Према посљедњим подацима Завода за јавно здравство Кантона Сарајево, око двије трећине свих новозаражених особа у Кантону Сарајево припада тзв. породичним кластерима, што значи да се те особе заразе у породичном окружењу.

Како је Завод раније информисао, особе које имају симптоме инфекције коронавирусом (кашаљ, температура, малаксалост, губитак мириса и окуса...) као и особе којима се лабораторијски потврди зараза, морају се самоизолирати у циљу спречавања ширења заразе.

Понављамо упуте епидемиолога шта треба чинити уколико постоји сумња да је члан домаћинства заражен, те шта уколико је потврђена зараза.

Уколико особа у домаћинству има наведене симптоме она се мора обавезно телефонски јавити надлежном љекару у здравствену установу у којој посједује здравствени картон. Надлежни љекар ће пацијенту пружити сва упутства и савјете, те га упутити на даљу здравствену скрб, у складу са његовим здравственим стањем у том моменту.

Уколико се здравствено потврди да је особа у домаћинству заражена коронавирусом, а по мишљењу љекара она не захтијева болничко лијечење, односно ако има блажу симптоматологију болести (углавном праћену грозницом, кашљем, главобољом и малаксалошћу, пролјевом, зачепљеношћу носа), она се може сигурно лијечити код куће уз континуисани, свакодневни лијечнички надзор. Љекар ће пратити ток болести и одређивати даље лијечење пацијента, у складу са његовим здравственим стањем.

Када је ријеч о општим мјерама спречавања и сузбијања инфекције у кућним условима, потребно је ограничити број особа које се брину о сумњивом или “потврђеном пацијенту КОВИД-19”.

Лијечење у кућним условима: Једна особа треба да његује болесника

“Боље је да само једна особа буде његоватељ. Та особа треба бити здрава, без обољења и здравствених потешкоћа као што су дијабетес, висок крвни притисак, дисајни или срчани проблеми”, наглашавају из Завода.

Особе у домаћинству које припадају ризичним групама (старије особе, особе нарушеног имунолошког система и са постојећим хроничним обољењима) требају избјегавати контакт са  пацијентом и са  предметима са  којима је пацијент дошао у контакт. Приступ заједничким просторијама требало би ограничити колико год је то могуће, те се мора проводити строга хигијена руку”, наводе из Завода.

Такође наглашавају да пацијента треба смјестити у добро прозрачену једнокреветну собу (тј. редовно  отварати прозор). Пацијент треба користити одвојени тоалет, ако је могуће, од остатка  домаћинства.

Чланови домаћинства требају избјегавати дијељење предмета са  пацијентом (нпр. прибор за јело и ручници).

Сви заједнички простори морају бити добро прозрачени, а површине које се често додирују (нпр. кваке за врата, прекидачи за свјетло) морају се често чистити неутралним детерџентима. Обавезна је честа хигијена руку, посебно након контакта са пацијентом или било којом површином коју је додирнуо пацијент, посебно прије и након припреме хране, прије јела, након употребе тоалета.

“Тоалет, лавабо и остале дијелове у купаоници треба свакодневно чистити, избјегавајући прскање.

Површине и предмети у домаћинству требају бити дезинфиковани  обичним избјељивачем за домаћинство, у разрјеђивању које одговара 0,05-0,1 процената натријевог хипоклорита (20 мл избјељивача за домаћинство треба разриједити у једној литри воде). Ову отопину треба свјежу користити, тј. припремити нову сваки пут кад је потребно.

Неопходно је свакодневно чистити собу гдје је обољели, уз кориштење једнократне опреме за чишћење (нпр. марамице за једнократну употребу). Ако опрема за чишћење за једнократну употребу није доступна, материјал за чишћење (крпа, спужва итд.) треба ставити у дезинфекциону  отопину од 0,05 до 0,1 процената натријевог хипоклорита, припремљеног како је описано.

Особа задужена за чишћење требала би носити рукавице за једнократну употребу и хируршку маску. Пацијенти са благим симптомима могу сами очистити собу.

Постељина, ручници, одјећа за спавање и други текстил који пацијент користи морају бити похрањени у посебне вреће у соби у којој борави док се не опере детерџентом за прање рубља на 90 °Ц (циклус топле воде). Ако се неки дио одјеће не може прати у врућој води, избјељивач или други производи за дезинфекцију текстила се требају користити.

Пацијент би требао имати врећу за отпад у својој соби за кориштене марамице, маске за лице и други отпад. Иста врећа се баца у контејнере за несортирани отпад. Уколико постоји могућност исту треба дезинфиковати извана”, понављају из Завода.

Такође, истичу да у стамбени простор не смију бити примљени посјетиоци док се пацијент у потпуности не опорави.

Ако у домаћинству има више пацијената са сумњом или потврдом КОВИД-19, сви пацијенти могу бити изолирани у исту собу.

Мјере и упуте за болесника који се лијечи у кућним условима

Када је ријеч о мјерама превенције и сузбијања инфекције које примјењује пацијент како би се спријечило ширење инфекције (у кућним условима) потребно је избјегавати физички контакт (нпр. загрљаје, руковање итд.) са члановима породице.

“Такође, избјегавати што више боравке у заједничким просторима и боравити у једној, добро прозраченој соби. Носити маску за лице која покрива нос и уста што је више могуће, посебно кад сте у заједничким просторијама. Маску за лице треба често мијењати. Увијек промијените маску кад постане запрљана или влажна.

Када се скида маска за лице, уклоните је додиривањем само еластичних трака или везица, а предњи и унутрашњи слојеви се никада не смију дирати. Руке треба опрати/очистити одмах (темељито) након уклањање маске за лице.

Када не носите маску за лице, нос и уста треба прекрити папирнатом марамицом приликом кихања или кашља. Већи број папирних марамица треба бити при руци и спремне за употребу. Папирне марамице треба бацити одмах након употребе, а руке треба одмах опрати/очистити користећи исправан поступак: топла вода и сапун, те дезинфекција алкохолним средством.

Често очистите руке средством на бази алкохола или их оперите сапуном и водом те осушите руке убрусима за једнократну употребу. Ако ручници за једнократну употребу нису доступни, потребно је да пацијент има одвојене ручнике од ручника које користи остатак домаћинства. Ручнике треба редовно  мијењати и прати према наведеним упутама.

Треба користити засебан прибор за јело. Они би требали бити пажљиво очишћени након сваке употребе”, наведено је у упутама.

Мјере и упуте за његоватеља

Што се тиче мјера за сузбијање инфекције које примјењује његоватељ пацијента, како би се спријечио пренос инфекције потребно је избјегавати блиски контакт са пацијентом што је више могуће и држати се на удаљености од најмање један метар.

“Такође, често перите руке, посебно након контакта са  пацијентом и било којим предметом који је користио пацијент (нпр. прибор за јело, постељина, тоалет, итд.). Вода и сапун  ефикасни  су за прање руку, може се користити и алкохолна отопина за дезинфекцију руку.

Користите ручнике за једнократну употребу да бисте осушили руке кад год су доступни. Ако нису доступни, често мијењајте ручнике и перите их детерџентом у циклусу топле воде (90 °Ц). Ако се предмет не може прати у врућем циклусу воде, употребљавајте избјељивач или друге производе за деконтаминацију текстила.

Носите маску за лице кад се налазите у истој соби са  пацијентом, или уопште у блиском контакту са пацијентом. Маску треба мијењати након сваке употребе; ако то није могуће, треба је промијенити кад постане запрљана или влажна.

Када се скине маска за лице, уклоните је додиривањем само еластичних трака или везица; предњи и унутрашњи слојеви се никада не смију дирати. Руке треба опрати/очистити одмах (и темељито) након уклањања маске за лице.

Носите рукавице када пружате његу пацијенту или када дођете у контакт са тјелесним излучевинама обољелог (нпр. секрет из носа, измет, мокраћа и др.). Рукавице треба мијењати сваки пут када се носе или када су запрљане, или ако је дошло до пуцања. Руке треба опрати/очистити одмах након уклањања рукавица”, наведено је.

Нјеговатељи требају бити у карантену 14 дана након опоравка пацијента и вршити самопраћење појаве симптома КОВИД-19 (нпр. врућица, кашаљ).

Поступање са кућним отпадом у домаћинству са зараженом особом

Када је ријеч о поступку са кућним отпадом посебну врећу за отпад треба смјестити у болесникову собу. Папирне марамице и маске за лице које пацијент користи треба одмах смјестити у врећицу за отпад у болесничкој соби.

Рукавице и маске за лице које користе скрбник и средство за чишћење треба одмах бацити у другу врећу за отпад, која је смјештена близу врата болесничке собе, у коју се отпад баца приликом изласка из собе.

Вреће за отпад требају бити затворене прије него што се изваде из болесничке собе и често се морају мијењати, никад их не би требало празнити у другу врећу.

Те вреће за отпад могу се сакупљати заједно и смјестити у чисту већу кесу за отпад, те се као такве бацају у контејнере за несортирани отпад. Нема посебних активности прикупљања или других метода збрињавања. Након руковања врећама са отпадом треба проводити строгу хигијену руку, односно користити воду и сапун и дезинфиковати руке средством на бази алкохола.