• 25 Feb, 2021

Током опсаде Сарајева од 1992. до 1995. године убијено је око 1.600 дјеце. Иза њих родитељима су остале успомене и предмети које су одлучили окупити на једном мјесту у тзв. меморијалну "Бијелу собу" која ће бити отворена у главном граду БиХ.

Идеја меморијалне "Бијеле собе" потекла је од родитеља окупљених у Удружењу убијене дјеце у опкољеном Сарајеву 1992.-1995. године. Налазиће се у самом центру града у улици Џиџиковац бр.3 у близини Споменика убијеној дјеци опкољеног Сарајева што ће заправо чинити једну цјелину, преноси Klix.ba.

Предмети убијене дјеце се прикупљају у Историјском музеју

Радови су почели прошле године и скоро су завршени, али преостају завршни детаљи и припрема простора за поставке предмета.

У исто вријеме предмети убијене дјеце се од 2020. године прикупљају у Историјском музеју у Сарајеву. Ушавши у просторију у којима се они налазе наступила је болна тишина. На столу испред нас биле су малене патике, албуми са фотографијама, играчке, дјечији цртежи, као и једном обучен костим за балет којег је мајка своје кћерке донијела упакованог.

У тој истој просторији затекли смо Фикрета Грабовицу, предсједника Удружења убијене дјеце у опкољеном Сарајеву 1992.-1995. године, али и оца који је остао без своје кћерке.

Фикретова кћерка Ирма убијена док се играла испред зграде

Дрхтавим гласом почиње причу напомињући да је то најтежа тема. Скренуо је пажњу и на то да он није изгубио своје дијете, што је учестали термин у друштву. Како каже, његово је дијете убијено,  јер да је изгубио, већ би је досад пронашао.

Његова Ирма је убијена 20. марта 1993. године и имала је само 11 година. Тог дана, као и у многим случајевима страдања дјеце, није било борбених дејстава. Како даље прича Фикрет, дјеца су у том окрутном времену убијана за вријеме игре и у ријетким  моментима када су могла уживати у миру и слободи.

"Тај дан је било сунчано и она је са неколико другарица изашла из подрума испред хаустора да се друже и опусте. Међутим, ту дјечију игру је прекинула граната. Мојој Ирми је гелер пресјекао артерију и иако је хитно превезена у болницу, није преживјела", прича нам са сузама у очима Фикрет.

Већ 28 година бол за Ирмом не пролази, али како је навео Фикрет, он и супруга су непуну годину након њеног убиства донијели одлуку да обнове породицу и да кћерка Лејла, која је тада имала осам година, добије брата или сестру. Убрзо након тога, у веома малом размаку родиле су се Нејра и Нуџејма.

"Вјерујем да је у таквој одлуци било можда и неког ината,  јер нисмо хтјели да нам дијете које је остало буде само, а са друге стране, постојала је бол због губитка Ирме, најдрагоцјенијег дијела бића моје супруге и мене. Тако да ја данас имам три кћерке и иако не постоји никакав лијек за ову бол, њихово постојање на неки начин зацјељује ране", истакао је Фикрет.

"Бијела соба" ће подсјећати на изненадни прекид дјечије игре

Меморијална"Бијела соба" ће имати неколико сегмената, али опет ће бити цјелина. Прије свега, биће уређена као дјечија соба испуњена предметима, играчкама и другим експонатима које ће донирати родитељи убијене дјеце. Имаће и своју сталну изложбену поставку, али и историјски дио о опсади Сарајева.

"Соба ће подсјећати на изненадни прекид дјечије игре. Кревет ће бити непоспремљен, играчке разбацане, свеска отворена и све ће изгледати као да је дијете у једном моменту напустило. Међутим, остаје тужна чињеница да се дијете у ту собу никада више није вратило. То је јака порука која указује на то шта су све родитељи преживљавали током опсаде Сарајева губитком својих најдражих бића. Та ће соба подсјећати на оно што се десило и бити упозорење свима да ниједно дијете више не смије бити убијено", испричао је Фикрет.

Још не зна који ће Ирмин предмет бити изложен у "Бијелој соби", јер, како је навео, стан на Добрињи је био у потпуности уништен у рату,  тако да су иза његове кћерке остале фотографије и тек неколико стварчица које подсјећају на њу.

"Јако ми је жао што таквих врста успомена има веома мало, али то што је остало сигурно ће бити изложено у 'Бијелој соби'. То је оно што ће све нас родитеље подсјећати и на неки начин дати утјеху,  јер ћемо и на овај начин његовати успомену на нашу дјецу и чувати истину од заборава", поручио је Фикрет.

Дјечији цртежи показују животни парадокс - жељели су мир, а убијени у рату

Ова и још многе друге тешке приче садржане су у предметима који се прикупљају и који ће своје мјесто пронаћи у "Бијелој соби", наставља даље Елма Хоџић, кустосица Историјског музеја и идејна ауторица овог пројекта.

Како нам је казала, она се опредијелила за рад на овом пројекту из личних, али и професионалних разлога. Додатну јој снагу и истрајност дају родитељи који не одустају и оснивањем "Бијеле собе" желе едуковати наредне генерације, али и свим посјетиоцима  указивати на важност мира те представљати документациони центар и кроз едукативне пројекте бити покретач важних друштвених промјена.

"Меморијална 'Бијела соба' је специфична зато што ће бити повезана са спомен-обиљежјем и то је јединствен примјер музејске праксе у свијету. Мислим да ће ова соба у будућности бити омаж родитељству у рату. Родитељи су се послије рата на различите начине носили са губицима дјеце и трудили се чувати сјећања на њих и овим пројектом ћемо то успјети. Касније се у изградњу спомен собе укључио и Историјски музеј и Музеј ратног дјетињства и свака од тих институција ће на свој начин дати допринос развоју собе", навела је Хоџић.

Додаје да се не може издвојити ниједан предмет, јер сваки има своју причу и важан је. Ипак, посебно је одушевљавају цртежи и поруке на њима.

"Имамо заиста разноврсне предмете,  почевши од одјеће, играчака, фотографија, чланских картица, што говори о широком спектру дјечијег интересовања. Међутим, дјечији цртежи су посебна прича, настајали су у рату и говоре о томе колико је умјетност дјеци помагала да се носе са свакодневним траумама. И оно што ми увијек даје вољу да изнесено овај пројекат до краја су њихове поруке мира које заиста показују колико је велика трагедија страдања дјеце у рату. Показују животни парадокс, да неко ко се толико залаже за мир на крају буде убијен", нагласила је Хоџић.

Бијела је боја мира, невиности и чистоће па због тога и стоји уз назив собе у којој ће бити дјечије успомене.

"Такође, инспирација за цијели овај пројекат је прича мајке која је дошла на изложбу 2012. године у САРТР-у и која је са  нама подијелила фотографију свог сина у његовој бијелој соби. Она је и данас чува у аутентичном облику и вољна је да дијелови те собе буду пребачене у музеј. Кроз цијели пројекат се заправо схвата да нису убијана само дјеца, већ су током рата системски убијане цијеле породице које се данас на свој начин носе са том тужном истином", закључила је на крају Хоџић.

Још се не зна када ће бити отворење "Бијеле собе",  јер је пандемија успорила планове, али их није прекинула.

За реализацију меморијалне "Бијеле собе" за дјецу убијену у опкољеном Сарајеву допринос су дале три сарајевске општине, Град Сарајево, ресорно кантонално министарство те члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић.

Podijeli: