• 18 Aug, 2020

Сарајево је на данашњи дан 1809. године изгубило Мула Мустафу Башескију, алима (учењака), бошњачког љетописца чији су записи најпоузданији подаци о Сарајеву из 18. вијека, а који се и данас користе као мјеродаван историјски извор.

Пуно му је име Мула Мустафа Башескија са пјесничким псеудонимом Шевки. Син је Ахмедов, а унук Кадри-хоџе. Рођен је у Сарајеву 1731. или 1732. године у Мимар Синановој махали. О Башескији знамо само оно што је он о себи забиљежио у свом "Љетопису", па је, према томе, то и једини извор за упознавање његова живота и рада.

Почетно образовање добио је у мектебу код хоџе Сулејман-ефендије Арнаута. Да се Мустафа истицао у мектебу међу својим вршњацима, видимо по томе што постаје калфа. Башескија је изучио и казаски занат код мајстора Шахинбашића, казаза и имама једне сарајевске џамије.

Наставио је образовање у медреси па је 1757. године постављен за сибјан-муалима у мектебу код Ферхадија-џамије. Двије године касније примио се и дужности имама и хатиба Бузаџи хаџи-Хасанове џамије, а једно вријеме и у џамији у Згошћи код Какња, а 1800. године постао је и службеник Гази Хусрев-бегова вакуфа.

О томе да му је писарски посао добро напредовао и доносио лијепе приходе, говори и чињеница што је изнајмио други, већи дућан те ангажирао и друге писаре за помоћнике.

Занимљиво је да Башескија све вријеме свог посла није одустајао од усавршавања и образовања, па је и даље слушао предавања о шеријатском праву и астрономији код мудериса Гази Хусрев-бегове медресе Мехмед-Рази Велихоџића.

Најпознатије Башескијино дјело је "Љетопис", у којем Башескија говори о дешавањима у Сарајеву у периоду од 1746. до 1804. године. Позната је, такође, и његова изрека: "Остаје само оно што је записано, а све друго се заборавља". Ова реченица била је Башескијин главни мотив да напише "Љетопис".

Тај љетописац изузетног шарма даје 58-годишњу слику Сарајева и његових људи таквом живошћу и вјештином да би многе људе “по Башескијином опису могао сликар пренијети на платно”.

Мула Мустафа Башескија Љетопис пише арапским несхи-писмом на турском језику. Овим језиком у 18. вијеку служио се мањи број градског становништва како у Сарајеву, тако и у остатку Босне. Језик је садржао бројене елементе нашег језика, а Османлије га називају босански дијалектом. Дијелови које Башескија пише на материњем језику су и најдрагоцјенији због тога што представљају сарајевски говор тог времена.

Догађаје у свом Љетопису Башескија биљежи према хиџретским годинама, али за мјесеце користи називе из народног говора, а не према хиџретском календару. Треба истаћи да Башескија у 18. вијеку  свој материњи језик назива босанским. Он свој језик изванредно познаје те истиче његово лексичко богатство. Према ријечима Башескије, босански језик је на лексичком нивоу био богатији од турског и арапског. Башескија је био један од хроничара који је имао смисао за детаље, знао их је запазити и на ефектан начин записати, самим тим и овјековјечити.

Биљежење догађаја представља срж на којој се заснива Љетопис, али уз то Башескија биљежи и народне пјесме. Такође, у склопу Љетописа налази се некрологи, као и писарева поезија. Башескија се окушао и у поезији, коју пише и на турском и на нашем језику.

У свом "Љетопису" оставио нам је неке податке и о својој породици. Његов отац Ахмед, вјероватно је умро док је Мустафа био још дијете, а мајка Фатима, кћи Мехмед-хоџина, преудала се за неког мутапчију и умрла од капи 1772. године. Мула Мустафа се оженио врло млад са Сафијом, кћерком Мустафа-аге Чартозана.

Године 1801. Башескију је дохватила кап. Све до данас није био установљен тачан датум Башескијине смрти. Већина аутора који су раније писали о Башескији претпостављају да је он умро 1803. године, док Мудеризовић, који је преводио Љетопис  Башескије, сматра да је љетописац умро 1805. године.

Према посљедњим истраживањима, установљено је да је Мула Мустафа Башескија умро 18. августа 1809. године.

Podijeli: