• 06 Apr, 2021

Шестог априла 1945. године, "заједничким напорима и жртвама сарајевских патриота - Срба, Муслимана и Хрвата" ослобођено је Сарајево. На овај исти дан, 06. априла 1994. године, Сарајево је опет требало своје грађане и патриоте да га још једном ослободе.

Оснивачем града Сарајева сматра се Иса-бег Исхаковић, а сам град су изградили старосједиоци. Направљен на раскрсници римских путева, никао је град који је још тада био раскрсница култура и религија и након више од 500 година то и остао.

И због такве специфичности, Сарајево је у својој историји трп јело многе недаће. Једна од највећих је поход Еугена Савојског, који је крајем 17. вијека опљачкао и до темеља спалио Сарајево које је тада било један од највећих градова на Балкану.

Након што су Аустро-Угари окупирали Босну и Херцеговину 1878. године, сарајевски оријентални штих, сусрео се са европским. Аустро-Угари су индустријализирали Сарајево, увели нове ствари у град па је Сарајево постало први европски град са трамвајем. Градиле су се школе и културне институције. У то вријеме саграђен је и Земаљски музеј, преноси Historija.ba.

За вријеме Првог свјетског рата, Сарајево није претрпјело значајнија разарања. Иако под снажним утјецајима из Београда, Сарајево се није нашло на листи интереса тадашњег режима и династије Карађорђевића. Архитектонска слика града остаје готово непромијењена, индустрија назадује, друштвена незадовољства радника расту, тако да се може рећи да Сарајево као град између два свјетска рата углавном стагнира и назадује.

Од првог дана рата, 6. априла 1941., краљ, Врховна команда Југословенске војске, влада и њене разне институције, те дио дипломатског кора, повлачили су се и у оп штој пометњи и паници бјежали из Београда према Сарајеву. Тако се тих априлских дана у граду и његовој околини стекао, у бјекству и ишчекивању евакуације, шаролик свијет везан уз политички и дипломатски естаблишмент Краљевине Југославије. Из Сарајева су се краљ и влада повукли према Никшићу, одакле су већ 16. априла 1941. одлетјели у Атину и даље на Блиски исток под британску заштиту. Два дана касније Југословенска краљевска војска је капитулирала. Сарајево се нашло у саставу усташке НДХ, а фактички под њемачком окупацијом.

Југословенска армија започела је акцију ослобађања Сарајева 28. марта 1945. године. У акцијама су учествовали други, трећи и пети корпус ЈА, 11. и 13. крајинска бригада, 18. средњобосанска бригада, артиљеријска и тенковска јединица. Након жестоких борби 6. априла 1945. године сломљен је отпор Нијемаца и припадника НДХ и Сарајево је ослобођено. До краја ове акције, 10. априла ослобођени су и Високо, Какањ те Бусовача.

У антифашистичкој борби од 1941 до 1945. године, 10.961 грађана Сарајева дало је своје животе. Страдало је 412 Бошњака-муслимана, 106 Хрвата, 7.092 Јевреја, 1427 Срба, те 16 Црногораца, један Македонац, пет Словенаца и 12 осталих.

Четрдесет седам година касније, на дан ослобођења града, Сарајево је започело још једну битку.

Од почетка агресије и опсаде па до 31. јула 1995. године у Сарајеву је убијено, умрло од глади, хладноће и нестало 11.541 цивил, од којих 1.598 дјеце. Материјална штета коју је град претрпио током агресије и опсаде, прије свега кроз разарања стамбеног фонда и уништење културног блага и привредних објеката и саобраћајница, је непроцјењива.

Такође, треба напоменути и да је 6. априла 1992. године, тадашња Европска заједница признала Републику Босну и Херцеговину као независну државу. Нажалост, док се застава са Љиљанима вијорила испред зграде УН-а у Њу Јорку (Неw Yорку), српски агресори гранатирали су стари дио града и отпочели најдужу блокаду једног града у историји ратовања, Олимпијског града Сарајева.

Зато свима онима који град Сарајево сматрају својим градом, свима онима који га воле и поштују, свима онима који се односе према њему са поштовањем желимо сретан Дан града Сарајева.

Podijeli: