• 27 Sep, 2020

Градоначелник Сарајева Абдулах Скака у поводу отворења обновљеног Олимпијског музеја у Сарајеву истакао је да је ово значајан дан не само за Сарајево већ и цијелу БиХ:

• Пред нама је отварање музеја који је био мета агресорских разарања. Бранили су га у току агресије наши најбољи синови и одбранили. Сачували су чврст темељ онога у шта смо вјеровали и у шта вјерујемо и данас. Наши браниоци су ту ноћ када је горио Олимпијски музеј бранили наш град. За нашу срећу и срећу наше дјеце. У њихово име и оних који су вођени вриједностима спорта, позивам вас да нашу нову кућу учинимо заједничком, јер је обнављана да припада свима нама, каже Скака.

Градоначелник Скака је још једном позвао све грађане који посједују предмете који би се могли наћи у музеју да контактирају Олимпијски комитет.

• Надам се да ћемо заједно дијелити сјећање на Олимпијаду, Олимпијске вриједности и градити нове просторе за спортске вриједности. Дугујемо то себи и нашој дјеци, поручио је градоначелник Скака.

Иначе, Вила Мандић,  односно Олимпијски музеј, је културно благо које је прави свједок времена турбулентних дешавања у Сарајеву. Објекат који је одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ још 2009. године проглашен националним спомеником у оквиру комплекса вила из аустроугарског периода у сарајевској Петракијиној улици, коју осим Виле Мандић чине вила Хеинрицха Реитера, вила Хрмајн Радиш (Хермине Радисцх) и вила Форстратха Миклауа.

За Вилу Мандић је наведено да је изграђена 1903. године за познатог сарајевског адвоката и политичара, доктора Николу Мандића. Аутор пројекта је архитекта Карл Паржик. Након Првог свјетског рата, објекат је имао све предиспозиције да лако промијени намјену, тако да је у ову вилу смјештена резиденција амбасадора Велике Британије

Након Другог свјетског рата објекат је национализиран и проглашен је друштвеном својином.

1945. године у вилу је смјештен Конзулат САД-а чиме је остварен континуитет дипломатско-конзуларне намјене објекта, коју је имао од краја Првог свјетског рата.

Средином друге половине 20. вијека објекат поново мијења своју функцију, и у њега се смјештају друштвено-политичке институције тадашње социјалистичке државе.

На дан отварања игара, 8. фебруара 1984. године, у објекту је отворен Музеј XIV зимских олимпијских игара.

Рад Музеја је прекинут априла 1992. године, када је почетком агресије на БиХ вила Мандић гранатирана и запаљена.

У периоду између 1992. и 1998. године, запаљени објекат без крова био је  изложен пропадању.

Јануара 1998. године написан је „Пројектни програм обнове, реконструкције и нове функционалне организације Музеја XIV олимпијских игара у Сарајеву“, аутора академика Ивана Штрауса, на основу чега ће исти аутор израдити идејно рјешење.

На основу овог идејног рјешења, у децембру 1999. године,  израђен је изведбени пројекат под називом „Олимпијска академија Сарајево, изведбени пројекат санације конструкције“, аутора архитекте Драгана Биједића и грађевинског инжињера Владимира Савковића, у оквиру пројектантске куће „Архитект“.

Реализација овог пројекта започела је 2000. године.

Доласком нове градске власти 2017. године, на челу са градоначелником Скаком, реконструкција Музеја као симбола града постаје приоритет.

2018. године почињу интензивни радови који су окончани почетком ове године са циљем отварања музеја на Дан Града Сарајева што, због коронавируса нажалост није учињено.

Отварање Музеја 8. октобра биће уписано златним словима у датум када је грађанима Сарајева  и  цијеле земље враћен овај значајан објекат у којем ће,  осим подсјећања на 1984. годину и тадашњу Зимску олимпијаду у Сарајеву,  бити и дио посвећен још једном спортском догађају који је одржан у Сарајеву и Источном Сарајеву, а то је ЕYОF 2019. године.

Цијелу манифестацију на виши ниво подиже и долазак Принца од Монака, тако да ће наше Сарајево, главни град БиХ, поново бити у епицентру свјетске јавности.

Podijeli: