Прошло је 37 година: ЗОИ, Вучко и олимпијско Сарајево као центар свјетске јавности

Међународни олимпијски комитет је 1978. године у Атини, одабрао Сарајево за организатора XIV зимских олимпијских игара. У конкуренцији су били јапански Сапоро (Саппоро) и заједничка кандидатура два шведска града Фалун и Гетенург (Гöтеборг).

Прије тачно 37 година, 8. фебруара 1984. године, на стадиону Кошево су отворене 14. ЗОИ, које многи сматрају најуспјешнијим до тада.

Одржане су од 8. до 19. фебруара, а у организацију су утрошена велика средства. Припреме које су трајале годинама, поред добро организованих игара, као резултат имају изграђене саобраћајнице, хотелске комплексе како на планинама (Бјелашница, Игман, Јахорина, Требевић) тако и у граду, спортски центри Скендерија и Зетра, жичаре, ски лифтови...

У програму је било алпско скијање (Бјелашница и Јахорина), боб и сањкање (Требевић), хокеј и умјетничко клизање (Зетра и Скендерија), биатлон, нордијско скијање и скокови (Игман).

На ове игре пријавило се 49 националних олимпијских комитета, а Сарајево је дочекало до тада рекордан број учесника, њих више од 2.500.

Сарајево је постало центар свјетских и медијских интересовања.

Отварање је пратило око 60 000 Сарајлија на стадиону Кошево и око двије милијарде људи преко ТВ-а. Олимпијски пламен је упалила клизачица Санда Дубравчић.

Игре су међу учесницима, а и међу гледаоцима остале у врло добром сјећању. Домаћинима је посебно било драго што је словенски алпски скијаш Јуре Франко освојио сребрну медаљу у велеслалому - прву медаљу коју ће Југославија добити на зимским олимпијадама. Франка су Сарајлије на скијалишту бодриле са транспарентима на којима је писало "Више волимо нашег Јурека, него домаћег бурека", или краће "Волимо Јурека, више од бурека".

Ипак , највеће звијезде сарајевске Олимпијаде су били учесници у умјетничком клизању. Најбољи дојам је оставио британски пар Џејн Торвил (Јаyне Торвилл) и Кристофер Дин (Цхристопхер Деан) који су освојили златну медаљу. На Играма је златну медаљу добила и источноњемачка клизачица Катарина Вит (Wитт) коју је управо сарајевска олимпијада учинила једном од највећих спортских икона краја 20. вијека.

19. фебруара на церемонији затварања Зимских олимпијских игара, тадашњи предсједник Међународног организационог комитета Хуан Антонио Самаран (Јуан Антонио Самаранцх) је рекао како је Сарајево најбољи организатор Зимских олимпијских игара до тада у њиховој историји.

"Довиђења драго Сарајево", биле су ријечи Хуана Антониа Самарана.

Олимпијски дух још увијек живи у овом граду и његовим становницима, упркос генерацијским смјенама. Зимске олимпијске игре су сигурно једна од најбољих ствари које су се десиле граду Сарајеву и држави Босни и Херцеговини.

Глас Вучку, маскоти Зимских олимпијских игара, позајмио је Здравко Чолић, а легендарни пјевач је касније објаснио да му је то најдража нумера у каријери.