Соња Бисерко

Госпођа Соња Бисерко позната нам је као један од најистакнутијих бораца за људска права у Србији и региону, те као предсједница Хелсиншког одбора за људска права Србије. Њене активности посвећене су очувању и унапређењу људских права, као и упорном настојању да истина о догађајима који су се десили током деведесетих година на простору бивше Југославије буде доступна, како регионалној, тако и међународној јавности. Госпођа Бисерко је, у вријеме режима Слободана Милошевића, недвосмислено и јавно осуђивала националистичку и хегемонистичку политику овог режима, те и у то вријеме, као и у данашњем времену, због бескомпромисне борбе за истину о ратним злочинима на овим просторима, била стално изложена психичким и физичким пријетњама, што није поколебало њену храброст и ентузијазам. Битно је истакнути да је госпођа Бисерко нарочито ангажована на ширењу истине о рату у Босни и Херцеговини па су нам тако добро познати њени иступи усмјерени ка настојању да Србија осуди геноцид који је почињен у Сребреници, сматрајући да је то једини начин да се направи отклон од великосрпског пројекта Милошевићевог режима. Такође , госпођа Бисерко стално је ангажована на расвјетљавању и откривању истина о ратним злочинима у Босни и Херцеговини, као и настојању да се злочинци приведу правди.

Хуан Мариа Тинторе

Својим личним залагањем и великом љубављу према нашем граду г. Тинторе је учинио много за оживљавање тениског спорта у граду Сарајеву. Његова прва конкретна помоћ се очитовала у великој пошиљци спортске опреме дјеци Сарајева, коју је лично уручио 1997. године. Својим утицајем је допринио да Град Барцелона донесе одлуку о додјели вриједних трофеја за побједнике турнира који се већ низ година одржава у сарадњи РЦТ Барселона и ТК “Тенис Про 1996“ Сарајево. Такође, захваљујући свом огромном међународном угледу, г. Тинторе је допринио да град Сарајево добије међународни турнир за јуниорке и јуниоре до 16 година, који се већ десет година налази у календару Европске тениске асоцијације и има ранг друге категорије, једини у Босни и Херцеговини. Поред турнира, г. Тинторе је промовисао град Сарајево на највишем међународном нивоу, доводећи у наш град г. Маргаља, бившег градоначелника Барселоне, г. Самарана, почасног предсједника МОК-а, г. Лапорту, предсједника ФЦ Барселона, г. Јамеса, предсједника Тенис Европе, г. Бадљеа, министра спорта Каталоније, г. Периса, предсједника Каталонског тениског савеза. Иначе , г. Тинторе је добитник бројних међународних признања од којих треба истаћи  да је 2008. године  проглашен за личност године у САД-у у „Тениској кући славних“. Добитник је ордена шпанског Краља  Хуана  Карлоса, добитник бројних тениских признања, а у Босни и Херцеговини је добио плакету Града Сарајева од градоначелника Мухидина Хамамџића, плакету Кантона Сарајево, плакету Интернационалне лиге хуманиста и именован је за доживотног почасног предсједника ТК „Тенис Про 1996“ Сарајево, у чијим просторијама је 2006. године  отворен и Фан цлуб „РЦТ Барселона 1899 -  Хуан Мариа Тинторе“.

Петар Луковић

Истакнути новинар из Србије, који је од самог почетка своје каријере 1976. године писао за најугледније југословенске новине и часописе, као што су “Младост”, “Недјељна Далмација”, “Ослобођење” и “Време”, увијек је у свом раду наглашавао приврженост Сарајеву, посебно у вријеме опсаде града. Истичући нужност суочавања Србије са злочинима који су почињени у Босни и Херцеговини и њеном главном граду, једна је од првих новинарских жртава политике Слободана Милошевића, којег је јавно осуђивао и дизао глас против тоталитарног режима у Србији. Отворено  је  проговарао о злочинима и жртвама у издањима “Данас” и “Ферал Трибуне”. Након гашења “Ферала” окупља своје колеге и истомишљенике и оживљава интернет портал е-новине. Поред небројених текстова, објавио је и три књиге «Боља прошлост», «Ћорава кутија» и «Године распада – хроника српске пропасти». У интервјуу за “Дане” објашњава своју повезаност са Сарајевом: «Сарајево – мој омиљени град према којем – признајем - немам никаквих негативних критерија...»

Францис Буеб

Почетком 1994. године допутовао је у Сарајево у пратњи пријатеља, новинара, писца и фотографа, и у њему остао до данас. Основао је књижару «Парис – Сарајево» која је 1995. године прерасла у Културни центар назван именом француског књижевника, државника и борца против фашизма Андре Malrauxa. Центар «Андре Malraux» био је чувар наде за многе грађане Сарајева, мјесто гдје су проналазили Европу кад их је она заборављала, али и мјесто гдје је настајао један вид отпора, не мање битан од оног војног. Захваљујући њему и људима које је успио анимирати око своје идеје, глас многих сарајевских књижевника и интелектуалаца о опсади Сарајева и о рату у БиХ пробијао се тада у Европу, а за грађане Сарајева створена је могућност културног преживљавања, отварањем прозора у свијет кроз нове филмове, концерте, књиге, предавања, изложбе и умјетничке радионице. «Европа се срушила у Босни и Херцеговини и овдје ће бити изграђена», казао је г. Буеб.

Podijeli: