Шестоаприлска награда за 2015. годину

Шестоаприлска награда за 2015. годину

Појединачна награда:

Босанскохерцеговачки сликар, Сафет Зец

safet zec-pojedinačna Šestoaprilska nagrada

Сафет Зец је рођен 1943. године у Рогатици. Завршио је Школу примијењених умјетности у Сарајеву, затим Академију ликовних умјетности са постдипломским студијем у Београду 1972. Почетком деведесетих један је од најзначајнијих умјетничких стваралаца у земљи и њен представник на многим интернационалним изложбама.

Из ратом захваћеног Сарајева одлази у Италију, гдје напушта поетски реализам, те се враћа цртаним структурама на графичким плочама и туш пером цртаним сликама на картонима и паноима. Упознаје штампара Корада Албикока у чијем атељеу и дан данас реализује  графичка издања. Прву музејску изложбу у Италији има већ 1994., а двије године касније у Љубљани осваја значајни Гранд Прих  за цртеж Алпе Јадран.

У истом граду 1998. се одржава велика самостална изложба „Слике, цртежи и графике“ у два изложбена простора, а тада је промовисана и прва ликовна монографија  „Сафет Зец“. За свој рад је добио преко 20 стручних награда и признања. 2007.  године  додијељен му је Орден за умјетност и књижевност Републике Француске, а проглашен је витезом умјетности. 2014 .  године  мјесто у централној римској цркви, капели Дела Пасионе, заузима Сафетова фигуративна композиција „Скидање Исуса са  крижа“.

Ватикан је међу врхунским италијанским умјетницима одабрао баш Сафета, Босанца и Херцеговца, чиме су му као умјетнику одали велику част. Својим радовима проговара о старој босанској кући, о прозорима који позивају посматрача у интимни свијет којег крију зидови, о Почитељу, граду који је препуштен утицајима времена и људима, о разарању босанскохерцеговачке архитектуре и наслијеђа, о Сребреници, о убијању човјека, о страдању живог и неживог.

Групна награда:

grupna- Marsal i Tim

Џим Маршал, сарајевски фотограф рођен у Шкотској и Тимоти  – Тим  Кланси, промотор босанскохерцеговачког туризма и аутор неколико књига о нашој земљи, рођен у САД

Џим Маршал, сарајевски фотограф рођен у Шкотској и Тимоти-Тим  Кланси, промотор бх. туризма и аутор неколико књига о нашој земљи рођен у САД, симболи су позитивне промоције и побољшања имиџа Сарајева како унутар БиХ, тако и широм Европе и свијета.

Њихови небројени пројекти и активности допринијели су између осталог изградњи перцепције нашег града као отвореног, пријемчивог за све културе, расе и нације, у ери све чешћих трагичних сукоба у свијету.

Посебно вриједи издвојити њихов ангажман током мајских и августовских поплава 2014. године, када су волонтерски и несебично прискочили у помоћ становништву Шамца, Домаљевца, Маглаја, Завидовића, Добоја, Папратнице, Жељезног Поља, Беговог Хана и осталих мјеста у БиХ.

Затим су путем дијаспоре обезбиједили и финансијску помоћ за поплављене, за изградњу и поправку игралишта, вртића, школа, кућа и осталих уништених објеката.

grupna Tim i Marsal

Своје слободно вријеме ставили су на располагање поплављеним заједницама, те на терену провели више од 60 дана, неријетко трошећи и властите ресурсе о чему свједоче стотине људи којима су на директан начин помогли.

Џим Маршал је аутор неколико изложби фотографија о Сарајеву, од којих је најпознатија “Сарајево, некад и сад”, која показује страхоте и страдања,  али и поновну изградњу града.

Јим и Тим су у БиХ дошли као волонтери током рата – први у мостарску болницу, други у сарајевски центар “Владимир Назор”, како би помогао дјеци са посебним потребама. Обојица су својом вољом изабрали Сарајево као град у којем ће живјети.

Колективна награда:

Удружење родитеља убијене дјеце опкољеног Сарајева 1992.-1995.

kolektivna roditelji ubijene djece

Из потребе да се на организован и институционалан начин утврди истина о злочинима над дјецом Сарајева под опсадом, а истовремено у настојању да се задовољи правда, на иницијативу родитеља убијене дјеце формирано је „Удружење родитеља убијене дјеце опкољеног Сарајева 92. -95“.

Сваке године на 30 локација Удружење обиљежава годишњицу најтежих злочина почињених над дјецом Сарајева. Удружење је 2012. реализовало документарни филм „А били су само дјеца“ Авде Хусеиновића, који говори о трагедији најмлађе популације у Сарајеву.

Те исте године реализована је изложба у сарадњи са Армом Тановић Бранковић и САРТР-ом, Изложба предмета, ликовних радова, играчака, гардеробе и других успомена, која се вежу за убијену дјецу. Ове године навршава се 20 година континуисаног дјеловања овог Удружења, којим су они слали у школе, а и у свијет, поруке мира, поруке погубности рата, поруке о страшном болу након убиства разиграног дјетета.

Не дозвољавајући да вријеме буде пут заборава и негирања да су њихова дјеца икада живјела, они су у сарадњи са Институтом за истраживање злочина против човјечности и међународног права Универзитета у Сарајеву документовали монографију „Злочини над дјецом Сарајева у опсади“ и тако читаоцима ове монографије послали поруке о птицама рано сломљених крила, о узалудности ратних сукоба које дјеца не почињу,  а бивају највише жртве рата.

 

Podijeli:

Najnoviji sadržaj