Валентин Инзко, високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини

У овај град Валентин Инзко је први пут дошао сада већ давне 1996. године, као први амбасадор Аустрије у Босни и Херцеговини. И од тада је и присутан и везан за Сарајево на разне начине.

„Од 1999. до 2005. године сам пратио дешавања у овом граду из министарства споњских послова Аустрије, одјељења задуженог за централну, источну и југоисточну Европу. А онда, од 2009. године, поново имам сарајевску адресу. Свједочио сам како се рањени град враћа себи. Слике које сам затекао када сам дошао први пут, спремљене су у мом сјећању. Те слике су ми стални мотив да посао који ми је повјерен радим најбоље што могу и да, када једног дана одем из Сарајева, то учиним знајући да сам допринио да овај град и земља и званично буду тамо гдје сасвим сигурно припадају – у Европској Унији“, истакао је др. Инзко. Под његовим водством, Канцеларија високог представника је препознало статусни проблем са којим се Град Сарајево суочио у претходном периоду и снажно подржала настојања Града да се тешка ситуација што прије ријеши. Уложени напор је у коначници и дао одговарајући резултат у потребном року, да Град Сарајево своје функције, већ у овој 2016. години, може наставити обављати.

 Свети отац Фрањо

На 25. сједници Градског вијећа Града Сарајева, одржаној 29.04.2015. године, одлучено је да се Признање „Кључ Града Сарајева“ додијели папи Фрањи током његове посјете Сарајеву 06.06.2015. године. Градоначелник Сарајева Иво Комшић је, приликом доласка Папе у Сарајево, на стадиону Кошево, Светом оцу уручио признање Града Сарајева – Кључ града Сарајева са Повељом. Предавши Кључ, градоначелник Комшић је казао Папи како Кључ града Сарајева симболизира наш живот и нашу историју. „На кључу је представљен мост преко кога се повезују богомоље великих религија и конфесија.  То је симбол Сарајева, БиХ, нашег живота. Рекао бих, то је нада свијета“, истакао је градоначелник.

Рој Гутман

Познати амерички новинар и публициста радио је као дипломатски дописник магазина “Нјусвик” и директор пројекта о ратним злочинима на америчком Универзитету у  Вашингтону. Његова каријера укључује и дугогодишњи рад у “Нјусдеј”, гдје је обављао  функцију  уредника европског бироа. У љето 1992. године , у вријеме ратних  дешавања, долази у Босну и Херцеговину као први страни репортер, открива постојање логора смрти, те свијету обзнањује истину путем серије текстова у “Нјусдеју”. За ратне извјештаје из БиХ 1993. године добио је Пултзерову награду за новинарство. Његово високо професионално извјештавање навело је на развијање свијести о потреби заустављања и кажњавања злочина, као и спремност владе да спријечи масовна и организована  кршења хуманитарног права. Грађани Сарајева захвални су за његов допринос правди и истини о ратним дешавањима  у Босни и Херцеговини и њеном главном граду.

 Оскар Данон

Маестро Оскар Данон, славни диригент и композитор, рођен је у Сарајеву 1913. године и потиче из грађанске јеврејске породице. Дипломирао је дириговање и композицију на Државном конзерваторију у Прагу, те докторирао музикологију на Карловом универзитету у Прагу. У Сарајево се враћа 1938. године  када са великим бројем младих интелектуалаца, који су се вратили са студија у иностранству, оживљава градски културни живот. До 1941. године дјеловао је у Сарајеву као диригент Народног позоришта и Филхармоније, а од првих дана рата 1941. године учествује у НОБ-у, повезујући разне одговорне функције са културно-умјетничком активношћу. У периоду од 1945. до 1963. био је диригент Београдске опере, а од 1963. до1970. дјелује као професор у разреду оперног студија на Музичкој академији у Београду.  Од 1970. до 1975. био  је шеф-диригент Словенске филхармоније у Љубљани и потом двије сезоне шеф-диригент Симфонијског оркестра Радио Загреба. Током своје дуге диригентске каријере остварио је неколико врхунских оперских представа. Данон је, свакако, велики стваралац и значајно име музичког живота цијелог прошлог вијека, а о чијој се истинској музичкој вриједности и величини данас много више зна у свјетским метрополама него у родном Сарајеву и просторима бивше СФРЈ. Овдје издвајамо цртицу из Даноновог интервјуа датог за лист “Ферал Трибуне”: “Увијек сам имао велики проблем када се изједначавају вјероисповијест и националност. Док сам одрастао у Сарајеву, већина тамошњих католика, православаца, Јевреја и муслимана осјећала се Босанцима. Никада у православцу нисам гледао Србина, нити у католику Хрвата. У нашој кући у Сарајеву једино се постављало питање да ли си демократа или фашиста.” Град Сарајево исказује највећу захвалност и поштовање нашем суграђанину, великом умјетнику, маестру свјетског угледа, освједоченом антифашисти, који је својим дјеловањем дао изузетан допринос развоју и очувању цивилизацијских вриједности, и објелодањује трајну везу Оскара Данона са  Градом Сарајевом.

Рикардо Мути

Маестро Рикардо Мути, славни италијански диригент, у Сарајеву је 1997. године  започео пројекат “Путеви пријатељства”, те је у пратњи миланске Скале сарајевској публици приредио незаборавни концерт у дворани “Скендерија”. Сарајево је 13.07.2009. године  поновно било у прилици да дочека великог маестра, под чијом диригентском палицом је одржан концерт “Путеви пријатељства: од Сарајева до Сарајева”, у знак традиционалног пријатељства Италије и Босне и Херцеговине. Овај догађај је увелико допринио стављању главног града Босне и Херцеговине на културну мапу Европе, те међусобном разумијевању народа и грађана БиХ, самим тим што су на концерту, поред хора “Мађио Мусикале Фиорентини”, учествовали и дјечији хорови из Сарајева, Тузле, Зенице и Сребренице. Град Сарајево исказује одговарајућу захвалност и поштовање према великом умјетнику, који је својим дјеловањем дао изузетан допринос одржању принципа мултикултуралности и хуманости у Сарајеву и Босни и Херцеговини, те био један од првих умјетника који су посјетили БиХ, нетом након потписивања Мировног споразума. Градоначелник Сарајева Алија Бехмен, на концерту у Зетри 13.07.2009. године  уручио је маестру Рикарду Мутију “Кључ Града Сарајева”.

Гертруда Мунитић

Добитница Кључа Града Сарајева Гертруда Мунитић рођена је 30. јула 1939. у Омишу. Примадона Гертруда Мунитић, као афирмисана и призната оперска умјетница, својим је дугогодишњим радом и дјеловањем дала велики допринос развоју културног живота у Сарајеву и БиХ на најбољи начин, језиком умјетности. Својим ангажманом у сарајевској опери постала је симболом те сцене и театра, а користећи свој таленат, постала је промотор класичне музике и опере, те на многобројним свјетским наступима и “амбасадор културе” Сарајева и БиХ. Гертруда Мунитић је и у рату остала вјерна Сарајеву, те је у опкољеном граду одржала више од стотину наступа и пружала несебичну помоћ дјеци као предсједница организације “Наша дјеца”, те као вицепредсједница “Прве дјечије амбасаде”. Кључ Града Сарајева Гертруди Мунитић уручила је градоначелница Сарајева Семиха Боровац на Свечаној сједници Градског вијећа Града Сарајева, на Дан града Сарајева 6. априла у Народном позоришту.

Јасмила Жбанић

Родила се у Сарајеву. Одрастала је и образовала се у окружењу стваралачке и културне експанзије Сарајева осамдесетих и невјеројатне духовне борбе против трагичне деструкције деведесетих. Трагања посљедње деценије за новим разлозима и изразом резултирало је радом Јасмиле Жбанић у оквиру, сада већ препознатљиве, школе сарајевског и босанскохерцеговачког филма.  Ангажирана прича «Грбавица» подсјетила је свијет на све неправде нанесене људима, без властите кривње увученим у вртлог балканских догађања, преко којих су се монструозне методе остваривања бесмислених политичких циљева преломиле и чије ће посљедице носити читав живот, тихо, без мржње, сами за себе, без разумијевања и подршке околине, и црпити све своје снаге за стварање вјере у бољу будућност. Претворила је оно што је у јавности број са  дуге листе цивилних жртава рата у цјеловиту људску судбину блиску и разумљиву свима, са  надом да ће преношење овог искуства помоћи разумијевању и спријечити овакве посљедице другдје. Ова прича је подсјетила свијет и на то да овдје и даље живе људи: рањени, али, свеједно, талентирани и креативни. Људи који заслужују достојанствен живот и труде се да га себи стварају. Има ли боље поруке и промоције за наш град и земљу од «сарајевске драме» свевремене и разумљиве свуда? Како не подцртати понос што је наша кинематографија, насупрот бројним свјетским, великим по успјесима и новцу, захваљујући и Јасмили Жбанић, сарајевској и босанскохерцеговачкој режисерки, у средишту пажње. Има ли бољег примјера младима од «Златног медвједа» који их може мотивисати да овдје у Сарајеву и Босни и Херцеговини граде простор у којем ће исказати све своје потенцијале.

Амбасадор Ричард Холбрук

Градско вијеће Града Сарајева, на иницијативу градоначелника проф. др. Мухидина Хамамџића, 02.08.2000. године одлучило је да се признање «Кључ Града Сарајева» додијели Њ.Е. Ричарду Холбруку, амбасадору Сједињених Америчких Држава при Мисији Уједињених народа у Њујорку, као израз поштовања за учињене напоре у успостављању мира и проведби Дејтонског споразума у Босни и Херцеговини. Признање «Кључ Града Сарајева», заједно са Повељом, уручио је градоначелник Града Сарајева проф. др. Мухидин Хамамџић.

Podijeli: