• 08 Oct, 2021

Свечана сједница Градског вијећа Града Сарајева, која се традиционално одржава 6. априла, у поводу обиљежавања Дана града Сарајева, а чије је одржавање због пандемије КОВИД-19 пролонгирано, одржана је синоћ у Вијећници.

Поред градских вијећника, градоначелнице и замјеника градоначелнице, сједници су присуствовали представници кантоналних и општинских власти, ранији градоначелници, досадашњи добитници Шестоаприлске награде, те други позвани гости.

Госте и званице је у улози домаћина поздравио предсједавајући Градског вијећа Јасмин Адемовић који је истакао да се додјелом награда и признања Града Сарајева симболично одужујемо заслужним грађанима и пријатељима града Сарајева који су својим ангажманом учинили изузетан допринос развоју града, његовом угледу и афирмацији на регионалном и интернационалном плану.

Потом је предсједавајући Адемовић подсјетио на значај 6. априла , датума који је обиљежио нашу прошлост.  „6 . април је вишезначан за Сарајево. Подсјећа нас на ратна страдања нашег града и неминовне побједе над фашизмом који је толико супротан традиционалном бићу Сарајева. Данас се присјећамо суграђана и пријатеља Сарајева који више нису међу нама, чија животна мисија је обиљежена Сарајевом”, рекао је Адемовић.

Истакао је намјеру овог Вијећа и градоначелнице да предано и вриједно раде у интересу грађана града Сарајева, а са циљем да се Сарајевом, као својим главним градом, поносе сви грађани БиХ. „Планирамо и радимо на пројектима Града Сарајева који јесу и који ће све више бити усмјерени на добробит што већег броја грађана. Уређујемо и желимо уређивати односе, процесе и услове живота и рада грађана Сарајева и при томе смо потпуно опредијељени одговорном раду, у духу демокрације и уз поштовање људских права и слобода”, додао је Адемовић.

Затим се присутним гостима обратила Бењамина Карић, градоначелница Сарајева, те у свом излагању подсјетила на прошлост града Сарајева. “Његова бурна историја учинила га је једним од најшароликијих свјетских градова, гдје је као ријетко гдје уочљива линија између Истока и Запада. Сарајево је град у коме су његове различитости – његово највеће благо и оно са чиме се Сарајлије и Сарајке посебно поносе када га својим гостима показују”, додала је градоначелница Карић.

Градоначелница Карић је потом истакла да су из цјелокупне своје историје, Сарајлије и Сарајке научиле једну ствар, а то је да упркос свим разликама постоје само двије врсте људи – лоши људи и добри људи.

Потом је услиједило проглашење и уручење награда и признања Града Сарајева.

Предсједавајући Градског вијећа Јасмин Адемовић уручио је награду „Грахам Бамфорд“ Аднану Хаџиахметовићу. Херојски чин овог рођеног Бањалучанина, сада Сарајлије, открива нам једну занимљиву каријеру. Завршио је Правни факултет па постдипломски студиј на Факултету за криминалистику и стекао академску титулу и звање магистра сигурносних студија. Свој посао ради у Дирекцији за координацију полицијских тијела Босне и Херцеговине, гдје је и цертифицирани инструктор за руковање ватреним наоружањем. Уз то је и предсједник ЈИУ ЈИТСУ Клуба „Сарајево”.

Успјешно је спојио своје занимање и оно што га одређује од малена, а то је спорт. Заљубљеник је у планине и освајања њихових врхова. Спортиста је са мајсторским насловима у ЈИУ ЈИТСЕ, успјешан такмичар и освајач медаља. Редовно трчи маратон, трчи за наш град и нашу земљу. О његовој хуманости говори и податак да је 71 пут даровао крв.

Чин у коме је као случајни пролазник, без одлагања, спремно скочио у Миљацку и нашем суграђанину спасио живот је одраз његовог бића у цјелини и чин вриједан награде.

Награда „Грахам Бамфорд“ уручена је и Аусилији Инауди. Данас успјешна у вођењу своје мултиспецијалистичке амбуланте, а раније свестрана и активна спортискиња и хуманитарка, као волонтерка радила је у Африци, Азији и Европи на пружању помоћи становништву у угроженим подручјима, а посебно дјеци. Са дубоким занимањем за рат у бившој Југославији, посебно за врло трагичну ситуацију у Босни, доспјела је и у опкољено Сарајево 1994. године, познатим путем преко Игмана. Спознавши сву величину страдања, по повратку у Италију, основала је хуманитарну фондацију Оасис у региону Абрузо (Абруззо). Фондација је пружала помоћ дјеци Сарајева. У њену мисију била је укључена и њена породица. Тако је и њезин покојни супруг, политички активан 90-тих година у региону Абрузо, између осталог, у име Владе регије Абрузо 1997. године отворио и чувени споменик у парку Алије Изетбеговића који симболизује мултикултуралност града Сарајева.

Потом је градоначелница Сарајева Бењамина Карић уручила признање „Плакета Града Сарајева“ проф. др. Селми Филиповић. Образовала се у Сарајеву, дипломирала, магистрирала и докторирала као прва жена доктор наука из области ветеринарске хирургије на Балкану.

Вршила је функције од шефа катедре, шефа клиника до продекана на Ветеринарском факултету Универзитета у Сарајеву, а данас је редовни професор на катедри за хирургију Ветеринарског факултета Универзитета у Сарајеву. У два мандата била је посланик у Скупштини Кантона Сарајево.

Водитељ је низа пројеката на Ветеринарском факултету и активно учествује у процесима континуисане едукације ветеринара.

Својим активним дјеловањем на организацији и реализацији трајног пројекта едукације стручњака и самој реализацији пројекта стерилизације напуштених паса, придонијела је да се популација напуштених паса у Сарајеву драстично смањи у мање до десет година.

Признање „Плакета Града Сарајева“ уручено је и др. Дуњи Латифић-Јаснич. Била је сарајевски студент и постдипломац, а данас је једна од водећих кардиологиња у Универзитетском клиничком центру у Љубљани. Препознатљива је њезина преданост струци и спремност да помаже свима који то требају.

Често каже да је отишла из Сарајева и Босне, али да су они у њој остали заувијек. Својим професионалним угледом отворила је пут стручном усавршавању, посебно кардиолога и анестезиолога из Сарајева под менторством најбољих словенских стручњака. Несебично помаже нашим људима са нарушеним здрављем да им се на вријеме омогући одговарајући третман код врсних словенских специјалиста. Грађани Сарајева то препознају и захвални су јој.

У наставку сједнице, признање „Почасни грађанин Града Сарајева“ примио је Јуре Франко. Врхунац успјешне спортске каријере, овом слаломашу, била је сребрна олимпијска медаља у велеслалому 1984. године, управо у Сарајеву. Сарајлије су му честитале, у свом стилу, транспарентом “Волимо Јурека више од бурека”.

Медаљу је доживио као судбоносну, јер му је, како каже, отварала врата у пословној каријери коју је касније успјешно градио од Америке до Јапана.

У Јапану је 1993. године био ангажован на организацији свјетског првенства гдје су се прикупљале донације за младе скијаше из Босне. 2006 . године, у сарадњу са Скијашким савезом БиХ, повео је 15 дјеце из Сарајева на олимпијски слалом у Италији. Учествовао је и у кандидатури Сарајева за Олимпијске игре младих. ЕYОF-у 2019 смо свједочили.

Грађани Сарајева су ову нераскидиву везу преточили у признање које му је данас уручено.

Затим је градоначелница Карић признање „Почасни грађанин Града Сарајева“ уручила и Зорану Јанковићу. Као дугогодишњи градоначелник Љубљане дао је изузетан допринос развијању и јачању традиционалног пријатељства између два главна града – Љубљане и Сарајева. Захваљујући његовој посвећености и снажној подршци, међусобни односи два града партнера, озваничене Протоколом о сарадњи 2002. године, одвијају се на обострано задовољство грађана, у области привреде, културе, туризма, спорта, инфраструктурних пројекта, универзитетске и сарадње између младих, кроз чланство у међународним асоцијацијама градова и у другим пољима.

Толеранција и мултикултурна свијест Јанковића потврђена је обезбјеђењем услова за изградњу исламског вјерско-културног центра у Љубљани.

Град Љубљана на челу са градоначелником Јанковићем учествовала је и у обнови сарајевске Вијећнице. Однедавно једна улица у Љубљани носи назив Сарајевска.

Потом је признање „Почасни грађанин Града Сарајева“ уручено Јосипу Муселимовићу, академику, адвокату и књижевнику из Мостара, једнако успјешном у свим својим одредницама.

Као адвокат – педагог, у дугогодишњем радном вијеку одгојио је велики број данас истакнутих судаца и  адвоката  и стекао звање почасног доктората.

Као адвокат и књижевник, аутор је великог броја стручних и књижевних дјела, казалишних и награђиваних радио-драма. Граду Мостару даровао је Међународну културну манифестацију „Мостарско прољеће“ и са својим сарадницима уврстио је у Савез европских фестивала.

За животно дјело у професији – адвокатури примио је бројна признања, међу којима и она адвокатских комора оба бх. ентитета, Војводине, Србије, Црне Горе, Македоније, а посебно је поносан на Повељу Адвокатске коморе Републике Хрватске са именом др. Иве Политеа, највећег имена у адвокатском позиву уопште и свугдје.

За свој друштвени и хуманистички рад носилац је одликовања држава и градова, као што су, између осталих, титуле адвоката обесправљених лица Интернационалне лиге хуманиста, Златне повеље Универзитета у Мостару и Повеље Центра за мир и мултиетничку сарадњу из Мостара за посебан допринос у изградњи и афирмацији мира у постратном времену.

Признање „Почасни грађанин Града Сарајева“ примио је и амбасадор Диего Енрике Ариа Салићети (Енриqуе Арриа Салицетти). Овај успјешан политичар и дипломата из Венецуеле (Венезуеле), али најприје интелектуалац, није никада престао указивати на злочине и на неадекватну реакцију институција међународне заједнице спрам агресије на Босну и Херцеговину. Недуго након почетка агресије 1992. године, постао је предсједник Савјета безбједности УН. Као вођа мисије овог савјета у Босни и Херцеговини, описао је Сребреницу као „концентрациони логор под надзором УНПРОФОР -а“ и упозорио на пријетећи масакр и пропаст енклаве. У његовој књизи „Геноцид у континуитету – свједочење амбасадора Арие“ која је 2011. године промовисана и у Сарајеву, све је записано. Да се не заборави и никада нигдје не понови.

У знак сјећања на лик и дјело Александера (Алеxандера) Лангера, признање „Почасни грађанин Града Сарајева“ додијељено је и Александеру Лангеру (постхумно).

„Опростите ми, али не могу више! Босну су убили, одлази и Алекс (Алеx).“ Ово су ријечи са  којима се 3. јула 1995. године од живота опростио овај велики пријатељ БиХ.

Био је новинар, писац, мировни активиста, борац за људска права, једнакост и демокрацију, прије свега човјек и хуманиста.

Као европски парламентарац континуисано је иницирао акцију и одлуке Европске уније које би водиле ка заустављању страдања народа БиХ и настојања да се постигне праведан мир на тлу бивше Југославије.  Резултатима није био и није могао бити задовољан. Страдања у Босни и Херцеговини су се настављала, а Европа није реаговала као да сама није прошла искуство агресије, геноцида и страдања недужних.

Заложио се и да се званичним документом у Европском парламенту прогласи Декларација о слободном и јединственом Сарајеву којом су се грађани главног града БиХ опредијелили за принципе демокрације, правде и суживота. Сарајлије га се сјећају са захвалношћу.

Повељу је, у име породице, преузео госп. Силвано Мото (Мотто), члан Одбора Фондације Лангер.

Признање „Почасни грађанин Града Сарајева“ додијељено је и проф. др. Роберту Ј. Донији. Историчар и универзитетски професор из Охаја ванредни је професор и на Филозофском факултету у Сарајеву. Инострани је члан и Академије наука БиХ.

Као експерт оптужбе учествовао је у неким од најтежих предмета на суђењима пред међународним кривичним судом у Хагу (Хаагу). Залагао за професионални приступ ратовима 1990-их у бившој Југославији и при томе значајно допринио да истина о агресији на Босну и Херцеговину и Сарајево добије и своје одговарајуће правне квалификације.

Његов читав научни опус везан је за проучавање историје Босне и Херцеговине и посебно града Сарајева. Још 1976. године докторирао је на теми Политика фракционаштва: Муслимани Босне и Херцеговине, 1878.-1914. Аутор је књиге Сарајево, биографије града чији је превод 2006. године и објављен у Сарајеву.

У име проф. др. Роберта Доније, присутним се обратила гђа Даниела Валента, сарадница нашег лауреата, која је преводила књиге проф. др. Доније, укључујући књигу „Сарајево: биографија града“.

У наставку Свечане сједнице присутним се обратио проф. др. Велија Катица, предсједавајући Одбора за додјелу „Шестоаприлске награде Града Сарајева“ у 2021. години, који је представио значај Награде те чланове Одбора који су Градском вијећу предложили добитнике у 2021. години.

Потом је услиједило проглашење и уручење „Шестоаприлске награде Града Сарајева“ у 2021. години.

Јасмин Адемовић, предсједавајући Градског вијећа, уручио је „Шестоаприлску награду Града Сарајева“ у 2021. години за допринос у области културе и умјетности проф. Асиму Хорозићу, редовном професору на Академији драмских умјетности у својој родној Тузли и једном од најплоднијих композитора у БиХ. У Сарајеву се образовао на Музичкој академији. Радећи у Средњој музичкој школи у Тузли као наставник клавира и више теоријских предмета, објавио је два уџбеника из хармоније. Композитор је музике за позориште, хармонизира и аранжира севдалинке, илахије и касиде те обрађује традиционалне босанско-херцеговачке пјесме за двогласне дјечје хорове. Пише соло пјесме на изворне текстове босанских севдалинки. Има их 15, а циљ му је, како каже, написати 100 „нових севдалинки”. Ускоро дочекујемо и његову четврту оперу „Дервиш и смрт”. За Сарајево га вежу праизведбе и премијере његових опера у Народном позоришту: „Змај од Босне”, „Аска и Вук” и „Хасанагиница” која је на сцени више од 20 година и са којом се сарајевска опера промовисала на бројним гостовањима.

Потом је „Шестоаприлска награда Града Сарајева“ у 2021. години за допринос у другим областима рада и стваралаштва уручена фра Иви Марковићу, босанском фрањевцу који дјелује у Сарајеву на Фрањевачкој теологији, предаје пасторалну теологију и бави се пасторалом студената, теолошким, екуменским, глазбеним и мировним радом. Присутан је у научном, друштвеном и медијском животу града Сарајева и БиХ.

У период 1992.-1995. године био је изузетно активан на заустављању непријатељстава и рата у координацији са религиозним и невладиним организацијама. Прије Дејтонског споразума дјеловао је по Сједињеним Америчким Државама, настојећи преко религија извршити притисак на Клинтонову (Цлинтонову) администрацију да се укључи у заустављање рата у БиХ. По потписивању мировног споразума, провинцијал фра Петар Анђеловић га враћа у Сарајево да започне пројекте помирења надахнуте духовношћу босанских фрањеваца. Утемељио је пројекат Понтанима за лијечење и помирење међурелигијском и међукултурном сарадњом, у оквиру којега је збор Понтанима стекао свјетску репутацију својом глазбеном симфонијом религија и култура и постао најбољи амбасадор здравог лица Босне и Херцеговине у свијету.

Предсједавајући Адемовић је „Шестоаприлску награду Града Сарајева“ у 2021. години за допринос у области науке и образовања уручио и проф. др. Арзији Пашалић, ванредном професору и декану на Факултету здравствених студија УНСА.

Из родне Сребренице врло брзо је завриједила титулу студента генерације Факултета здравствених студија и Златну повеље Универзитета у Сарајеву. По завршетку постдипломског студија и обрани докторске дисертације услиједило је стицање звања асистент, виши асистент па доцент. Ово напредовање у научним и наставним звањима пратило је ауторство и коауторство на више од 40 стручних и научних радова и пет уџбеника и рад на више пројекта. Паралелно је стекла и звање „Менаџера квалитета у високом образовању“ на Пословној академији. Активна је и на Универзитету као члан одбора за квалитету, дио је тима за израду стратегије и члан радне групе за израду закона о високом образовању Кантона Сарајево. Један је од оснивача Удружења за санитарно инжињерство у Босни и Херцеговини и активан је члан Управног одбора. Њезин рад, труд и посвећеност, најприје изврсност у образовању са којим никада није престала, а затим предан рад, вриједно је истаћи.

На крају је „Шестоаприлска награда Града Сарајева“ у 2021. години за допринос у области здравства и социјалне заштите уручена Удружењу за подршку лицима са интелектуалним тешкоћама на подручју Кантона Сарајево „Оаза“.

Удружење за подршку лицима са интелектуалним тешкоћама на подручју Сарајева једно је од најстаријих удружења у Сарајеву. Постоји и дјелује од 1960. године. То је непрофитна организација цивилног друштва која упорно ради на постизању равноправног статуса лица са интелектуалним тешкоћама и њиховој друштвеној укључености, а слиједећи УН Конвенцију о правима лица са инвалидитетом.

У склопу свог дневног центра, корисницима Удружења свакодневно је омогућено упражњавање различитих активности под надзором стручног кадра. Реализујући различите пројекте, Удружење континуисано пружа услове за развој корисника кроз психо-социјалну подршку, укључивање у рехабилитацијски процес, едукацију и радну окупацију.

Удружење, чије дјеловање и значај у заједници грађани Сарајева препознају, окупља више до 500 корисника, али и људе из заједнице који желе помоћи овом пројекту, волонтере, родитеље корисника, заинтересоване стручњаке.

Повељу је, у име Удружења, преузео Самир Халиловић, директор.

Пригодни програм у режији Дине Мустафића је сједницу учинио посебно свечаном.

Podijeli: