• 29 Aug, 2021

Прије 832 године написана је Повеља Кулина бана, најстарији досад пронађени очувани докуменат и један од најзначајнијих докумената босанскохерцеговачке историје.

Повеља свједочи о историји државности и језика, постојаности и темељима.

"Задатак нових генерација је очувати богато историјско и културно наслијеђе које имамо и наставити градити и развијати", казала је градоначелница Сарајева Бењамина Карић.

Овај докуменат је не само најстарији досад пронађени очувани босански државни докуменат, него је Повеља босанског бана Кулина и најстарији државни докуменат код свих јужнославенских народа и држава.

Повеља Кулина бана је први познати дипломатски докуменат писан на домаћем језику, и као такав заслужује пажњу како језикословаца, тако и историчара, али и свих грађана БиХ.

Његова вриједност за босанску средњовјековну историју је немјерљива. То је први познати докуменат издан од стране једног босанског владара владару, тј. кнезу, друге државе.

Њен значај огледа се у два подручја: историји босанске државности и историји босанског језика. Што се тиче првог аспекта, може се рећи да је Кулинова повеља родни лист босанске државности.

Из њеног садржаја јасно се може уочити чињеница да је Босна већ у 12. вијеку имала уређену државу и институцију сувереног владара, мада о томе постоје докази и из 10. вијека.

Такође, у повељи се уочава да је Босна већ тада имала пријатељске односе са Дубровником, који су се наставили одржавати кроз идуће вјекове те да је тада била развијена и трговина на цијелој територији тадашње босанске државе. То говори да Босна није била затворена и да је одржавала везе и са другим државама.

Још једна важна чињеница о којој свједочи ова повеља јесте постојање писарске канцеларије на бановом двору, што доказује дугу традицију писмености на босанском тлу, а често се култура (а понекад и културни ниво) једног народа веже управо за почетке писмености код тог народа.

Повеља Кулина бана очувана је у три примјерка у Дубровнику.

Podijeli: