Шестоаприлска награда за 2019. годину

Шестоаприлска награда за 2019. годину

ШестоаприлсканаградаГрадаСарајевау2019. за допринос у области културе и умјетности

Проф. др. Фрањо Топић

Монсињор проф. др. Фрањо Топић рођен је 1953. године у Касаповићима, Нови Травник. Филозофско-теолошки студиј на Врхбосанској католичкој теологији у Сарајеву завршио је 1977., а за свећеника је заређен 1976. године. Своју академску каријеру почиње 1985. године на Католичком богословном факултету у Сарајеву.

Тешко је и набројати све функције које је обављао и које обавља проф. Топић. Био је члан више вијећа Бискупске конференције Хрватске и Босне и Херцеговине. Посебно стручно и црквено признање проф. Топић је добио 1995. године када је изабран у ватиканску и свјетску теолошко-историјску  комисију за прославу великог јубилеја 2000 година католичке цркве. Осим предавања и бројних функција које обнаша и које су свака на свој начин посебне и значајне, проф. Топић уз рад на Факултету, најрадије истиче ону да је предсједник Хрватског културног друштва „Напредак“ од обнове 1990. године до данас која је на својеврстан начин обиљежила његов животни пут. Проф. др. Фрањо Топић оснивач је и 15 година предсједник Паневропске уније БиХ у којој и данас дјелује. Године 2010. изабран је и за члана Предсједништва међународне Паневропске уније. Био је савјетник Малтешког реда. Члан је Предсједништва Европског центра за радничка права. Био је ратни управитељ Богословије у Сарајеву која је хуманитарним радом и различитим друштвеним активностима постала један од центара опкољеног Сарајева.

Проф. Топић је аутор осам књига, као и више стотина  научних, стручних и популарних чланака и уредник је неколико књига. Добитник је бројних награда и плакета. Највећу награду је имао од драгог Бога, а то је да је добио битку са опаком болешћу леукемијом 1989. године те и даље обогаћује  науку, духовност, културу и друштвени живот Босне и Херцеговине и региона, нижући испуњене листове своје животне мисије. Проф. Топић је више пута казао да је сретан човјек и да жели и усрећивати  друге.     

Шестоаприлска награда Града Сарајева у 2019. за допринос у области здравства и социјалне заштите

Проф. др. Фахрудин Смајловић

Проф. др. Фахрудин Смајловић рођен је 1952. године у Грачаници. Године 1976. дипломирао је на Медицинском факултету у Сарајеву. Обавезни љекарски стаж завршио је у Сарајеву да би радио као љекар опште праксе у Дому здравља Фојница до 1980. године. Стручни испит положио је 1978. године у Сарајеву. Специјалистички испит из радиологије положио је 1983. године у Сарајеву на Институту за радиологију. Постдипломске студије завршио је у Сарајеву 2000. године на Медицинском факултету и одбранио магистарски рад на тему „Интраоперативне ултрасонографије“. Докторирао је 2007. на Медицинском факултету у Сарајеву на тему „Процјена значаја трансректалне ултрасонографије у дијагностицирању карцинома простате“.

Године 2008. изабран је у звање доцента одлуком ректора Универзитета у Сарајеву. У звање ванредни професор изабран је 2013. године за област радиолошке технологије у радио дијагностици. Од 1980. до 1986. године био је запослен у Болници Травник на радиолошком одјељењу као шеф одјељења. У Клиничком центру запослен је од 1986. на Институту за радиологију. Године 1996. постао је руководилац ултразвучне дијагностике Института за радиологију, а од 1997. до 2008. одговорни љекар ургентне радиологије на ЦУМ-у. Први у БиХ је увео интраоперативну ултрасонографију у клиничку праксу.

До сада је објавио 59 радова, 22 као аутор и 37 коаутор. Десет радова су индексирани по међународним клаузулама,  и то као аутор четири, а шест радова као коаутор. Године 2013. одлуком Сената Универзитета објављен је универзитетски уџбеник „Радиолошка апаратура“ чији је аутор.

Шестоаприлска награда Града Сарајева у 2019. за допринос у другим областима рада и стваралаштва

Богић Богићевић

Богић Богићевић већ 40 година ужива висок друштвени и политички углед. Својим јавним дјеловањем он је увијек доприносио добробити Босне и Херцеговине, њених грађана и свих етничких и религијских заједница.

Богић Богићевић рођен је 1953. године у Угљевику. Дипломирани је социолог и магистар друштвених наука. Био је студент, продекан на факултету Политичких наука у Сарајеву и добитник три Сребрене значке за успјех у студирању. На почетку свог политичког ангажмана обављао је дужности секретара Савеза социјалистичке омладине Босне и Херцеговине и извршног секретара Централног комитета Савеза комуниста БиХ. Богић Богићевић је као предсједник Олимпијског комитета Босне и Херцеговине предводио уједињавање олимпијског спорта у нашој земљи. За свој ангажман добио је и орден од предсједника Међународног олимпијског комитета Хуана Антонија Самарана (Јуана Антониа Самаранцха). Богићевић  је два пута био на руководећим политичким функцијама у бившој Југославији. Године 1981. изабран је за предсједника Савеза социјалистичке омладине Југославије, да би 1989. побиједио на општенародном референдуму и тако у 36. години живота постао члан Предсједништва СФРЈ испред Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. Након рата, којег је провео у Сарајеву, Богићевић је биран за посланика у Државном парламенту. Обављао је дужност потпредсједника Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине.

Богић Богићевић добитник је више одликовања и признања из СФРЈ, Либије, Хрватске, Словеније и Међународног олимпијског комитета. Почасни докторат Америчког универзитета у БиХ му је додијељен 2014. године. И поред овако богате биографије морамо се вратити и апострофирати моменат када је његов глас у Предсједништву СФРЈ био одлучујући да ли ће Југословенска народна армија изаћи из касарне и успоставити уставни ред и поредак у тадашњој Југославији. Како би то изгледало осјетили смо након годину дана на својој кожи. А још прије тога су то доживјели у Словенији и Хрватској. Међутим, да је Богићевић тада гласао „за“, интервенција Југословенске народне армије би добила пуну легитимност за борбена дјеловања, а самим тим бруталност би била још већа. Ово је моменат који је био пријеломна тачка у историји не само Босне и Херцеговине него и свих осталих република које су чиниле Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Ово је врста одлуке коју мало који човјек на свијету добије. Богић Богићевић је гласао по савјести представљајући и мишљење и став свих народа Босне и Херцеговине.

 

 

 

 

Podijeli:

Najnoviji sadržaj