• 15 Dec, 2020

“ЗАВНОБиХ и политика одбране Босне и Херцеговине у односу на резултате Дејтонског споразума“, назив је округлог стола који је данас одржан у Меморијалном центру Ковачи у Сарајеву.

Скуп је организовала Фондација Алија Изетбеговић, а циљ је повући паралелу између антифашистичке борбе за опстанак Босне и Херцеговине, њеног дејтонског уређења и резултата након 25 година које је донио Дејтонски мировни споразум.

Један од уводничара, академик проф. Мирко Пејановић говорио је о идеји ЗАВНОБИХ-а у политичкој пракси демократских снага у БиХ у историјском контексту и улози Алије Изетбговића у најтежим временима за опстојност БиХ.

- Идеја ЗАВНОБиХ-а је институционализирана, то значи добила је свој конкретни политички израз на првом засједању ЗАВНОБиХ-а. Идеја антифашизма је омогућила у току Другог свјетског рата да БиХ постане  федерална државна јединица на првом засједању, да се тако успостави и устроји и да у оквиру резолуције која је усвојена има више тих основа и принципа или становишта, а два су најважнија, да ће односи у тој државној федералној јединици бити засновани на равноправности грађана и народа - казао је Пејановић, преноси ФЕНА.

Додао је да је “та идеја равноправности људе водила у отпор у борбу, а да су грађани и народи БиХ у народноослободилачкој борби исковали збратимљеност и јединство”.

- БиХ је у оквиру федералне Југославије 1946. године усвојила свој први устав и том уставу она је означена као народна република. Ја се надам да ћемо ми изградити устројство БиХ унутар Европске уније у коме ћемо се звати Република БиХ - поручио је Пејановић.

Говорећи о Алији Изетбеговићу, казао је како је он увијек инсистирао на слободи, слободи за све људе, слободи без разлика у нацији, вјери, политичком опредјељењу.

Пејановић је говорећи о референдуму за независности БиХ 1992. године,  казао како је истраживао како је настало референдумско питање те пронашао да је Алија Изетбеговић, као врло образован правник, дао главни допринос дефинисању референдумског питања.

- Референдумско питање је гласило: Јесте ли за суверену и независну БиХ, државу равноправних грађана, народа и осталих који живе у БиХ. То је потпуно изведено из духа ЗАВНОБиХ-а. И то одређује политичко рјешење устројства мултиетничког друштва, вишекултуралног друштва и то је специфичност идеје ЗАВНОБиХ-а и специфичност БиХ - казао је, између осталог, Пејановић.

Бивши премијер ФБиХ, дугогодишњи сарадник Алије Изетбеговића, Едхем Бичакчић говорио је о политичким основама и циљевима политичког покрета на челу са Алијом Изетбеговићем, у вези са резултатима првих вишестраначких демократских избора у БиХ 18. новембра 1990. године.

- На парламентарним изборима 18. новембра 1990. године  СДА је освојила 86 од 240 посланичких мјеста у Скупштини РБиХ, и три од седам мјеста у Предсједништву БиХ. У 44 општине у БиХ СДА је освојила натполовичну већину гласова, а у још 20 били смо релативни побједници. Избори су били наша велика побједа и ми смо је славили. Нисам сигуран да смо у том  моменту били сасвим свјесни какав смо огроман терет одговорности преузели на своја плећа. Јер, иако нисмо били једина политика странка муслиманског народа,  опредјељење нашег народа за СДА било је тако убједљиво и несумњиво, да је сва одговорност за судбину народа и све добро и зло што ће га снаћи фактички прешла на нас - навео је Бичакчић.

Према његовим ријечима, у Декларацији о државној суверености и недјељивости Републике, из јануара 1991. године, порука веома рјечито говори колико је странка била свјесна циља своје борбе, али и свих ризика и опасности које тај избор прате.  

- Сматрамо да су само владе изабране на вишестраначким и слободним изборима легалне и легитимне. Нико се не може позивати на законе чије је вршење против воље народа, јер воља народа је закон виши од свих других. Слобода и суверена БиХ први је циљ свих наших настојања, а опстанак муслиманског народа директно је зависан од опстанка и суверенитета БиХ. У прогласу за одбрану БиХ назначено је: БиХ домовина муслимана, Срба и Хрвата, свих грађана који у њој живе, она није дјељива,  јер је национално измијешана, своју недјељивост она је зајамчила  вјековима заједничког живљења, своје би дијељење морала платити хиљадама живота. Стога позивамо све Муслимане, Србе, Хрвате, све грађане БиХ да бране своју домовину. Опредјељујемо се за БиХ као грађанску републику у којој ће бити поштовани слобода и права човјека и грађанина и национална права народа и мањина и у којој је владати економска и политичка демокрација, то је трајно опредјељење муслиманског народа – казао је Бичакчић. 

Подсјетио је да је 29. фебруара и 1. марта 1992. одржан референдум о независности БиХ, а иницијатор и политички организатор референдум била је СДА. Тада се 64 процената гласача изјаснило за независну државу Републику БиХ.

- Пројекат велике Србије био је коначно одбачен, али се опасност рата директно  надвила над земљом. Варљиви мир потрајаће још мање од мјесец дана. И данас кад славимо 25 година Дејтонског мировног споразума, ми вјерујемо у заједничку будућност свих грађана и народа у БиХ, као и обавезујућу имплементацију европских стандарда о људским правима. Можда не радимо довољно на унутрашњем дијалогу народа и грађана, у које је наш предсједник Алија Изетбеговић вјеровао и учио нас. Али и инфлуенца наших сусједа на наше унутрашње прилике није окончана, иако је Р Хрватска постала пуноправна чланица ЕУ. У балканском окружењу ја вјерујем да ће БиХ изнаћи свој европски и евроатлански пут – поручио је Бичакчић. 

Директор Института за истраживање злочина против човјечности и међународног права УНСА проф. др Расим Муратовић је мишљења да се посебно у овом данашњем турбулентном времену “морамо борити да сачувамо политичко, друштвено и научно насљеђе Алије Изетбеговића и да задржимо традицију антифашизма који је у темељу БиХ као друштва и државе”.

- Алија Изетбеговић се борио да створи државу у којој ће слободно живјети сви људи без обзира на вјеру и нацију,  и Бошњаци и Срби и Хрвати и муслимани и католици и православни и други. У борби за државу какву је желио суочио се са бројним нападима, али га то није поколебало - казао је Муратовић.  

Додао је да се Алија Изетбеговић “залагао за правичан свијет у којем ће заједно живјети све различитости”.

- Алија Изетбеговић је филозофију правичног, друштвеног и политичког поретка изразио кроз принцип бити и остати човјек. Тај принцип чини смисленим и наш живот као индивидуе и пружа нам кључ за миран суживот са онима који себе виде и позиционишу другачије. Бити и остати човјек сажима у себи два принципа, један етички,  а други правно-политички. Када се принцип бити и остати човјек који је у суштини етички, преведе на језик политике, онда означава демократску и правну државу. Вјерујем да можемо много тога научити из живота Алије Изетбеговића, из његове политике и његовог достојанственог држања - казао је Муратовић.

Podijeli: