У Сарајеву обиљежена годишњица настанка Повеље Кулина бана: Примјер добре дипломатске активности

29 Aug, 2020

(ФЕНА ) - Међународни центар за мир (ИПЦ) организовао је данас у Сарајеву обиљежавање 831. годишњице од потписивања Повеље Кулина бана која је упућена дубровачком кнезу Крвашу и грађанима Републике Дубровник 29. августа 1189. године.

Намјера је сваке године подсјећати на значај тог документа, јер је то један од најзначајнијих и првих документа међу земљама овог дијела Европе о трговинској сарадњи и слободи кретања људи и роба те праву на боравак у Босни и безбједност коју је гарантирао босански бан Кулин.

Како је казао директор Међународног центра за мир Ибрахим Спахић, тај докуменат у Босни и Херцеговини доживљава се као дио онога што је прича о историји, али он треба бити обавезујући за будуће генерације како би те европске вриједности, које су кроз Уједињене нације постале и свјетске вриједности, биле мотивирајући фактор за бх. европске интеграције.

- Када неко има такву баштину какву има БиХ са Повељом Кулина бана која свједочи о специфичној дипломатији и државничкој мудрости у одлукама према интересима грађана БиХ и сусједа, онда то треба бити поука и за сусједе да морају бити отворени једни према другима и да морају гарантирати безбједност, али и имати поштовања према најближима - појаснио је Спахић.

Годишњица Повеље Кулина бана обиљежена је данас испред зграде државних институција, а Спахић је нагласио да је тај простор одабран јер је Скупштина Републике БиХ донијела Устав 1974. године који је омогућио да се БиХ након референдума прогласи самосталном и сувереном државом.

Такође, након опсаде деведесетих година донесен је кључни докуменат о спољној политици са сусједима у вријеме Пакта стабилности, због чега Спахић сматра да се БиХ треба ослонити на парламентарну демократију која омогућава да изабрани функционери штите права грађана.

Спахић је подвукао да је Кулин бан потписао државнички докуменат чега се БиХ не би требала олако одрећи због чега он чека дан када ће се 29. август обиљежавати у парламенту БиХ, додајући да би било добро када би Царска библиотека у Санкт Петерсбургу вратила оригинални докуменат Повеље Босни и Херцеговини која њој и припада.

Научни сарадник у Институту за хисторију Универзитета у Сарајеву Недим Рабић казао је данас да је Повеља предмет лингвистичких, палеографских и дипломатичких истраживања више од 150 година, али се тог документа сјетимо само 29. августа након чега се заборавља на његову важност.

- Иако се непропорционална пажња даје Повељи Кулина бана у односу на друге вриједне историјске документе из средњовјековне Босне, ово је прилика да се присјетимо и других важних догађаја - додао је Рабић.

Професор Томислав Ишек подсјетио је на књигу оснивача Филозофског факултета и академика Анте Бабића "Дипломатска служба у средњовјековној Босни" називајући ју капиталним дјелом, уједно оцјењујући да се држава БиХ састављена од два ентитета данас налази у најтежем историјском моменту.

Стога је нагласио да је историју БиХ потребно посматрати у дугом континуитету од десетог вијека до данас те је ово подсјећање у смислу афирмисања свјетски признате државе која неће нестати.

Повеља босанског бана Кулина је најстарији пронађени очувани босански државни докуменат и један од најзначајнијих докумената босанскохерцеговачке историје. То је први дипломатски докуменат издан од владара Босне владару друге државе.