• 05 Oct, 2020

(ФЕНА) - Бошњачка заједница културе "Препород" данас обиљежава 30. годишњицу обнове рада и дјеловања.

У саопштењу,  које потписује предсједник БЗК "Препород" Сањин Кодрић,  наводи се да је 5. октобра 1990. одржана Обновитељска скупштина Културног друштва Муслимана, односно данашње Бошњачке заједнице културе "Препород" и тако је изнова покренут њезин рад и дјеловање, који је забрањен и насилно прекинут 1949. године.

Како се даље наводи, за бошњачке интелектуалце и прегаоце у области културе, обнова "Препорода" представљала је могућност слободног артикулисања културе Бошњака као такве, културе која је, као и народ, такође, била деценијама порицана на истим основама, али и још више од тога – била је то не само најава жељене нове друштвене и културне збиље већ и један од основних предуслова за њезино остваривање.

Истиче се да је бошњачким интелектуалним и културним првацима који су 1990. године обновили "Препород" било јасно да идентитет сваког народа јесте првенствено у његовој култури, те да стога до жељених промјена у друштвеној збиљи може доћи само онда ако се прије тога десе нужне промјене у културно-идентитетској бази народа.

Подсјећа се да је "Препород" основна и најстарија организација културе Бошњака, а изворно је основана још 1903. године, тад под именом друштва "Гајрет", са Сафвет-бегом Башагићем као једним од његових покретача и првим предсједником. Као такав, "Препород" је деценијама имао суштинску улогу бошњачке културне матице, односно исту улогу као друге  сродне организације културе код других јужнославенских или европских народа, попут Матице хрватске код Хрвата или Матице српске код Срба, а онда и попут Хрватског културног друштва "Напредак", Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" те Јеврејског културно-просвјетног и хуманитарног друштва"Ла Беневоленција" као основних и најстаријих организација културе Хрвата, Срба и Јевреја у Босни и Херцеговини.

Од обнове рада и дјеловања"Препорода", захваљујући бројним “препородовцима” широм Босне и Херцеговине те још шире, а које су након Мусхина Ризвића као предсједници Друштва предводили проф. др. Енес Дураковић (1993.-1994.), проф. др. Муниб Маглајлић (1994.-2001.), проф. др. Шаћир Филандра (2001.-2010.) и проф. др. Сенадин Лавић (2010.-2019.), идеја “Препорода” на нов и другачији начин, примјерено савремености, живи свој нови живот већ цијелих 30 година, увевши “Препород” у његов други вијек.

"Препород " уз Дирекцију у Сарајеву, дјелује путем више од 60 подружница у Босни и Херцеговини, домовинским земљама и дијаспори, са  више хиљада својих чланова и активиста. Уз непрегледно мноштво појединачних културних програма и активности, све ово вријеме “Препород” реализује бројне пројекте од фундаменталне важности за Бошњаке као народ и Босну и Херцеговину као државу.

Један од њих је и капитални културно-научни пројекти едиције Бошњачка књижевност у 100 књига, која се објављује од 1995. године као највећи издавачки пројекат у Босни и Херцеговини, или Правопис босанскога језика из 1996. године, којим се и званично враћа босански назив језика и започиње његова савремена стандардизација те  Историја Бошњака из 1997. године, као први цјеловити опис  историје  Бошњака.

Из БЗК "Препород" подсјећају да и даље чекају адекватан друштвени одговор на све то што је Друштво било и што јесте. Између осталог, "Препород" још увијек нема ни адекватан друштвени статус ни  адекватан  начин финансирања, а његова бројна имовина широм Босне и Херцеговине и бивше Југославије и даље је узурпирана, већ више од 70 година. Док испраћа још једну важну годишњицу, "Препород" се и даље нада да ће барем нека од ових питања напокон бити ријешена у догледно вријеме, наводи се у саопштењу.

Podijeli: