• 07 Oct, 2019

Ђело Јусић

Хрватски композитор, гитарист, аранжер и диригент, оснивач ансамбла Дубровачки трубадури, познат по бројним великим музичким дјелима, која су изводили најпознатији  хрватски и други извођачи популарне, забавне и озбиљне музике. Учесник бројних фестивала, концерата и добитник бројних награда за животно дјело и умјетничко дјеловање.

Посљедње двије деценије музичког живота у Сарајеву и Босни и Херцеговини, обиљежен је у савременој музичко – сценској умјетности управо дјелима Ђеле Јусића. Компоновао је музику за прослављени балет „Катарина – Босанска краљица”. Његово дјело „Дубровачки кантуни” у поратном периоду прославило је Камерни театар 55. Представа рађена према музици за овај балет извођена је широм југоисточне Европе па чак и у Паризу. Такођe , на основу  ове музике изведена је и успјешна балетна представа у режији Едине Папо у румуњском граду Брашову.

Крунски урадак уваженог Почасног грађанина Град Сарајева је компоновање ораторија „Сребренички инферно”, ријетко – сложено савремено дјело којим је уз литерарну подлогу Џемалудина Латића, овјековјечена планетарна трагедија бошњачког народа у Сребреници .

Честитајући Дан државности БиХ свим присутним, Почасни грађанин Града Сарајева Ђело Јусић,  овом пригодом је истакaо: „Ти то можеш и мораш направити за БиХ! Овим ријечима обратио ми се Градимир Гојер прије 15 година, предавши ми поему Џемалудина Латића, под називом ‘Сребренички инферно’. За три мјесеца написао сам музику на стихове ове Ђемине поеме. Ораториј ‘Сребренички инферно“ имао је своју праизведбу у Анкари, Сарајеву, Зеници. Молим градоначелника Комшића да се ово дјело једног дана овјековјечи на достојном снимку, јер у Сарајеву имамо одличан оркестар – Сарајевску филхармонију и хор. Слике блиједе, ријечи нестају, а музика остаје. Музика је једини језик на свијету гдје се сви разумију и гдје нема граница.“

Бернард -Хенри Леви

Бернард -Хенри Леви, у Француској је рано стекао углед као истакнути новинар, критичар друштва, адвокат етике и правде. Леви  је новинарску каријеру започео као ратни извјештач за  Комбат, чувене илегалне новине чији је оснивач био  Ками, за вријеме нацистичке окупације Француске. Леви  је покривао и рат између Пакистана и Индије преко Бангладеша. Вративши се у Париз, постао је познат као млади оснивач Школе нових филозофа (Nouveaux Philosophes).

Један је од првих француских интелектуалаца који је позивао на војну интервенцију против српске војске у Босни деведесетих година и веома рано је проговорио о српским концентрационим логорима. Аутор је документарног филма „Босна“ о агресији на Босну и Херцеговину, у којој портретира Армију РБиХ као војску која брани част Европе и Алију Изетбеговића, као борца за козмополитизам и слободу. Назива га босанским De Gaulleom. Објавио је дневник којег је водио током рата у Босни, под симболичним називом „Љиљан и пепео“ у којем анализира почетак ратова на Балкану. Бернард -Хенри Леви  у своме дневнику, 23. маја 1992. године записао је сљедеће:

„Pascal Bruckner у Флори. (...) Покушавам му рећи да он управо брка двије ствари: рат у Хрватској, гдје се сукобљавају, хтјели то или не, два национализма; рат у Босни, међутим, гдје се супротстављају један национализам и један козмополитизам који је част Европе“. (Љиљан и пепео)

У знак захвалности и поштовања према уваженом француском филозофу и интелектуалцу Бернарду-Хенри Левију, његовој писаној ријечи и филмским језику којим је свједочио о злочинима агресора на БиХ, посебно на град Сарајево, те низа акција организованих  у Паризу за помоћ грађанима опкољеног Сарајева, грађани и Градско вијеће Града Сарајева, проглашавају га Почасним грађанином.

Бернард -Хенри Леви  је казао да са великим емоцијама, захвалношћу и поносом данас прима признање „Почасни грађанина Града Сарајева“. Додао је да је исто тако био почашћен „када сам усред рата примио признање ‘Босански љиљан’ од вашег предсједника Алије Изетбеговића“. „Узбуђен сам што данас, заједно са  вама, прослављам сјећање на антифашизам из два рата, из 1941. и 1992., и што могу потврдити заједно са  вама да нема двије Босне и Херцеговине, и још мање три, и да постоји само једна, недјељива Босна и Херцеговина, чији је главни град Сарајево“, истакао  је Бернард-Хенри Леви.

Предраг Матвејевић

Проф. др. Предраг Матвејевић је босанскохерцеговачки и хрватски писац, публицист, члан Академије наука и умјетности БиХ од 2002. године. Матвејевић спада међу најпревођеније хрватске књижевнике у свијету. Његово најпознатије дјело, “Медитерански бревијар” преведено је на 23 језика (само у Италији продано је у више од 300.000 примјерака). Предраг Матвејевић је добитник 14 међународних књижевних награда.

Проф . Матвејевић је предавао на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, те на свеучилиштима Ла Сапиенза у Риму и Сорбона у Паризу. Почасни је потпредсједник Међународног ПЕН клуба. Предсједник је Научног  вијећа Медитеранског лабораторија у Напуљу. Био је савјетник за политику спрам Средоземља Европског повјеренства. Носилац је одликовања које су му додијелили предсједници Републике у Француској (Легија части), Хрватској (Ред Данице хрватске), те у Словенији и Италији.

Као књижевник и есејист током рата у БиХ, агресије на нашу земљу, проф. др. Предраг Матвејевић је учинио немјерљив допринос стварању амбијента у свјетским оквирима за проток истине о агресији на државу БиХ. Био је један од ријетких европских интелектуалаца који је дизао глас против зла које се наднијело над Сарајево.Проф. Матвејевић је исказао понос и част на овом признању од Сарајева, града његове љубави, али и његове патње, нагласивши како је три године студирао у Сарајеву, али да су га животни путеви однијели на друга мјеста.

”Ова повеља значи за мене пуно више него нека интернационална признања која сам добивао. Ја сам за Сарајево везан, студирао сам више од пола студија у Сарајеву. Био сам у Сарајеву када је горјела Вијећница и било ми је јако тешко. Никад није довољно изрећи лијепих ствари о Сарајеву колико то оно заслужује”, рекао је проф. Матвејевић.

Podijeli: