• 04 Dec, 2021

Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине обавијестила је босанскохерцеговачку јавност да је 4. децембра 2021. године у Сарајеву преминуо истакнути психијатар, професор емеритус Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву и редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, академик Слободан Лога.

Слободан Лога рођен је 1936. године у Оштрељу, Дрвар. Основну школу, гимназију и Медицински факултет завршио је у Сарајеву.

Специјализовао је неуропсихијатрију 1966. године. Постдипломски студиј експерименталне медицине похађао је на Медицинском факултету Универзитета у Сарајеву (1967.–1969.), а постдипломски курс из клиничке психофармакологије на Институту за фармакологију Медицинског факултета Карловог Универзитета у Прагу (1969.–1970.). Магистарски рад (1969.) и докторску тезу (1973.) одбранио је на Медицинском факултету Универзитета у Сарајеву.

Ментор докторског рада (пројекат реализован на Јуниврсити (Университy) оф Лондон – УК) био му је Малком (Малцолм) Ладер, један од најистакнутијих истраживача у подручју клиничке психофармакологије.

Универзитетску каријеру започео је као асистент на Институту за психијатрију у Лондону (стипендија Бритиш Кансл (Бритисх Цоунцил)), а након избора у доцента и ванредног професора, стекао је звање редовног професора (1986.) на Медицинском факултету у Сарајеву. Од 1986. до 2000. године био је шеф Катедре за неурологију, психијатрију и медицинску психологију Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву.

Предавао је Правну медицину на Правном факултету и Судску психопатологију на Факултету криминалистичких наука Универзитета у Сарајеву. У периоду од 1989. до 1991. године био је проректор Универзитета у Сарајеву. Емеритирани професор је на Универзитету у Сарајеву од 2005. године. Предавао је, по позиву, на постдипломским студијама на универзитетима у Европи, Азији и САД. Био је координатор на постдипломским студијама Ментално здравље у заједници (Темпус програм сa партнерским универзитетима у Италији, Енглеској, Аустрији и Словенији) и Дјечија и адолесцентна психологија и психијатрија (партнер Умеа Универзитет у Шведској). У магистарском студију Државни менаџмент и хуманитарни послови у организацији Универзитета у Сарајеву, Београду и Риму (Ла Сапијенца (Сапиенза)) био је један од носилаца модула.

Био је водитељ модула Ментално здравље на Медицинском факултету Универзитета у Сарајеву. Бројни љекари су под његовим менторством специјализовали неуропсихијатрију и радили магистарске радове и докторске тезе. Обављао је низ стручних функција, од љекара опште медицине, преко шефа Одсјека биолошке психијатрије и шефа Психијатријске клинике у Сарајеву, потпредсједника Универзитетског медицинског центра Сарајево, до члана Директоријума Клиничког центра Универзитета у Сарајеву (1992.–1997.). Оснивач је Одјељења интензивне његе на Психијатријској клиници у Сарајеву.

Аутор и коаутор је бројних публикованих радова и књига, писаних углавном у домену клиничке психијатрије и психофармакологије. Дио радова објавио је и на неколико свјетских језика. Учествовао је у више од 50 пројеката као главни координатор. На бројним међународним научним и стручним скуповима излагао је своја истраживања.

Један је од 10 најцитиранијих истраживача у Босни и Херцеговини у периоду од 1980. до 1990. године и добитник је више признања, између осталих, награде Иса-бег Исхаковић за постигнућа у науци (2010.). Учествовао је у рјешавању изузетних научних проблема, као што су: неуролептици у комбинованој терапији схизофреније (први је истраживач у СФРЈ у области клиничке фармакокинетике психофармака); утицај психичке трауме у рату на душевно здравље становништва (психијатријска епидемиолошка истраживања у току рата од 1992.–1995.) и организација заштите менталног здравља становништва у Босни и Херцеговини. Утицао је на организационо и програмско усмјеравање у психијатрији (дефинисао организациони модел ургентне заштите психијатријских болесника – јединице интензивне његе) и као предсједник експертне групе Министарства здравства ФБиХ успјешно је водио реформу заштите менталног здравља према савременим научним принципима.

Члан је Европске академије наука и умјетности (Салзбург) од 2011. године.

За дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине у Одјељење медицинских наука изабран је 1995., а за редовног 2005. године. Био је предсједник Одбора за психијатријска и неуролошка истраживања Одјељења медицинских наука АНУБиХ. У периоду од 2002. до 2008. године био је генерални секретар Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, а од 2008. до 2012. године њен потпредсједник.

Podijeli: