекати цијелих 117 година постојања БЗК „Препород“ да се ствари почну мијењати на начин како је то давно требао бити случај, због чега смо посебно захвални градоначелнику Скаки, а онда и Градском вијећу на препознавању важности БЗК „Препород“ и других организација културе народа Босне и Херцеговине. Са  пуним правом могу се поносити и градоначелник као предлагач одлуке и Градско вијеће као тијело које је ову одлуку донијело очекивано једногласно, што нас нарочито радује“, истиче Кодрић.

„Без оваквог односа надлежних власти почев од локалног до кантоналног, федералног и државног нивоа није могуће да организације културе народа Босне и Херцеговине какве су БЗК „Препород“, ХКД „Напредак“, СПКД „Просвјета“ и ЈКПХД „Ла Беневоленција“ наставе радити и дјеловати онако како је то случај већ више од једног вијека. Ове наше организације вриједност су Босне и Херцеговине, те је зато држава на свим нивоима власти дужна подржати њихов опстанак и даљи развој, а на корист цјелине нашег друштва“, мишљења је Кодрић.

БЗК „Препород“ добитник и Шестоаприлске награде Града Сарајева

„Част ми је да могу подсјетити да је БЗК „Препород“ добитник и Шестоаприлске награде Града Сарајева, коју је добио 2003. године, а у поводу стоте годишњице оснивања БЗК „Препород“.

То ће рећи да је у Граду Сарајеву и раније постојала свијест о важности БЗК „Препород“ и других организација културе народа Босне и Херцеговине, а што је сад подигнуто на још виши ниво, тј. на онај ниво како то и треба бити. Зато сам увјерен да ће сарадња БЗК „Препород“ са градоначелником и Градом Сарајево бити још боља у будућности“, наглашава Кодрић.

Ова најстарија установа културе Бошњака има традицију дужу од једног вијекаа, тј. почев од 1903. године, кад је данашњи „Препород“ основан под именом друштва „Гајрет“.

„До Дугог свјетског рата данашњи БЗК „Препород“ био је кључни носилац свих важних просвјетно-културних и идентитетских процеса код Бошњака, али и вјероватно најблиставији примјер нашег тадашњег реинтегрирања у европски контекст, односно европску културу и друштво са свим њиховим изазовима који су мучили Босну након Берлинског конгреса и аустроугарске окупације дотадашње османске Босне 1878. године “, појашњава Кодрић.

Истиче како у савременом периоду, односно од деведесетих година 20. вијека  па надаље, овоме додајемо и сад већ стотине фундаменталних пројеката које је у области афирмације културе и идентитета Бошњака реализовао  БЗК „Препород“, укључујући и нпр. први  Правопис босанскога језика  из 1996., Историју Бошњака из 1997. или едицију Бошњачка књижевност у 100 књига, која се објављује од 1995. године, а што се све пројекти од пресудне важности за афирмацију Бошњака као народа и њихова идентитета.

„Наравно, ту су и други слични темељно важни пројекти који се тренутно реализују  или припремају у БЗК „Препород“, попут нпр. новог Правописа босанскога језика, Енциклопедије Бошњака  или едиције Бошњачка књижевност за дјецу и младе  и бројних других, којих је,  такођер,  на десетине. У складу са  неупитним вриједностима своје прошлости и традиције, БЗК „Препород“ и данас је, дакле, генератор низа суштински важних пројеката везаних за културу и идентитет Бошњака, односно један од кључних „погона“ нашег културног и идентитетског развоја“, наглашава Кодрић.

Колико одлука Градског вијећа и уопште рад БЗК „Препород“ доприноси мултиетничкој слици града Сарајева проф. др. Сањин Кодрић појашњава:

Сарајево се често перципира као „европски Јерузалем“, што је у основи и тачно, јер се управо у Сарајеву зрцали оно што је хисторијски  утемељено мултиетничко биће Босне и Херцеговине као цјелине – напросто, књижевно говорећи, Сарајево је синегдоха Босне,  јер као дио представља ширу цјелину.

Тој мултиетничности, али и мултикултуралности те интеркултуралности Босне током више од једног вијека  доприносе и организације културе народа Босне и Херцеговине какве су управо БЗК „Препород“, ХКД „Напредак“, СПКД „Просвјета“ и ЈКПХД „Ла Беневоленција“. Сва ова друштва афирмишу, наравно, културу појединих народа за која су својом природом везана, али истовремено афирмишу и интеркултурални босанскохерцеговачки мозаик. Шта би Сарајево или Босна и Херцеговина били не само без „Препорода“, већ и без „Напретка“, „Просвјете“ или „Ла Беневоленције“, било у прошлости, било сад?

Препорађање, напредак, просвјећивање и уопште бољитак друштва као цјелине наше су суштинске мисије, а о томе, уосталом, свједоче и имена наших организација.

Препород до краја године намјерава организовати  научни скуп који би био посвећен питањима везаним за историју Сарајева, и то управо у контексту мултиетничности и интеркултуралности као битног обиљежја Сарајева како у прошлости, тако и данас.

„Уз бројне друге активности, планирамо и велико обиљежавање 150. годишњице рођења Сафвет-бега Башагића те годишњица неких других наших истакнутих писаца и личности из културне историје, а што би се требало реализовати  под покровитељством градоначелника, односно Града Сарајева. Ту је, такође, и велики јубилеј 30. годишњице обнове рада БЗК „Препород“ те обиљежавање Дана Бошњака 28. септембра “, рекао је Кодрић.

Podijeli: