Историјски архив Сарајево

Од свог оснивања, Историјски  архив Сарајево је, без обзира на све недаће, до данашњих дана остао и опстао као средишња институција архивске дјелатности која је незаобилазна за проучавање наше народне и завичајне прошлости. Баштина прикупљена и разврстана у његовим спремиштима неисцрпно је врело за истраживање прохујалих историјских и других догађаја, али и темељ за разумијевање савремености.

Историјски архив Сарајево је у протеклих 68 година своје дјелатности дијелио судбину града у којем је основан. Његови досези били су омеђени реалним околностима, посебно управним и политичким оквирима у којима је дјеловао. У његовом развојном ходу због тога је било успона и лутања, узлета и посртања, смјена надлежности и правног устројства, селидби и бројних других непогода. Али унаточ бројним кушњама, Архив је успио одољети свим изазовима времена и сачувати достојанство професионалне части, иако је труд његових дјелатника био често скровит и мало познат јавности.

Велики допринос архива огледа се и у бројним дјелима насталим на његовој архивској грађи, као и у његовој издавачкој дјелатности. Бројне изложбе, урађене на основи споменуте богате и непоновљиве архивске грађе од   преко 10.000 дужинских метара, као и други релевантни показаоци  – сређеност његових архивских фондова, збирки и књижног фонда, чине данас Архив темељном институцијом у проучавању историје, културе, господарства и других људских дјелатности свих народа који су  вјековима  обитавали на подручју Сарајева, па и у ширем окружењу.

Од свог оснивања до данас, Историјски  архив Сарајево, упркос бројним недаћама које су га пратиле усљед недостатка стручних кадрова, одговарајућег смјештајног простора и финансирања, успио је прикупити, обрадити и заштитити велику количину драгоцјене архивске грађе, која се налазила незаштићена у подрумима, на таванима и у другим неусловним  просторијама разних државних, културних, просвјетних, господарских и других институција. Тој непоновљивој архивској грађи, насталој у току више од пет  вјекова, пријетила је опасност од оштећења и потпуног уништења,  што због немара посједника, али често и због других неприлика и потреба у појединим временским  периодима  која су се смјењивала на босанскохерцеговачким просторима.

Најстарија архивска грађа датира из   османског периода    од које је сачувано преко 14.000 архивских јединица. Та архивско-рукописно-штампана грађа (на турском, арапском и перзијском језику) састоји се од   докумената, дефтера (пописних књига), сиџила (судских протокола), рукописних и штампаних књига, салнама (годишњака), таквима (календара),  новина, часописа, географских карата и слично. Истиче се каснији препис рукописа “Елвасијјету Ебу Ханифе” (опорука Ебу Ханифе који је умро 767. године АД, одн. 150 . година по Хиџри). Међу дефтерима посебно је занимљиво пет дефтера сарајевског сарачког еснафа из година 1726., 1750., 1777., 1789. и 1823. године. Ријеткост међу штампаним књигама је “Китаб-ул-мухассас” – велики рјечник арапског језика у 17 свезака. Њега је написао    Ебул-Хасан б. Исмаил у Шпанији (умро 1065., односно 458. године по Хиџри), а штампан је у Истанбулу од 1898. до 1902. године. Рјечник спада међу најврједнија дјела старе арапске филологије. Ова Збирка, по квалитету и квантитету грађе, спада међу најзначајније збирке оријенталне архивске грађе, одмах послије збирке оријенталне грађе Гази Хусрев-бегове библиотеке у Сарајеву, па и на ширим просторима југоисточне Европе.

Из периода аустроугарске управе у Босни и Херцеговини (1878.-1918.) сачуване су веће количине архивске грађе, а посебно се истичу врло значајни фондови: Владин повјереник за земаљски главни град Сарајево (1879.-1918.),  Градско поглаварство Сарајево  (1879.-1918.),  Окружни и Котарски суд и неколико војних судова  (1914.-1918.). Обзиром да је то било вријеме у коме је отворено више разних школа у Босни и Херцеговини, сачувана је и  обилна грађа већег броја школских фондова, од којих су посебно занимљиви фондови  Прве и Друге мушке реалне гимназије и Учитељске школе у Сарајеву, затим многих других средњих и основних школа. Значајна је и архивска грађа која се односи на разне часописе, културна, просвјетна и друга друштва која су дјеловала у овом периоду.

Архивска грађа из овог периода дјеломично је на њемачком и босанском језику, потпуно је сређена и доступна истраживачима и научницима свих струка и усмјерења. Она је незаобилазна у изучавању  историјских, друштвених, културних, просвјетних, господарских, политичких и других аспеката на подручју Сарајева, па и у ширим босанско-херцеговачким просторима, у вријеме аустроугарске управе.

Архивска грађа настала између Првог и Другог свјетског рата (1918.-1941.) сачувана је, такође, у знатној количини. Тако је, примјера ради, сачуван фонд Градског поглаварства Сарајево  из периода 1918.-1941., затим фонд Окружног суда Сарајево из 1922.- 1941., као и фондови Трговинско-индустријске и Занатске коморе, који садрже и архивску грађу из аустроугарског периода, а и више фондова привредних предузећа значајних за господарски развитак Сарајева. Осим тога, сачувани су и бројни фондови свих сарајевских школа које су дјеловале у том  периоду.

Из ратног периода (1941.-1945.), такође, је сачувана архивска грађа Градског поглаварства, затим Ризничко управитељство – Уред за подржављени иметак Сарајево (1942.-1945.), Ризничко управитељство – Уред за управу жидовских некретнина Сарајево (1941.-1942.), као и грађа неколико господарских предузећа и разних школа, које су у то вријеме дјеловале на сарајевском подручју. Желимо напоменути да се многи фондови, настали у овом периоду у Сарајеву, налазе и у другим институцијама, често и изван Босне и Херцеговине.

Ипак , највише архивске грађе сачувано је из периода   ФНР/СФР Југославије (1945.-1992.). Највећи дио те грађе односи се на привредна, трговачка и занатска предузећа, те грађу тадашњих друштвено-политичких организација, друштава и удружења. Сачувана је грађа среских и општинских комитета Савеза комуниста БиХ, и то не само она која се односи на Сарајево већ и на шире подручје (општински комитети  Бреза, Фојница, Хаџићи, Илиџа, Калиновик, Рогатица, Соколац и Вареш). Такође је сачувана архивска грађа Среског комитета Савеза омладине Сарајево (1945.-1965.). Обзиром на то да је архивска грађа послије 1945. године плански прикупљана, она је и најцјеловитија, те се на основи ње може, углавном, пратити цјелокупни господарски, политички, друштвени, културни и други облици живота Сарајева.

У току агресије на Босну и Херцеговину (1992.-1996.) и након њеног завршетка интензивно се прикупља и обрађује архивска грађа која се односи на овај период. Фондови разних провенијенција свакодневно се обогаћују новом архивском грађом и стварају се нови архивски фондови, који ће у будућности бити незаобилазни за изучавање овог кратког, али незаобилазног периода у  историји  развитка града Сарајева, па и његовог ширег окружења.

Посебну вриједност архивске грађе Историјског архива Сарајево чине   породични и лични фондови, међу којима се нарочито издвајају фондови неких познатих сарајевских породица (Деспић, Ћурчић, Хаџи-Ристић, Јефтановић, Миличевић, Фадилпашић, Ужичанин, Крешевљаковић и многих других).

Из збирки које се чувају у Архиву треба посебно издвојити збирку плаката  (1878.-1969.), која садржи преко 2.700 примјерака,  збирку карата и планова, те и  збирку фотографија (1878.-1945.) од око 2.000 комада.

Контакт:

Архив Града Сарајева

Алипашина 19

тел: + 387 (0)33 223-281

faкс: + 387 (0)33 536-967

Podijeli: