• 29 Nov, 2016

Уз присуство великог броја медија,  данас је у свечаном салону сарајевске Вијећнице представљен Меморандум о разумијевању између Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Града Сарајева.

На основу овог Меморандума биће успостављен Информативни центар Сарајево, који би јавности требао да пружи ажуриран, директан и безбједан електронски приступ јавно доступним списима МКСЈ-а и архивском материјалу садржаном у онлајн (онлине) базама података МКСЈ-а. Центар ће, истовремено, имати едукативну, истраживачку, музејску, архивску и издавачку функцију.

Поздравивши госте, градоначелник Сарајева Иво Комшић казао је да успостављањем овог центра, Град Сарајево жели дати конкретан допринос суочавању са прошлошћу, изградњи мира и помирења.

„Ово је историјски моменат  за наш град и земљу, јер добијамо једну од најзначајнијих архива која ће омогућити да утврдимо истину о ономе што се десило 90-их година. Без те истине не можемо градити мир и стабилност наше земље, односну бољу будућност“, казао је Комшић.

Судија Међународног кривичног суда за бившу Југославију Фаусто Покар (Поцар) истакао је важност данашњег догађаја.        

„Потребно је још много тога обавити док се Центар не успостави, али је битно да ће материјали који су се двадесет година прикупљали, бити доступни јавности, а не само истраживачима и историчарима“, казао је Покар, те додао да ће архиви имати приступ и популација на коју је рат директно утицао, који ће кроз све те материјале моћи видјети не само конкретне завршне пресуде, већ и сјећања и свједочења људи који конкретно говоре о истини и ономе што се десило. Судија Покар каже да је засад ово једини центар, међутим, идеја је да имају више сличних центара и у БиХ и у региону - у Хрватској и у Србији. Најавио је да ће још један центар бити у Сребреници.          

Гласноговорник Међународног кривичног суда за бившу Југославију Ненад Голчевски казао је да ће корисници овог првог информативног центра који ће бити основан у Сарајеву имати приступ више од 400 хиљада докумената из судских процеса пред Трибуналом. Од тога близу 100 хиљада су доказни предмети.

„То су директно документи који свједоче о самим злочинима који укључују више од 3.000 видео снимака који су сачињени у вријеме почињења злочина. Такође, садрже фотографије сачињене у том периоду, артефакте, предмете који су пронађени на мјестима злочина, у масовним гробницама и слично“, нагласио је Голчевски.

Podijeli: