Групна награда:

Кошаркашки клуб “Босна”

Групи грађана, играчима, тренерима, члановима руководства и упосленицима Кошаркашког клуба “Босна”, у саставу: Хасан Балић, Сулејман Беговић, Предраг Беначек, Сабахудин Билаловић, Ферид Бешлагић, Емерик Блум, Бошко Босиочић, Неџад др. Бркић, Здравко Чечур , Мирза Делибашић, Сеад Дервишевић, Емин Дукатар, Анто Ðогић, Стјепан Грубнић, Сабит Хаџић, Русмир Халиловић, Нихад Изић, Зијо Кадић, Златан Каравдић, Ибро Крехић, Милорад Крунић, Рођени Крвавац, Екрем Куленовић, Душко Марковић, Мирсад Милавић, Војо Милијаш, Хусеин Моранкић, Сократ Мораит, Неџад др. Мујић, Сејдалија Мустафић, Емир Мутапчић, Младен Остојић, Џевад др. Пашић, Ивица Пекић, Светислав Пешић, Томо Петрић, Мустафа Пирија, Драшко Продановић, Ратко Радовановић, Бруно Сочо, Реџеп Стублаку, Сулејман Суљић, Миралем Шабовић, Богдан Тањевић, Јово Терзић, Угљеша Узелац, Жарко Варајић, Новак Васојевић, Благоје Весковић, Боро Вучевић, Вукашин Вукаловић и Љубо Зорић, који су значајно допринијели у освајању прве титуле европског шампиона у кошарци, остварене у финалној утакмици 5. априла 1979. године у Греноблу.

Развој спорта и спортског стваралаштва у Граду Сарајеву свакако је везан за спортске колективе који су у своме окриљу учинили много на стварању врхунских спортских потенцијала. Они су деценијама доносили радост и освајали медаље на највећим међународним спортским такмичењима, европским и свјетским првенствима, као и на Олимпијским играма.

Један догађај свакако је остао упамћен и трајно урезан у сјећање свих Сарајлија. Пријенос кошаркашке утакмице у Греноблу 5. априла 1979. када су освојили прву титулу шампиона Европе у кошарци, био је звјездани тренутак. Кошаркашки клуб “Босна” донио је прву титулу шампиона Европе у бившој држави и то баш у Сарајево. Због тога, настојећи његовати традиционалне вриједности Града Сарајева, као средине изразито мултиетничког и мултикултуралног карактера, средине бројних спортских талената и шампиона, чувамо успомену на овај догађај. Желимо још једном показати да никада нећемо заборавити достигнућа која су на најбољи начин афирмисала и промовисала Град Сарајево на међународној спортској сцени. Освојити прву титулу европског шампиона у кошарци могли су само најбољи међу нама, људи са идејом и визијом, они наши суграђани који су својим трудом, радом и залагањем постали узор новим генерацијама младих људи.

Колективна награда:

Институт за историју у Сарајеву

Институт за историју у Сарајеву формиран је првобитно као Институт за проучавање историје радничког покрета у Сарајеву давне 1959. године. Интелектуалне потребе босанскохерцеговачког друштва, те ставови најцјењенијих историчара тога времена код нас, утицали су да се институт реорганизира, па је Законом 1973. године добио назив – Институт за историју у Сарајеву. Од тада је Институт на путу постепеног, али упорног освајања простора слободе научног истраживања и изражавања, прије свега цјелокупне историје Босне и Херцeговине, од средњег вијека до савременог доба. Током свог педесетогодишњег постојања Институт је окупио бројне домаће и стране истраживаче и историчаре, и у свом раду дао несумњив допринос у издавању бројних часописа међу којима су: Прилози Института за историју у Сарајеву и Историјска трагања. Значајно је напоменути да се велики број библиографских јединица у часописима односи на радове који проучавају историју Сарајева. Двије монографије “Златно доба Сарајева” и “Сарајево – биографија града”, те зборник радова под насловом “Прилози историји Сарајева” посвећене су нашем граду и његовој  историји.

Већ раније стечену међународну репутацију Институт за историју у Сарајеву потврдио је и у послијератном периоду, те ју је учврстио наставком и развојем сарадње са научним институцијама из Словеније, Хрватске, Србије, Македоније, Аустрије, Њемачке, Велике Британије и УСА.

Потпуно је јасно да би без истраживачког рада у овом институту било немогуће замислити развој историографије у цијелој Босни и Херцеговини, нити дати реалну историјску слику развоја Сарајева кроз минуле вјекове. Својим радом Институт за историју и на домаћој и на страној стручној друштвеној сцени оставља свој, сада већ препознатљив, печат аутентичности.

Podijeli: