Ахмет Кемал Баисак

Почасни конзул БиХ у Републици Турској, оснивач и почасни предсједник Федерације Удружења културе БиХ у Републици Турској, поријеклом из Босне и Херцеговине. Оснивач фирме ТРЕБАИ, једне од најјачих у региону. Више година био је замјеник предсједника Индустријске коморе Егејске регије. Активни је члан Ротарy клуба у Измиру. У периоду 1994. – 1999. године био је начелник Општине Карсијака, која броји око 650.000 становника. Због личног залагања господина Баисака и пружања помоћи Босни и Херцеговини и њеним грађанима, за вријеме као и послије рата, званичници Владе Босне и Херцеговине одлучили су да 2003. године отворе Почасни конзулат у Измиру, а г. Баисаку додијеле титулу првог почасног конзула Босне и Херцеговине. Као почасни конзул БиХ, г. Кемал Баисак ради на развоју пријатељских веза и економске сарадње између двије државе. Резултати ове сарадње су повезивања и братимљења општина и градова, универзитета, привредних комора и сајмова двије државе. Признањем Почасни грађанин Града Сарајева, Град Сарајево и његови грађани одају признање и захвалност г. Баисаку за допринос у успостављању и развијању добрих пријатељских и партнерских веза између Турске и Босне и Херцеговине као и између градова Сарајево и Измир.

Клаус Клот

Руководилац Одјељења за његовање градских партнерстава у побратимском Граду Фридрихсхафену блиски је пријатељ Сарајева. Остварио је резултате у бројним контактима између два побратимска Града и то у областима културе, здравства, спорта и образовања. Повео је акцију помоћи деминирања Сарајева, затим обнову Дома здравља “Омер Маслић”, организатор је бројних културних догађаја те јубилеја партнерства у Сарајеву и Фридрихсхафену. Посредник је у повезивању привредних предузећа, кум Првој гимназији у Сарајеву, те организатор Божићног маркета у корист социјалних пројеката. Признањем Почасни грађанин Града Сарајева,  Град Сарајево и његови грађани одају признање и захвалност г. Клотху за лични допринос у успостављању и развијању добрих пријатељских и партнерских веза између побратимских градова Сарајево  и Фридрихсхафен.

Паскуал Марагал и Мира

Почасни грађанин Сарајева Паскууал Марагал и Мира представљен је као “шампион људске солидарности и хуманист”, освједочени пријатељ Сарајева и БиХ у њиховим најтежим тренуцима. Паскуал Марагал и Мира је бивши градоначелник града Барселоне (1982.-1997.) у првим мјесецима агресије на БиХ и опсаде Сарајева, исказао је солидарност, наклоност и разумијевање за тадашњу тешку ситуацију у нашој земљи и граду, те одржавши говор на отварању Олимпијских игара у Барселони, у јуну 1992. пред 3 милијарде гледалаца, скренуо пажњу свјетске јавности и упутио апел за подршку и помоћ грађанима Сарајева и БиХ. Током агресије Маргал се несебично залагао за допремање хуманитарне помоћи у БиХ и Сарајево, па је тако до 1995. године,  путем разних невладиних организација, допремљено 2.500 тона помоћи, а 1994. у Сарајево је допремљен сателитски телефон, који је тада био једина веза са  вањским свијетом. “Барселона је град побратим са  многим градовима, али је заљубљена у Сарајево”, казао је овај њезин бивши градоначелник приликом преузимања признања Почасни грађанин Града Сарајева.

Рензо Пиано

Архитект Рензо Пиано је крајем 1998. године прихватио позив генералног директора Арс Аеви Енвера Хаџиомерспахића да пројектира први нуклеус будућег архитектонског комплекса – Музеја савремене умјетности. Пиано је посјетио Сарајево у јуну 1999. у дане инаугурације изложбе на којој су у Центру Скендерија први пут била представљена дјела свих до тада формираних нуклеуса Колекције Арс Аеви. Он је тада озваничио своју одлуку да у улози амбасадора добре воље УНЕСКО-а пројектира овај објекат без накнаде. У јуну 2000. на сусрету оснивача Колекције Арс Аеви у Сарајеву Пиано је представио идејне скице свог објекта и у присуству градоначелника Сарајева поставио заставе Пројекта Арс Аеви на четири гранична угла терена будућег Музеја/Центра. Пројекaт Музеја савремене умјетности Арс Аеви у Сарајеву који Рензо Пиано води у сарадњи са  УНЕСКО-ом је замишљен да буде симбол културног и архитектонског поновног рођења Сарајева послије вишегодишње деструкције. Локација Музеја је одређена у средишту града, 200 метара од објекта институција БиХ, и окренута према ријеци Миљацки која иде паралелно са  улицом Змаја од Босне. Замислио је да пјешачки мост, који је већ изграђен, на основу овог пројекта повезује насеље Грбавица са  Музејом. На дан обиљежавања десете годишњице Пројекта Арс Аеви 23. јуна 2002. он је симболично инаугурирао почетак изградње Моста Арс Аеви која је изведена у сарадњи са  Рензо Пиано Building Workshop и италијанским партнерима и коме је Рензо Пиано Building Workshop био спонзор. Мост је отворен за грађане Сарајева 29. септембра 2002. године. У име одсутнога Ренза Пиана награду је примио амбасадор Републике Италије у БиХ Алесандро Фалаволита, који је овог добитника представио као “особу која је одувијек имала специјалне везе са Сарајевом”. “Пиано је поклонио Сарајеву мали мост преко Миљацке и пројектовао Музеј савремене умјетности – Музеј Арс Аеви, који треба да се гради”, казао је  италијански амбасадор.

Podijeli: