• 07 Feb, 2021

Скоро четири деценије је протекло од незаборавне олимпијаде у Сарајеву.

Тог фебруара 1984. године, Сарајево је  било центар свијета, али по лијепом. До тада, било је познато по почетку Првог свјетског рата (1914.), онда по већ споменутој зимској олимпијади (1984.), па по опсади града за вријеме агресије на БиХ, (1992.-1995.), а онда опет нешто лијепо, као у стиховима једне од пјесама нашег Дине Мерлина „нешто лијепо треба да се деси“ и десио се ЕYОF, Европски зимски фестивал младих (2019.)

Но, колико уопште цијенимо оно лијепо што смо већ имали, а имамо донекле и данас. Нажалост, већином у форми музејских експоната и сјећања појединаца који су учествовали и на неки начин дали допринос у организацији 14. зимских олимпијских игара.  

Прије 37 година и студенти и ђаци и милицајци су били у служби тога да се организује што боља олимпијада, а Сарајево буде што бољи домаћин. Те 1984. године, залеђени носићи сарајевске дјеце су се лијепили на стакло новосаграђеног хотела Холидеј Ин (Холидаy Инн), док су одушевљено покушавали да виде шта се унутра лијепо дешава, ко је све тог фебруара 1984. походио наш олимпијски град, са свих страна свијета...

Данас, на нашим олимпијским љепотицама се организује понека скијашка манифестација, а скакаонице и боб-стаза још нису обновљене.

Олимпијски музеј напокон јесте и опет је на старом мјесту, као и наш бх. ликовни умјетник, умјетничка душа Един Нуманкадић, који је најзаслужнији да нам дјеца не мисле да је Вучко неки злочести лик из старог цртаног филма, него онај Вучко Јахоринко који вије и дозива Сарајлије.

Има још оних којих нас сваке године у фебруару подсјете на те лијепе дане. Незаобилазни Ибро Спахић и „Сарајевска зима“, затим се присјетимо на те незаборавне дане са тадашњим олимпијцима Бибијом Керлом, Здравком Стојнићем, доајеном спортског новинарства Николом Билићем...

Понекад бх. пријестолницу, олимпијске планине посјете и легендарне клизачице Санда Дубравчић и Катарина Вит (Wитт), скијаши Бојан Крижај и Јуре Франко који увијек понови да је медаља коју је освојио на сарајевској олимпијади – заједничка и југославенска и словенска и наравно босанскохерцеговачка...

Зато немојмо се одрећи ни олимпијске сребрене медаље, ни „Сарајевске зиме“,, ни „Боб стазе“, ни „Скакаоница“...

Сачувајмо сва лијепа сјећања и подсјећања на 1984. годину.

Јер, лијепо је било у Сарајеву... И биће поновно, као што је било за вријеме ЕYОF-а прије двије године.

Аутор: Мухамед Бикић, добитник Плакете Града Сарајева

Podijeli: