Појединачне награде

Проф. др. Фазлија Аликалфић

Мостарски гимназијалац и прашки студент шумарства ширио је своје знање читав живот и на њему градио однос према науци, околишу, свијету уопште.

Антифашиста и носиоц  «Споменице 1941.», прошао је и Сутјеску и Неретву и гласао за Босну и Херцеговину на првој сједници ЗАВНОБИХ-а.Своје стручно знање, послије Другог свјетског рата, усмјерио је развоју заједнице радећи и живећи у Сарајеву. Заслужан је за формирање и био «спиритус мовенс» првих факултета и Универзитета у Сарајеву. Научне институције повезао је са  привредом и са такве основе дјеловао на државне институције и политику у области шумарства.« Отац шумарске науке у БиХ» остварио је изузетну научну каријеру презентовану у више од 80 библиографских јединица. Савез за заштиту човјекове околине БиХ основао је прије Стокхолмске конференције и већ од тада упозоравао на нужност заштите околиша антиципирајући интензивне глобалне промјене у 20. вијекu.Za свој рад добио је бројна домаћа,  а и међународна признања највишег ранга, управо из земаља чија симболика је шума. Сарајеву је оставио у трајно наслијеђе Факултетско шумско огледно добро «Игман» и Арборетум «Слатина», зелени оток пејзажне архитектуре, отворену учионицу студентима и полигон бројним научним и стручним скуповима који су промовисали Сарајево као средину са озбиљном науком.

фра Петар Анђеловић

Фра Петар Анђеловић је снажно и ауторитативно учествовао у друштвеном животу БиХ и Сарајева у протеклих више од 20 година.

Од Фрањевачке класичне гимназији у Високом, преко филозофско-теолошких и публицистичких студија у земљи и Европи и даље, читав живот градио је себе, а своје знање и искуство преносио другима. Опредијељен вјери, људима и добру, кроз дјело у духовној служби, објављивањем својих размишљања у духовним и свјетовним публикацијама и небројеним јавним иступима, приликом најозбиљнијих скупова, заговарао је племенити циљ: добробит Босне и Херцеговине и свих њезиних грађана. Обогатио је знања о нашој културно – историјској баштини и потицао људе у љубави и вјери у своју домовину, посебно издањима снажних наслова за која се тражио примјерак више: “Ми остајемо”, “Вјерни Богу, вјерни Босни”, “Босански фрањевци на прагу трећег тисућљећа” и многим другима.  Био је провинцијал Фрањевачке провинције Босне Сребрене, бх. институције која је дио укупне симболике Босне и Херцеговине још од 1291. године. Фра Петар је био на челу ове институције која је у најтежим временима најснажније подржавала опстанак и државно конституирање БиХ. У дому св. Анте на Бистрику, гдје је самостан као гвардијан водио и поново га води, са нестрпљењем очекујемо увијек инвентивне, духовне, културне, умјетничке и интелектуалне догађаје. Без ових дружења културни садржај нашег града не би био потпун.

Проф. др. Зехра Диздаревић

Каријера проф. др. Зехре Диздаревић каријера је посебне жене: мајке, научнице, хуманисте, педагога, успјешног менаџера. Водећи је признати стручњак свјетског ранга у области плућних болести. Уважена је чланица интернационалних, националних комитета и удружења, студијских секција... сарадник је Академије наука БиХ; национални је координатор при Свјетској здравственој организацији за превенцију туберкулозе. Почасни је доктор наука Универзитета у Малаги. Предсједава стручним асоцијацијама у земљи. Својим личним примјером дала је огроман допринос у области развоја медицинских наука. Објавила је више од стотину научних и професионалних радова, чланака, монографија, приручника и књига. Уреднички је савјетник и чланица многих часописа у земљи и иностранству. Значајно је учествовала на више од 30 конгреса, симпозија... Добитник је многих признања на пољу медицине и хуманости.

Уважена је професорица на Универзитету у Сарајеву. Одгојила је и едуцирала велики број студената и постдипломаца факултета медицинске струке и била ментор многим магистрантима и докторантима. Изузетне руководне способности показала је вршећи одговорне дужности у Клиничком центру и водећи обимне пројекте, гдје је личним знањем дала немјерљив допринос у области управљања сложеним здравственим системима. Дјелујући пуних 36 година, а посебно у два мандата као министар здравља у Влади Кантона Сарајево, дала је немјерљив допринос у области развоја и унапређења здравствене заштите у Граду и Кантону Сарајево.

Госп. Мехмед Дрино

Овогодишњи добитник Мехмед Дрино је већ дуги низ година лидер и менаџер препознатљив по пословној мудрости и личном кредибилитету на домаћој и међународној пословној сцени. Имена Мехмед Дрино и “Хидроградња” постали су синоними од прије петнаестак година, од када је преузео одговорну дужност генералног директора фирме у којој је стекао све своје стручно и менаџерско искуство, ојачао је, очувао у најтежим временима и поновно уздигао. Најбољи показатељ постигнутих пословних резултата и успјеха је то што је “Хидроградња” неколико пута била на листама најбољих свјетских грађевинских уговарача, а данас успјешно послује на чак пет иностраних  тржишта.

Својим дјеловањем у професионалним удружењима и привредним организацијама дао је значајан допринос успостављању темеља институција тржне економије БиХ, очувању и развоју грађевинске и пратећих индустрија те оживљавању научних дјелатности битних за развој грађевинског сектора. На успјешном путу привредника није изостала комуникација са заједницом. Мехмед Дрино је у најтежем периоду од 1994. до 1998. године био на челу Дирекције за обнову и развој Града Сарајева која је осмишљеном промоцијом основних вриједности града и БиХ привукла више од 100 милиона америчких долара донација за обнову града Сарајева.У бројним културним, спортским и другим друштвима и манифестацијама , чији је допринос изузетан и препознатљив у свакој средини, оставио је свој траг. Споменимо само четири титуле европског клупског првака Шаховског клуба «Босна» под његовим водством. Добитник је многих признања за професионалан рад, као и за подршку спорту, култури, образовању, хуманитарним активностима и др.

Госп. Драган Викић

Врхунски спортиста, караташ, који у својој каријери није доживио нити један пораз, био је три пута сениорски првак бивше нам државе. Са репрезентацијом је освојио једну златну медаљу на европском првенству и три сребрене медаље.

Факултет за физичку културу је завршио као стипендиста Министарства унутрашњих послова РБиХ и одмах започео професионалну каријеру у MUP-u.Na самом почетку, као најмлађи припадник полиције БиХ, за изузетне професионалне резултате био је награђиван признањима . Неизмјеран допринос карате спорту: окупљању, организацији и вриједном високо зналачком раду, дао је управо Драган Викић. Карате савез БиХ је сигурно једна од најорганизиранијих и најтрофејнијих спортских организација у БиХ. Сарајево је препознатљиво као центар карате спорта, кроз 12 карате клубова, са 2.000 спорташа, који плијене пажњу својим врхунским спортским резултатима на домаћим и међународним такмичењима. Предсједник карате Савеза БиХ је Драган Викић.Почетак агресије на БиХ означава се нападом на наш град и херојском одбраном Сарајева. На челу специјалног одреда МУП-а БиХ био је управо Драган Викић. И командант и јединица су за заслуге и храброст добили највиша признања. Храбро, достојанствено и истрајно, како приличи херојима, Драган Викић је носио заставу пркоса свим силама и неправдама које су наношене граду Сарајеву и рушиле темељне узансе живљења у нашој домовини. Тада су му суграђани из захвалности испјевали пјесму, а данас га, за све што је урадио, награђују Шестоаприлском наградом Града Сарајева.

 Колективне награде

Народна кухиња “Стари Град”

Настала је из нужде још 1992. године када је Сарајево постало уточиште за бројне избјеглице из Источне Босне, које је пут водио преко Црепољског и Хреше и који су први предах налазили управо на Вратнику, по уласку у сам град. Међутим, потребе су расле. Велики број самих грађана Сарајева је ускоро био приморан користити услуге јавне кухиње па је кухиња пресељена у већи и простор лакше доступан многима. Од 1993. Народна кухиња је на Башчаршији.Изузетно залагање, хуманост и вриједан рад су већ на почетку препознале међународне и домаће хуманитарне организације. Током опсаде,  опстанак кухиње осигурала је њемачка хуманитарна организација «Јоханитер» која је подржавала рад ових вриједних људи све до краја 1996. године. Сами грађани су знали: ако намирнице коју могу уступити повјере тетки на Чаршији, оне ће сигурно отићи тамо гдје је најпотребније. Данас основне услове  за рад осигурава финансијска помоћ Општине Стари Град и Кантона Сарајево. Међутим , Народна кухиња Стари Град не би била ни близу онога што јест да њен рад и данас не подржавају многи људи добре воље, посебно занатлије, угоститељи и трговци са Башчаршије, али и привредници из цијелог града. Захваљујући њима, ова кухиња поред скромних прописаних оброка успијева осигурати свакодневно и млијеко, воће и воћне сокове, месне оброке и слаткише, а благданима и традиционална пригодна јела и колаче. Свакодневно 850 грађана има квалитетне топле оброке захваљујући способности и хуманости ових вриједних људи, а и сваки дан се храна доставља чак на 180 адреса.

Јавна установа Дом здравља Кантона Сарајево

Грађани Града и Кантона Сарајево имају сретну околност да им услуге примарне здравствене заштите пружа највећа установа у БиХ ове врсте – Јавна установа Дом здравља Кантона Сарајево. У обнову и реконструкцију наслијеђених објеката и опреме и изградњу нових уложено је више од 20 милиона КМ, уз помоћ људи добре воље из цијелог свијета и властита велика одрицања и труд. Сада је то мрежа од 9 центара и 72 пункта са 324 ординације, у којој је 1.500 упослених, љекара специјалиста, доктора наука, магистара, постдипломаца, специјализаната и примаријуса и другог здравственог особља. У протеклих 11 година извршено је чак 58 милиона здравствених услуга. Сви се сјећамо трагичних погибија љекара и сестара приликом хумане и несебичне мисије спашавања људских живота рањенима за вријеме опсаде. Погинуло је 20 и рањено 146 радника ове установе. Немјерљив је допринос очувању здравља становника Сарајева које је ова установа дала у немогућим условима, без струје, воде, опреме, недовољно санитетског материјала и лијекова. Само 560 упослених радило је у 24-часовним  дежурствима и надљудским напорима остварена је у потпуности дјелатност примарне здравствене заштите. Данас врло успјешно проводи читав низ нових пројеката од значаја за становништво Града и Кантона Сарајево, који континуисано доприносе побољшању здравља и повећању квалитета здравствених услуга. Реализује  се пројекат породичне медицине, патронажне службе, палијативне кућне његе. Дјелује шест нових центара за ментално здравље, седам центара за физикалну рехабилитацију, двадесет савјетовалишта за превенцију. Уводе се нове технологије и нове консултативно-специјалистичке службе. Грађани Сарајева препознају залагање, знање, професионалност и хуманост у служби постизања високог нивоа здравствене заштите и постигнутог квалитета услуга.

Савез параплегичара и обољелих од дјечије парализе Кантона Сарајево

Удружење параплегичара и обољелих од дјечије парализе Кантона Сарајево је удружење које континуисано обавља своју изузетно хуману дјелатност још од 1978. године. Удружење окупља и помаже особе које су услијед параплегије, настале као посљедице трауматских оштећења кичме или болести кичмене мождине, те дјечије парализе, трајно непокретне и везане за колица или које друго ортопедско помагало и ослоњене на његу и помоћ других. Овдје се евидентира и утврђује социо-економски положај чланова. Успостављају се одговарајући облици заштите и помоћи посебно при стварању услова  за професионалну рехабилитацију. Осигурава се радно оспособљавање и запошљавање, школовање и образовање. Организују се спортске активности и рекреација. Удружење се брине о уклањању просторних баријера; сарађује са  надлежним органима и заједницом, посебно са  циљем остваривања утврђених права за своје чланове, али и иницира и прати доношење прописа из ове области и тако штити права својих чланова у многим сегментима њиховог живота и рада. Такође, Удружење се истиче залагањем за елиминисање предрасуда и стереотипа који воде дискриминацији и негирању људских права једнаких здравим особама.

Посебно важну улогу Удружење има данас, у условима  у којима се за особе са  нарушеним или изгубљеним радним способностима и које овисе о материјалним могућностима друштва, тешко ствара социјална сигурност. Многи субјекти, општине, Град Сарајево, владине и невладине организације у земљи и иностранству  препознали су Удружење као озбиљног партнера за реализацију пројеката помоћи параплегичарима. Из протеклог периода овдје издвајамо изградњу насеља за параплегичаре и куповину станова, реконструкцију породичних кућа, адаптацију станова у складу са  посебним потребама, набавку колица и других ортопедских помагала, лијекова, потрошног санитетског материјала. Удружење је засновано на волонтерском раду, високој професионалности и хуманости.

Удружење грађана Традиционални занатски еснафи

Удружење грађана Традиционални занатски еснафи окупља занатлије са великим знањем и искуством у занатима без којих би слика Сарајева била друкчија. Пуно су труда и стрпљења уложили док су овладали посебним знањима. Послије редовног школовања усавршавали су се полажући стручне и мајсторске испите и годинама градили искуство остајући вјерни свом занимању. Многи традиционални занати нису успјели опстати у времену развоја нових технологија и тежњи ка профитабилности, поготово не у периоду када рјешавање основне егзистенције оставља врло мало простора за све што је надградња па тако и за чување и његовање културно-хисторијског блага и народне умјетности. Успркос свим недаћама, захваљујући дјеловању Удружења, сачувано је непроцјењиво богатство традиционалних вјештина у изради аутохтоних употребних предмета. И данас раде везиље, токари, сахаџије, седлари, казанџије, бријачи, кројачи народних ношњи, металопојасери, израђивачи млинова...

Грађани Сарајева са  поносом представљају својим гостима из земље и иностранства  аутентичне рукотворине и вриједне мајсторе који полако и стрпљиво уграђују своје вријеме и себе са  пуно љубави и пажње у своја дјела у јединственом амбијенту испуњеном покретима, звуковима и мирисима, како је то одувијек било на Башчаршији.

Јавна установа Дјечији дом “Бјелаве”

Дјечији дом «Бјелаве» је јавна установа која обавља дјелатност од непроцјењивог значаја, бригу о дјеци без родитељског старања. Континуитет бриге о дјеци у Сарајеву траје већ више од сто година. Најприје је то био Матерински дом, па Дом «Египат», у чијем објекту је као јавна установа наставио радити дјечији дом и послије Другог свјетског рата, па дјечији дом «Љубица Ивезић» од 1996. и коначно данашњи Дјечији дом «Бјелаве». Без обзира како се звао и ко му је био оснивач, овај дом је до сада одгојио више од 1.000 дјеце из цијеле Босне и Херцеговине различитог социјалног и националног поријекла.

Данас Дом дјелује у објекту изграђеном 1987. године од самодоприноса грађана Сарајева, у добрим условима који прате европске стандарде. Дом зрачи топлином, беспријекорно је чист и испуњен дјечијим осмијесима. Осим бриге о дјеци без родитељског старања, Дом однедавно пружа и привремено уточиште мајкама са тек рођеном дјецом до коначног рјешења социјалне заштите. У њему борави између 100 и 120 дјеце. То су дјеца предшколског и школског узраста која се одгајају посебним одгојно-образовним програмима. У редовном школовању дјеца постижу већ низ година просјечан успјех врло добар што је постављено као стандард. Организује    се богат програм ваншколских активности, а дјеца својим стваралаштвом учествују и у разним јавним манифестацијама, те освајају награде на бројним такмичењима из различитих области. Педесет упослених, посвећених мисији Дома, континуисано се едуцира и усавршава своја знања и вјештине. Волонтерски рад у Дому заузима значајно мјесто. Посебно позитивно утиче на интелектуалан развој дјеце, њихову социјализацију и подизање нивоа образовања, организовани    рад студената, ученика других образовних институција и индивидуалан рад јавних особа, поготово из дипломатских представништва у БиХ и бивших штићеника. Дјеца напуштају Дом кроз програм усвајања или завршавањем редовног школовања, али ту не престаје брига о њима. Дом им омогућава проширивање знања похађањем курсева страних језика, информатике, полагања возачких испита и др. Помаже им у налажењу запослења и даје трајну подршку. У књизи посјети  оца    записано је: «Учинити дјетињство дјеци без родитеља сретним и безбрижним јест највећи успјех и степен хуманости.»

Podijeli: