• 05 Oct, 2020

Градоначелник Сарајева Абдулах Скака недавно је изјавио да Илиџа и Вогошћа требају постати градске општине. Осим политичара, и поједини академски радници сматрају да се требају знатно проширити надлежности Града Сарајева како би се могао развијати као јединствена цјелина.

Ове године је Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине (АНУ БиХ) објавила студију “Сарајево град и регион  у времену и простору” чији су аутори професори Мирко Пејановић, Анто Домазет, Јасмина Османковић и Елмир Садиковић.

Подсјетили су да је шест година уочи Зимских олимпијских игара – период који су назвали “златно доба у историјском развоју града” – дошло до територијалног проширења града на још четири општине: Хаџићи, Трново, Илијаш и Пале.

“Територијално проширење је омогућило да се у оквиру јединственог пројекта изграде олимпијска борилишта на Бјелашници, Јахорини, Игману и Требевићу”, напоменули су.

Знатне промјене у статусу и надлежностима Града Сарајева услиједиле су недуго послије посљедњег рата у Босни и Херцеговини, што су аутори ове студије оцијенили негативним.

“Промјена односа Кантона Сарајево наспрам позиције и статуса града Сарајева изведена је доношењем Амандмана I на Устав кантона. Овим амандманом се уводи постојање и територијални обухват града Сарајева као јединствене локалне самоуправе. Град Сарајево, према Амандману I, чине општине: Центар, Нови Град, Ново Сарајево и Стари Град”, подцртали су.

Овакву одлуку су окарактерисали као, како су навели, редуцирање историјске опстојности Сарајева у његовој позицији јединице локалне самоуправе.

“Осим тога, град Сарајево није добио надлежности у области урбаног развоја и управљања градским комуналним организацијама и установама. Изгубио је могућност да има сопствене приходе. Све комуналне јавне установе узете су у надлежност кантона”, указали су.

Прије три године предложено је усвајање амандмана о правном положају града којима би се дефинисале његове надлежности.

“Главна идеја у усвојеним амандманима је дефинисање одредби о надлежностима града Сарајева у области уређивања и провођења политике планирања и уређења простора и заштите околиша на територији града, као и утврђивање политике кориштења јавних добара од интереса за град”, образложили су.

Предлажу промјену правног статуса града на двије претпоставке. Једна је да се у Уставу Кантона Сарајево правно дефинише позиција Града Сарајева унутар које би имао пуне надлежности и територијални обухват на шест  општина: Стари Град, Центар, Ново Сарајево, Нови Град, Илиџа и Вогошћа.

Друга је да посланици Парламента Босне и Херцеговине из Кантона Сарајево и Федерације Босне и Херцеговине иницирају, како су истакли, доношење државног закона о Сарајеву као главном граду Босне и Херцеговине те су напоменули да су то учиниле све земље у постсоцијалистичкој транзицији: Чешка, Пољска, Мађарска, Словачка, Хрватска, Словенија, Србија, Црна Гора и Сјеверна Македонија.

Између осталих, као примјер како је ријешен статус главног града у односу на друге нивое власти у студији је наведен Загреб. Главни град Хрватске има статус град-жупанија.

“Према закону Град Загреб има и положај жупаније те истовремено представља јединицу локалне самоуправе и јединицу подручне самоуправе (регионалне самоуправе). У оквиру свог самоуправног дјелокруга Град Загреб на свом подручју обавља послове дјелокруга града и дјелокруга жупаније”, објаснили су.

Међу оним политичарима који заговарају да Сарајево функционише управо попут Загреба и других главних градова у Европи је и Ирфан Ченгић, посланик Социјалдемократске партије (СДП) у Представничком дому Парламента Федерације Босне и Херцеговине.

“Сматрам да Град Сарајево, слично као и Загреб, Беч, Берлин, треба бити организован као град-кантон”, изјавио је за Klix.ba.

Сматра да је то могуће постићи у постојећем уставноправном поретку Босне и Херцеговине и да би то значило бољи живот грађана.

“Уколико бисмо не толико захтјевним измјенама устава Федерације Босне и Херцеговине и других закона направили град-кантон Сарајево ријешили бисмо многе пресуде Уставног суда, али исто тако грађанима Сарајева омогућили квалитетнији живот”, сматра Ченгић.

И он је подсјетио да је Загреб уједно и град и жупанија, да је Беч град и савезна покрајина, да је Берлин град и савезна покрајина.

“Дакле, ово је једна пракса која је уобичајена са главним градовима у децентрализованим државама. Нажалост, мислим да нема ни политичке воље, нити знања да се проведе један овакав пројекат”, поручио је.

Према његовим ријечима, о Сарајеву одлучују људи који не познају град те га воде или претендују водити они који су далеко од људи који су га градили вјековима.

Podijeli: