Клима

Клима

Подручје Сарајева налази се под утицајем средње-европске континенталне климе са сјевера и медитеранске климе са југа. Испреплетеност ових утицаја, као и разноврсност рељефа дају овом подручју одлике   умјерено континенталне климе.

Годишњи ход температуре ваздуха има доста уравнотежен пораст од јануара до јула и изражен пад према децембру.  Најхладнији мјесец је јануар са средњом температуром од -1.3  степени и једини има негативну средњу мјесечну вриједност.  Најхладнији јануар је био давне 1905. године са средњом мјесечном вриједности од -7.8  степени, а најтоплији 1936. године са 5.9 степени.  Премда јануар важи као најхладнији мјесец у години, зна се догодити да од њега у некој години буде хладнији фебруар, као што је био случај 1929. године са средњом мјесечном температуром од -9.1 степени или 1956. са -8.5 степени. Међутим, фебруар неке године може бити и топлији од марта, који има средњу температуру од 5.0  степени, као што је био случај 1966. године када је његова средња вриједност износила 6.9 степени. Иначе, апсолутни минимум температуре у Сарајеву је забиљежен 24. јануара 1942. године од -26.4 степени.

Овакве температурне промјене у зимским мјесецима са израженом појавом дуготрајних магли и температурних инверзија, увјетује гребен евроазијског антициклона који се у то доба прошири на нашу земљу. Са тим у вези је и дуже трајање мразног периода (када је минимална температура испод 0 степени) и честа појава такозваних ледених дана (максимална дневна температура испод 0 степени). У просјеку у Сарајеву се први мраз јавља 23. октобра, а посљедњи 29. априла, а просјечно је 28 ледених дана.

Најтоплији мјесец је јули са средњом температуром од 19.1 степени, а веома близу њега је август (Тср 18.8  степени), који често може да буде и топлији. Најтоплији јули мјесец био је 1928. године са средњом температуром од 23.1 степени. Међутим , значајно је напоменути да је у најтоплијем августу, 19. августа 1946. године (Тср износила 23.6  степени), забиљежен апсолутни дневни максимум температуре од 40.0 степени. У просјеку у Сарајеву има 68 љетних дана (Тмаx већа или једнака 30.0 степени). Није риједак случај да је у појединим годинама овај број дана знатно већи од просјека. Тако је у јулу 1928. године било 30 љетних дана, а од тога чак 22 тропска дана, односно, 1992. године у августу је био 31 љетни дан, а од тога чак 26 тропских дана. Чињеница да је јесен топлија од прољећа, као и закашњења екстремних температура, које се јављају у августу, су резултат израженијег маритимног утицаја.

Просјечна годишња температура у Сарајеву износи 9.5 степени. Годишња амплитуда је 20.4 степени и то је величина температурног интервала унутар кога се налазе вриједности средњих мјесечних температура ваздуха свих мјесеци. Релативно висока колебања температуре ваздуха указују да Сарајево има одлике и континенталне климе. Љета су топла, а релативно хладне зиме. Међутим, због израженијег термичког утицаја Јадранског мора, јесен је топлија од прољећа.

У погледу облачности, чији годишњи ход је у обрнутом односу са температуром ваздуха и трајањем сијања Сунца, Сарајево спада у умјерено облачна мјеста са просјечном годишњом вриједности од 59%. Најоблачнији је децембар са 75%, а најведрији август са 37%. Супротно овоме, најсунчанији мјесец је август са 270 сати трајања сијања Сунца, док у децембру оно износи у просјеку само 41 час. Према годишњем просјеку, који износи 1830 сати, Сарајево се сврстава у средње сунчане градове.

Ваздушна струјања у Сарајеву су условљена сложеним рељефом и као директна посљедица тога је њихова велика модификованост, како по правцу, тако и по брзини. Доминантни правци вјетра су југоисточног и западног квадранта.

Падавина у Сарајеву има у свим годишњим добима и свим мјесецима и у просјечној годишњој расподјели су доста равномјерно распоређене. Просјечна годишња количина падавина износи 919 л/m2. Највећа је у јуну и износи 92 л/m2 (главни максимум падавина), те у октобру 91 л/m2 (секундарни максимум). Најмање падавина има фебруар 64 л/m2 и јануар 66 л/m2. Главни максимум падавина у јуну је резултат појачане циклонске активности изнад наше земље, а секундарни јачег маритимног утицаја. У годишњој количини падавина знатног учешћа имају падавине од снијега. Први дан са снијегом је 4. новембар, а посљедњи 23. април. Прво формирање сњежног покривача у просјеку се јавља 18. новембра, а задњи дан је 6. април. Трајање периода када се јављају сњежне падавине износи 170 дана, а сњежног покривача 139 дана. Из годишње расподјеле падавина произилази да Сарајево има континентални плувиометријски режим, али модификован маритимним утицајем.

Повољне климатске прилике и атрактивна ближа околина Сарајева, погодна за зимске спортове, била је повод да се Босна и Херцеговина кандидује за организатора XIV Зимских олимпијских игара 1984. године, које је и добила. Као најпогоднији период одржавања наведених Игара, наша Служба је одредила период од 8. до 20. фебруара 1984. године. Изузетна организација и веома погодне климатске прилике, које су владале у вријеме такмичења, сврстале су XIV Зимске олимпијске игре као најуспјешнију Олимпијаду одржану до тада. Наша земља је од стране Међународног Олимпијског комитета и свих учесника Игара добила заслужено признање и похвале.

 

Podijeli:

Najnoviji sadržaj