Појединачне награде

госп. Јован Дивјак

Генерал – џентлмен (али и генерал на «нишану и тапету»). Омиљен међу војницима. Током опсаде нашег града храбро се борио на свим фронтовима око Сарајева, али био је и значајан учесник «духовног отпора града». Бивши генерал добитник је Ордена Легије части, јер је у вријеме агресије на Сарајево и БиХ гајио идеал једне јединствене земље, коју је признала међународна заједница и која се борила за свој интегритет и настојала да се изгради на основу богатства различитих култура и народа. Јован Дивјак је популаран широм свијета, посебно у Француској. У Паризу је прошле године на француском језику објављена књига разговора под насловом «Сарајево мон амор», која је исте године промовисана и у Сарајеву у организацији Француског културног центра. Јован Дивјак се посебно заложио за судбину дјеце – највећих жртава агресије. Основао је и уградио себе у Фондацију “Образовање гради БиХ”. Већ десет година Фондација води бригу како би се дјеци без једног или оба родитеља пружила морална и материјална помоћ са жељом да им се, путем квалитетног образовања, отвори перспектива за самосталан успјешан живот. Анкета Фондације је показала да млади брзо губе мотив за учење и да тешко формирају пројекцију у будућност. Анкета проведена међу стипендистима је, такође, показала да мањи дио редовно чита књиге, посјећује позориште, кино дворане или користи интернет. А Јован Дивјак би најрадије са сваким од њих отишао у позориште, на концерт, разговарао о прочитаној књизи... Кратак резултат десетогодишњег рада: 200 стипендиста Фондације завршило је средњу школу, а четрдесет младих људи већ са факултетском дипломом оплемењују нашу заједницу. Грађани који су потписали приједлог за госп. Јована Дивјака, њих 102, написали су:«... кад год прође улицама Сарајева, а радо то чини, Јован Дивјак сваки час застајкује да се поздрави са људима који му, као што су то чинили све ратне и поратне године, прилазе, пружају руку, грле се. Јован Дивјак, ма гдје да је рођен, јесте по свему грађанин Сарајева и нема никакве сумње – један од најпопуларнијих, један од «најсарајевскијих» Сарајлија.« Грађани Града Сарајева су препознали патриотизам, храброст, морал, а изнад свега његов хуманизам.госп. Јован Дивјак:«Почаствован сам да се на 60. годишњицу побједе над фашизмом налазим међу онима који примају највеће друштвено признање слободарског града Сарајева. Захваљујем грађанима Сарајева који су ме предложили, те Комисији и Градском вијећу на номинацији за Шестоаприлску награду Града Сарајева. Ова награда припада онима који заједно са мном на директан и индиректан начин помажу дјецу жртава агресије да превазиђу његове посљедице. Сретан сам што припадам граду Сарајеву и његовим грађанима.»

 госп. Здравко Гребо

Др. Здравко Гребо редовни је професор Правног факултета у Сарајеву. Оснивач је и директор Центра за интердисциплинарне постдипломске студије Универзитета у Сарајеву и координатор три међународна постдипломска курса. Др. Гребо је и научни секретар Одбора за правне науке Академије наука и умјетности БиХ.

Оснивач је и члан невладиних организација. Његово име се веже уз Хелсиншки парламент грађана, СОРОШ Фондацију БиХ, Правни центар.Члан је домаћих и међународних струковних удружења и бројних невладиних организација. Члан је Државне комисије за сарадњу са УНЕСЦО-м. Члан је Предсједништва Регионалног документационог центра за истраживање ратних злочина. Добитник је награде Европског клуба ректора за мир и против ксенофобије 1993. (Conference of European Rectors), Медаље за слободу од страха Франклин Рузвелт Фондације 1994. (The Franklin D. Roosevelt Four Freedom Awards). Добитник је Ордена Владе Републике Француске, 2002. – Palm Academic Award.  Добитник Златне значке и почасни члан Међународне лиге хуманиста 2004.Аутор је књига, научних и ауторских радова, филмова, оснивач и уредник медијске и издавачке куће, водитељ издавачких пројеката, и чак продуцент аудиопројеката. Свестрани интелектуалац и један од најутицајнијих и најугледнијих активиста цивилног друштва. Немјерљив је његов напор да за вријеме опсаде Сарајева свијет сазна истину и преузме акцију прекида агресије и спашавања Града и његових грађана.

Грађани који су предложили Здравка Гребу написали су:

«Ако би неко покушао да дијагностицира гениус лоци предратног, ратног и поратног Сарајева, ако би тражио особу у којој су се грчеви и недоумице, домети и напрезања Града сублимирали, дошао би до Здравка Гребе.... Сарајево има доста мислећих људи, већина њих своје мисли чува за себе и има право на то. Гребо тјера друге да мисле и у томе је вриједност његовог вишедеценијског и врло консеквентног ангажмана.» У Сарајеву је довољно рећи: Здравко Гребо и сви знају.

 госп. Томислав Гризељ

Рад и дјеловање Томислава Гризеља везани су за Сарајево више од три деценије. Директно је учествовао у гасификацији града Сарајева, изради и одржавању машинских постројења за потребе ЗОИ 84. Током агресије и након ње, учествовао је у хитним санацијама и обнови Сарајева, али и цијеле БиХ. Спонзорирао је Конференцију о обнови Сарајева 1994. године.

Већ 1991. године проглашен је  за менаџера године Републике Босне и Херцеговине. Na челу је компаније која је уз властити know how покренула производњу за термоенергетику, гасну технику, третман и транспорт воде. О фирми «Гризељ» могли би посебно причати: о свим стандардима  безбједности, квалитету, управљању околишом које је постигла, образовању упослених, међународним признањима, али довољно је рећи да производи из ове фирме значе директну супституцију увоза. Аутор је и коаутор и учествовао је у изради бројних стандарда, стручних књига, публикација из области у којој дјелује, а посебно наглашавамо управљање околишом. Добитник је признања Менаџер године Кантона Сарајево 2000., Федерације БиХ 1997. и 1999. Најменаџер 2002 БиХ, а затим и Менаџер деценије 2002.Своју везу са заједницом је продубио кроз дјеловање у спортским, културним удружењима и образовним установама. Његово име је везано уз  Фудбалски  клуб «Омладинац», НК «Напредак», а посебно уз «Сарајевске мажореткиње» чији је оснивач и покровитељ. Својим привредним и друштвеним ангажманом промовише Сарајево у земљи и свијету. Године 2004. постао је и члан Historical Society WHO is WHO.

Добар дио свог времена посвећује друштвеном ангажману и несебично доприноси општем добру путем низа асоцијација. Издвајамо сљедеће: један је од оснивача и потпредсједник Економско- социјалног вијећа Ф БиХ, члан је или врши одговорну дужност у организацијама послодаваца, привредним коморама, струковним удружењима, а био је члан Булдожер комисије гдје је дао велики допринос у уклањању законских препрека, убрзавању доношења закона за стварање бољег социјално-економског амбијента у БиХ.Грађани Сарајева додјељују му Шестоаприлску награду.

госп. Томислав Гризељ:

«Поштоване даме и господо,Велика ми је част и задовољство бити добитник Шестоаприлске награде Града Сарајева. Ово за мене најдраже и најзначајније признање је велики подстицај, али и обавеза да као привредник, послодавац и хуманиста својим радом будем узор генерацијама које долазе. Захваљујем свима који су препознали моје резултате рада и додијелили ми ово високо признање, као и својој породици која ме је подржала да будем то што јесам, ваш Томо. Хвала.»

 госп. Сенад Хаџифејзовић

гђа. Нермина Курспахић

Нермина Курспахић је главни и одговорни уредник угледне ревије за културу «Одјек». Ревија којом се оплемењујемо за мишљења најзначајнијих и најугледнијих интелектуалаца и писаца данашњице, али и прошлости, захваљујући преданом ангажману своје уреднице, излазила је све вријеме опсаде Сарајева.

Ангажиране текстове, о феноменима и проблемима који су довели до рата на Балканским просторима, критика је обиљежила као “препознатљиве по јасном одрјешитом ставу, по храбрости и врло непосредној и врло интензивној списатељско-емоционалној ‘волтажи’ ријечи , али и пуној одговорности према оном о чему пише.” Њезин интелектуални и књижевни ангажман сврстава је у ред «најангажиранијих и најугледнијих босанскохерцеговачких интелектуалаца», чије мишљење се уважава и сматра релевантним.

Већ током студија на Одсјеку за општу књижевност и театрологију на Филозофском факултету у Сарајеву, Нермина Курспахић почела је објављивати текстове, есеје, критике, краће студије у књижевним и умјетничким часописима са подручја цијеле бивше Југославије, али и изван ње. Њезини текстови су објављивани у часописима “Маске” из Љубљане, “Сцена” из Новог Сада, “Ладус” из Београда, “Око” из Загреба, “Борба”, “Ослобођење”, “Књижевне новине”, “Лица”, “Одјек” и др. Пише театарску критику, есеје о позоришту и драми које објављује у Италији, Француској и Енглеској. Убрзо постаје један од најугледнијих ликовних критичара. Отвара многе изложбе домаћих и свјетски познатих умјетника.

Нермина Курспахић објавила је «Хијатус», књигу есеја, 1994., «Ишчезавање плавих јахача, роман 1995., «Сарајевски ратни погледи», књига есеја, 1996., «Скоро ће и теби крај», 1999.., Ликовна казивања 2001. Књига «Хијатус» 2000. године доживјела је издање на енглеском језику у Londonu.Na анонимном конкурсу “Препорода” за оригинални драмски текст Курспахићева је добила прву награду фондације «Алија Исаковић» за драму “Алл Он Борд”.  Ангажована  је у Међународној асоцијацији ликовних критичара АИЦ. Чланица је Друштва писаца БиХ и ПЕН-а БиХ.Грађани Сарајева захваљују јој Шестоаприлском наградом Града Сарајева.

гђа. Нермина Курспахић:

«Поштоване и поштовани, За све што ради или ствара човјек постоје стандарди. Стандарди се у људском систему вриједности најчешће усклађују са етичким или естетским принципима, или са оба. Све, па и награде, смишљене да би се појединцима, групама изразило поштовање, дало до знања да оно што раде има неког смисла, одјека, све, дакле, има своје мјесто на имагинарној вриједносној скали. Тако проматрано, све награде, мада у интенцији исте, нису исте. Као што и сваки рад, људска, појединачна активност нису исти. ‘Постоје , стандарди у одавању почасти’, вели Сусан Сонтаг. Али , прије тога постоје стандарди људског дјеловања, рада, мишљења. Када се тај, нечији стандард препозна са нивоа гдје су стандарди награда задовољени, онда, сматра се, задовољени су основни принципи награђивања. Не желим да судим о свом раду, дјеловању, мишљењу – чини ми се све то било је предметом просудбе и ове награде, али могу да судим о награди. Могу да је препознам у мору других, сличних, или различитих, као нешто што је успостављено на вриједностима које дубоко поштујем. Шестоаприлску награду Града Сарајева доживљавам вишеструко вриједном. У њеном ‘семантичком оболу’, формираном прије шездесет година , видим вриједности тог времена – времена побједе над фашизмом, ослобађања од једног зла. Награда , дакле, конотира свој иманентно антифашистички, против сваког зла устројени карактер. А , ако је против Зла, онда је за Добро, или, прецизније, за промоцију вриједности проистеклих из њега, или, још прецизније, за промоцију оних који те вриједности цијене и заговарају. У сукобу са злом Сарајево је, изгледа, провело највише времена. А Зло, вели Georges Bataille, ‘је у темељу опћења... јесте кривица, представља прихватање и признавање Добра; оно само себе назива лошим, признаје да је релативно и изведено, да без Добра не постоји.’ Тај црно-бијели однос борбе Добра и Зла обиљежио је највећи дио трајања овог града, а посебно вријеме његовог бивања под српском опсадом. Сјећате ли се тог Сарајева? Тог Сарајева сјећам се поводом ове награде. Сарајева опкољеног, стиснутог у логор, осуђеног на лагано умирање. По свим научним показаоцима, такви услови идеални су за ‘корозију људскости’. Умјесто тога десило се свјетско чудо. Вријеме трајања града у опсади из деведесетих било је митско. Баш тај период, то вријеме дали су Сарајеву ореол мучеништва и планетарну важност. Ја ту планетарну димензију Сарајева не губим из вида. Многи су је заборавили, занемарили, штета. А баш тај период, период јединственог битисања, пулсирања града пред којим су многи великани данашњице изражавали поштовање (од Сусан Сонтаг, Jeana Baudrillarda, Edgara Morina, B.H. Levya, Pierre Bourdieu, Juana Goytisolo, Ивана Павла II, и многи други), сада је предметом разнородних политикантских оспоравања и ниподаштавања. Штета, јер хуманизам, храброст, креативност, издржљивост, човјекољубивост, глад за културом Сарајлија из тог периода постали су опште мјесто и свјетски цитирани. Докази подастрти сада, пост фестум о постојању злочина и у опкољеном граду јесу аргументи чињеница, али никако девалвирање правде и опште истине. У потрази за правдом иде се преко истине. А, истина о ексцесима није и не може бити аргумент против истине о смишљеним и масовним злочинима. Или, још мање може бити аргумент против казне масовних убица и осуде њихових поштовалаца.

Сарајево је трајно у свијету прискрбило статус ‘пријестолнице различитости, толеранције, страдања, величанствене жртве и патње’, али и културе, умјетности, оптимистичке и обећавајуће будућности. Од тада формиране слике града, успостављене на одредницама, витешког отпора и храбре, креативне и надахнуте одбране културом и високоморалним стандардима ја не одустајем. ‘Утврђено је да морална строгост у екстремним околностима (логори, затвори, опсаде) предуслов је очувања психолошког интегритета што, уз мобилизацију позитивних вриједности живота, доприноси његовању личне аутономије, неопходне у борби против тјескобе заједничке смрти’, кажу Bruno Bettelheim i Erich Federn. У том тјескобном времену, пред пријетњом групне смрти, Сарајлије су одговориле умјетничком креацијом, претварајући смртну опасност у културни пројекат. Поносна сам што сам дала мали допринос изградњи такве слике града. (Наравно , тај напор почела сам још много прије агресије, током, и кратко након рата.) Зато, говор о граду-полису у којем се много више него у држави чији је главни град зрцале све вриједности демократских заједница, уз, наравно, увијек могућа инцидентна одступања, треба почињати са свијешћу о његовој жртви и величини те жртве. Сва одступања у рату, али и послије њега од тих вриједности сматрам испадима (који требају имати судски епилог), а не програмом. Они којима је то могуће програм, нажалост, нису остали пред вратима побједе над фашизмом 1945., али и 1995., али ни пред вратима града. То значи да нису поражени, нажалост. Њихов утицај траје и трује нас до данас. Борба са њима захтијева много више енергије, вјештине и напора. Могуће и другу врсту људи. Али , то је тема за неку другу прилику. Ову сада ја користим да изразим захвалност и осјећај почаствованости наградом коју препознајем као симбол ‘сарајевског отпора’ према свему негативном. То што ми је уручена Шестоаприлска награда за мене представља почаст и доказ да се оно што сам до сада радила уклапа у критерије и стандарде ‘сарајеvског отпора’. Зато, захваљујем на награди, подржавам вриједности на којима почива; а то су, да поновим; борба против свих зала, оличених у фашизму, национализму, примитивизму. Али, за мене је то и почаст слици града из времена на чијем стварању сам радила, и чији дух свим што радим желим да одржим. Хвала!»

Колективне награде

Центар за образовање, васпитање, радно оспособљавање и запошљавање ментално ретардиране дјеце, дјеце обољеле од аутизма и церебралне парализе «Владимир Назор»

Центар за образовање, васпитање, радно оспособљавање и запошљавање ментално ретардиране дјеце, дјеце обољеле од аутизма и церебралне парализе «Владимир Назор» осигурава васпитање и образовање и подржава развој дјеце и ученика који, због проблема у развоју, не могу похађати редовно школовање. Рад и постигнућа Центра у свим областима рада: настави, ваннаставним активностима, индивидуалном терапијском и рехабилитацијском раду, сарадњи и раду са  родитељима, раду стручних органа, сарадњи с другим школама и институцијама, надлежни стручни органи оцјењивали су највишим оцјенама. Радници Центра својом иницијативом, ентузијазмом, хуманошћу и невјероватним резултатима стално изненађују. Своја искуства преносе заинтересираним у склопу издавачке дјелатности. Објавили су стручни приручник «Дијагностика и опсервација дјеце са  посебним потребама» и девет приручника за родитеље и дјецу са  посебним потребама.

Центар је добитник:

• Плакете Општине Ново Сарајево 2001.,

• Захвалнице Завода за заштиту дјеце и омладине Пазарић,

• Захвалнице ЈУ «Кантонални центар за социјални рад»

• Захвалнице на пруженој помоћи у «Акцији помоћи Алми Драгољ за трансплантацију бубрега»

Центар је власник Цертификата за учешће у развоју пројекта Европске уније «Културни мозаик» 2003. године и Цивитаса БиХ за учешће у презентовању  «Пројекaт грађанин» 2002. године.

Ослањајући се на могућности својих ученика, организоване  су бројне секције и слободне активности, а ученици своја постигнућа презентују  на изложбено-продајним акцијама и пригодним програмима Центра.

У протеклих неколико година ученици су учествовали на многим међународним изложбама и такмичењима, а освојили су:

– треће мјесто на Међународном првенству у столном тенису «Бањалука 2002»

– друго мјесто на такмичењу организованом   у поводу  Међународног дана Дунава, 2004.

– прву награду за колективни рад – керамичка радионица на ликовном такмичењу «Велемајстори, играјмо се шаха», 2004.

– прво мјесто на ликовном конкурсу о теми «Моја породица»

Госп. Мајудин Џуџа, директор Центра за образовање, васпитање, радно оспособљавање и запошљавање ментално ретардиране дјеце, дјеце обољеле од аутизма и церебралне парализе «Владимир Назор»:

«Поштована предсједавајућа, цијењени вијећници Градског вијећа Града Сарајева, драге колеге и пријатељи, обраћам вам се у име ученика, родитеља и радника Центра ‘Владимир Назор’ који вам од срца захваљују на додијељеном признању. Ово признање одлази дјеци са посебним потребама и њиховим професорима који су успјели да покажу не само Босни, него и шире, да су дјеца са посебним потребама само дјеца и, ма колико имали тешка и вишеструка онеспособљења, они су у могућности да уз стручни рад, одговарајућу опрему и залагање постигну резултате којима се сви диве. Ако им је Бог нешто узео, то не значи да им нешто није и дао. Сретни смо што ће ово признање још више афирмирати могућности и знање дјеце са посебним потребама и допринијети укидању неких предрасуда које успоравају и отежавају њихов развој. У своје лично име захваљујем свима онима који су дјеци и упосленицима Центра ‘Владимир Назор’ омогућили овакав сретан и успјешан рад, те дјецу учинили сретном и вратили им осмијех на лице. Хвала вам.«   

Центар за слушну и говорну рехабилитацију

Центар за слушну и говорну рехабилитацију наставља континуитет рада дјелатности Завода који је у Сарајеву основан 1946. године. Почетком 1992. установа је престала сa радом. Скоро сав руководећи и стручни кадар је напустио град, а објекти и опрема су готово у цијелости девастирани.

Центар, у цијелости из почетка, почиње са радом 1993. године. Данас је Центар поновно у свом реконструираном објекту, опремљен најсавременијом електроакустичком опремом. Захваљујући ангажираности руководећег кадра, уведени су нови модели рада с акцентом на приступ одгоју и образовању са свим савременим рефлексијама и прикупљању донација пријатељских земаља којима се Центар и опремио за овакав рад. Стручњаци различитих профила, који су високо специфично образовање стекли на факултетима у земљи и ван ње, примјењују савремене методе, поступке и технике рада, и континуисано се дообразују путем домаћих и међународних семинара. Центар је члан Међународног верботоналног удружења са сједиштем у Паризу, а директор Центра је члан Главног одбора овог удружења. Рехабилитацијским процесом су обухваћени слушно оштећени ученици основне и средње школе Центра, слушно оштећени бивши ученици Центра сада интегрисани у редовне школе и слушно оштећена дјеца сa уграђеном умјетном пужницом. Центар пружа дијагностичке и рехабилитацијске услуге и чујућој дјеци са  растројством у говору и гласу. Око 600 дјеце предшколских установа и основних школа у Кантону Сарајево користи услуге Центра. Центар је обезбиједио и значајна средства за стипендирање талентираних ученика и реализацију низа посебних пројеката којима ученици развијају своје креативне способности и осмишљено користе слободно вријеме. Ученици су освојили низ награда на међународним и домаћим манифестацијама за ликовне и књижевне радове, за сценске наступе у свим узрастима и заједничкој конкуренцији са  чујном дјецом. Реинтегрисањем дјеце у заједницу Центар даје огроман допринос дјетету, породици и друштву.

 Проф. др. Исмет Куртагић, директор Центра за слушну и говорну рехабилитацију:

«У име нашег колектива – Центра за слушну и говорну рехабилитацију, ученика, наставника, професора и стручних сарадника, захваљујем на додјели престижне Шестоаприлске награде Града Сарајева. Драго нам је да сте препознали домете нашег рада, којим кроз аудио и говорну рехабилитацију и едукацију дјелујемо на превенцији слушних и говорних оштећења младе популације. Ово високо признање додатно нас обавезује да осавременимо наш рад, што је несумњиво од великог друштвеног значаја. Признање ће нам бити додатни подстицај у нове искораке у нашем племенитом и одговорном послу. Још једном хвала.»

 Одбојкашки клуб инвалида «Фантоми« Сарајево

Одбојкашки клуб «Фантоми» основан је још 1995. године сa циљем окупљања ратних војних инвалида углавном ампутираца, како би се путем спортско-рекреативног ангажмана, у што краћем року, у највећој могућој мјери потпомогла њихова рехабилитација и стање физичког здравља ка потпуном психо-социјалном оздрављењу.

Ентузијасти који су тада започели окупљање и спортски рад нису могли ни замислити да ће уз десету годишњицу постојања, поред резултата постигнутих у тежњи ка остварењу примарних циљева, већ нанизати толико врхунских спортских резултата, и постати заслужан колектив за своје дјеловање у укупном развоју и промоцији Града Сарајева.Фантоми су, почев од 1996. године , учествовали на многим домаћим турнирима и враћали се у Сарајево са златом. Такви су били они почетни: 1997. и 1998. године турнири у Тузли, Коњицу, 2002., те 2004. године у Хаџићима, Лукавцу, Илијашу и други• Већ 1996., затим 2002. и 2004. освојили су друго мјесто на међународном турниру «Малмо Опен» Шведска;• 1997., 1998. и 2003. освојили су прво мјесто на међународном турниру «Малмо Опен» Шведска:• 1997. освојили су и пето мјесто на међународном турниру у Мађарској, као шампиони БиХ;• 1998. прво мјесто на међународном турниру у Копенхагену, у Данској;• 2002. прво мјесто на међународном турниру «Бањалука Опен»;• 2002. и 2003. прво мјесто на међународном турниру «Сарајево Опен» чији су и организатори;• 2003. прво мјесто на међународном турниру  Чикаго  Опен УСА;• 2003. прво мјесто на међународном турниру у Загребу, Р Хрватска;• 2004. освојили су друго мјесто на међународном турниру «Сарајево Опен» и прво мјесто на престижном међународном турниру у «Берлину 2004»;• 1996., 2002. шампиони су Босне и Херцеговине;• 1997., 1998., 1999., 2000., 2001 ., 2003., 2004. су вице шампиони БиХ;• 2001., 2002., 2003. и 2004. године , чак четири године заредом, шампиони су Средњоевропске лиге;• 2001. освајају треће мјесто, а 2003. друго мјесто у Купу Европе (уз занимљивост да су у финалу изгубили од БХ тима «Спид»)2004., поновно послије освојеног «босанског финала» у Купу Европе, постају европски прваци. Публика и вјерни навијачи исказују снажну подршку, а медији прате екипу која је у колективном инвалидном спорту по својим резултатима без премца у Европи.Ови младићу су у посљедње двије године уз све похвале за  фер  плеј, од 147 утакмица изгубили само пет, а 142 завршили као побједници.

Госп. Исмет Годињак, капитен екипе Одбојкашки клуб инвалида «Фантоми« Сарајево:

«Даме и господи, поштовани пријатељи,Желим се користити овом свечаном приликом да, прије свега, још једном захвалим свим пријатељима Клуба који су на било који начин пружили своју подршку и помоћ у нашем досадашњем раду и нашим активностима. Без њих ‘Фантоми’ не би тако јако и тако брзо корачали путем успјеха. Посебну захвалност исказујемо вијећницима Градског вијећа, који су својом одлуком о додјели Шестоаприлске награде Града Сарајева у нашим срцима изазвали огромно осјећање поноса, али и обавезу да наставимо достојанствено представљати наш вољени град и нашу државу. Још једном велико вам хвала.»

Сарајево филм фестивал

Послије тек десет година постојања, надмашивши филмске фестивале који су и педесете годишњице оставили иза себе, Сарајево Филм Фестивал је најзначајнији филмски догађај у региону. Својој публици сваке године представља најбоље филмове из домаће, свјетске, независне и комерцијалне филмске продукције. Истовремено Фестивал је мјесто гдје домаћа и међународна публика може видјети филмове младих редатеља Средње и Источне Европе. Сарајево Филм Фестивал је службено признат као такмичарски фестивал од ФИАПФ-а, Међународне асоцијације филмских продуцената, која верифицира свјетске филмске фестивале.

У сарадњи са  Европском филмском академијом, сваке године додјељује награду за најбољи кратки играни филм који се, заједно са 11 других европских фестивалских побједника, са фестивала као што су Венецијански, Берлински, Едингхбургшки и других, директно номинира за награду Европске филмске академије. Непроцјењива је шанса коју Фестивал отвара домаћим продуцентима и посебно младим, талентираним босанскохерцеговачким ауторима. Квалитетним радом, знањем и високо постављеним стандардима, Дирекција је, за врло кратко вријеме, реализирала већину постављених циљева и постигла скоро немогуће. Сарајево Филм Фестивал из године у годину биљежи узлазну путању квалитета приказаних филмова, програмског садржаја и организације. Припрема и реализација Фестивала одржава се у скоро свим градским кино дворанама, а привремено се ангажује више од 500 сарадника. Филмове је прве године видјело 3.500 гледаоца, а десете године већ више од 90.000. Дјечији програм са више од 30.000 гледаоца из цијеле БиХ један је од највећих у свијету, а његова улога у стварању нове генерације филмских заљубљеника и аутора, који ће у наредним годинама обиљежити Фестивал и бх. филм, немјерљива је. Фестивал сваке године креира незаборавну атмосферу за све госте, а грађани Сарајева већ планирају своје годишње одморе према термину Фестивала. Овај посебно племенит годишњи догађај обогаћује културну понуду и несумњиво провоцира квалитет других сродних садржаја. Све већи број гостију, а посебно гламурозних актера и представника седме силе, који једногласно преносе вијести позитивних вибрација, промовише Сарајево као дестинацију фестивалског, али и свих других видова туризма.

Госп. Мирсад Пуриватра, предсједник УГ Обала Арт Центар и директор Сарајево Филм Фестивала:

«Користим се овом приликом да у име Дирекције Сарајево Филм Фестивала и у своје лично име захвалим свима који су се сјетили наше манифестације те предложили Сарајево Филм Фестивал за добитника ове вриједне награде. Највеће признање за нас је уствари признање грађана Сарајева који су прихватили наш фестивал, те кроз велики број посјета и несебичну подршку омогућили да Сарајево током трајања Фестивала заживи као један велики европски град. Још једном хвала.»

Влада Кантона Сарајево 2003.-2006.

Зашто Влада Кантона Сарајево 2003. – 2006.?

Ова Влада, на челу са  Денисом Звиздићем – енергичним, информисаним, одређеним и одлучним премијером, дјелује тимски, вјерује у своју мисију и има јасну визију. Способна је разлучити циљеве, њихову међуовисност и узрочно-посљедични однос, одредити приоритете, разрадити смјернице и подузети акцију. Комуницира с јавношћу. Прије свега слуша глас и хтијења грађана Сарајева, али не одступа од савремених стандарда и свјетских достигнућа у свим областима у којима има обавезу дјеловати. Покреће иницијативе и уклапа их у оквир свог пројекта са  јасном процјеном ресурса којима располаже: и људских и просторних те материјално-финансијских. Влада активно и завидном динамиком, свјесна стања и чињенице да је хитне послове требало урадити прекјучер, реализује краткорочне циљеве, одмах препознатљиве, који тренутно тако пуно значе грађанима.

По издвојеним финансијским средствима, броју корисника и по организацији система, грађани Кантона Сарајево имају најбољу социјалну заштиту у БиХ. Влада подржава, покреће или учествује у конкретним и осмишљеним хуманитарним акцијама.

Реализују се подстицајне мјере за развој предузетништва.

Све су владе обећавале посебну пажњу борачкој популацији, само је ова то и урадила:

– додијелила бесповратна средства или повољне кредите за рјешавање стамбених проблема демобилисаних бораца, додијелила станове ратним војним инвалидима и дјеци без родитеља, стипендирала дјецу бораца браниоца;

Све су владе обећавале посебну пажњу младима, само ова је то урадила:

– реализовала  програм стамбеног кредитирања младих;

– финансирала ангажман приправника код привредних субјеката;

– исказала у мјери,  у којој је то могуће,  подршку спортским и другим активностима младих;

– реализовала  програм превенције наркоманије, алкохолизма и других овисности.

Оно што је пуно значајније за нашу будућност и по чему је ова влада изузетно морална је бескомпромисно покретање стратешких пројеката, чији ће непроцјењиво вриједни резултати бити видљиви када, на данашње дневнополитичке теме, падне дебела прашина. Све су владе у послијератном периоду обећавале да неће дозволити пропадање наслијеђених вриједности и занемаривање потенцијала посебних и природних ресурса и да ће створити простор сигурног и уносног пословања за домаће и стране инвеститоре. Овдје издвајамо само пројекте ове владе: Терме Илиџа и Игман – Бјелашница, конгресни пословнo-културни центар у средишњој градској зони, примарни путни коридори и путни објекти. Све владе су наглашавале значај образовања и стварања услова  за научни рад и промоцију властите памети, а само је ова влада устројила финансирање научноистраживачких пројеката. Било је обећања за стварање услова  за глобални урбани, привредни и сваки други развој, а ова влада је приступила изради Просторног плана Кантона Сарајево од којег основано пуно очекујемо. Влада Кантона Сарајево иницира и осмишљава посебно одговоран приступ управљању околишом. Реализује конкретне активности у циљу превенције загађења  ваздуха и управљања његовом квалитетом; проводи План имплементације Стратегије управљања индустријским и опасним отпадом; штити природне вриједности и континуисано продубљује заштиту у овој области. И што је најважније, како би обезбиједила  несметану реализацију стратешких смјерница ка дугорочним јасним циљевима, осмишљава и предлаже квалитетна и савремена системска законска рјешења. Значи : завршава послове претходних влада и извршава одговорно своје обавезе дајући немјерљив допринос бољој будућности града Сарајева.

Podijeli: