• 05 Oct, 2020

(ФЕНА) - Удружење за дигитализацију и информатизацију културне баштине DIGI.BA Сарајево, уз подршку Туристичке заједнице Кантона Сарајево, представља јавности иновативни Виртуелни музеј старих заната, саопштило је то удружење.

Промоција и презентација пројекта најављена је за 6. октобар у Бруса безистану који дјелује у окриљу Јавне установе Музеј Сарајева. Кустоси тог музеја учествовали су у припреми садржаја.

Циљ пројекта је да упозна кориснике са  традицијом заната са  Башчаршије и допринесе очувању успомене на некадашње занате.

Путем Виртуал Ријалити (Виртуал Реалитy) (ВР) и десктоп апликације, корисници се у овој верзији детаљно упознају са занатима који су пред нестанком - четкарским, казашким и бозаџијским.

- Осим тога, могу сазнати и информације о историјском развоју заната у Сарајеву те научити шта раде занатлије чија имена нам више нису препознатљива - изјавила је проф. др. Селма Ризвић, ауторица и координаторица пројекта.

Изузетан допринос пројекту дали су глумац Аднан Хасковић, као и редитељ Ахмед Имамовић, а сценарио потписује Фатмир Алиспахић. Графички и веб-дизајн пројекта дјело је Аиде Саџак, док је апликацију програмирала Ивона Ивковић Кихић. Музику за апликацију Виртуелног музеја старих заната написао је Емир Буковица.

Под именом БУКОWСКЕЕ објављена је Емирова пјесма"Махала зна" као својеврсна медијска подршка овом пројекту. За ову пјесму је Удружење DIGI.BA, осим стандардног ХД формата, урадило и први Виртуал Ријалити (ВР) видео спот у Босни и Херцеговини те на овај начин пионирски допринијела увођењу ИТ технологија у музичку и видео продукцију.

Кадрове за спот је снимао Бојан Мијатовић, а монтажа и компоситинг дјело су Селме Ризвић.

Умјетник Емир Дурмишевић је урадио илустрације које су кориштене у Виртуелном музеју старих заната.

- Захвалан сам професорици Ризвић на указаном повјерењу и прилици да својим илустраторским умијећем допринесем овом, али и другим сличним пројектима у будућности - рекао је Дурмишевић.

Садржај овог новог виртуeлног туристичког садржаја у Кантону Сарајево доступан је на wеб  страници: VIDEO

Прве информације о занатима у Сарајеву појављују се свега нешто мање од три деценије након оснивања града и односе се на 1489. годину , када је урађен попис Босанског санџака.

У наредном попису из 1530. године, број заната нагло расте, већ тада им се број више него удвостручио, прецизније, наведено је њих четрдесет.

Током XVI вијека јављају се и нове занатлије попут челенгира, бичакчија, сапунџија, нанулџија, казаза, муџелита, самарџија, мејханџија, кахвеџија, ташчија.

Иста пракса наставља се и у XVII вијеку, када се поново спомиње неколико нових заната - звонара, кантарџија, сахаџија, јорганџија, абаџија, чешљара, накаша и других.

Упркос бројним тешкоћама, појави различитих болести и чак дванаест великих пожара, Сарајево и његова привреда су током XVIII вијека били у константном успону.

Данас на Башчаршији многе улице носе називе по старим занатима од којих велики број више не постоји.

Podijeli: