Убједљиво најпознатија  грађевина Сарајева јесте себиљ на Башчаршији. Својом љепотом, гордошћу и постојањем, још пркоси времену и као прави љепотан проноси љепоту босанске метрополе.

У себиљу је првобитно био службеник који је пунио тасове (посуде) водом и дијелио их жедним пролазницима.

Ријеч себиљ је арапског поријекла и означава “зграду на путу у којој има воде”. У Сарајеву је некад било више себиља, али у катастрофалном пожару 1697. године уништени су сви сарајевски себиљи. Једини преостали себиљ на Башчаршији, у данашњем облику је изграђен давне 1913. године, и са  разлогом важи за значајан споменик архитектуре свог доба.

Евлија Челебија спомиње да је 1660. године у Сарајеву било 300 себиља и до данас је сачуван само овај на Башчаршији.

Себиљ на Башчаршији је изграђен од камена хреше, дрвета и бакра. На бетонске темеље је ослоњен осмоугаони постамент обложен фино урађеним каменом изнад којег је богато и лијепо изведена дрвена конструкција са мушепцима (дрвеним решеткама) и прозрачним отворима, што даје својеврстан печат виткости цијелом објекту.

Услијед гранатирања града 1992. године, себиљ је оштећен гелерима па је мања поправка услиједила 1997. године, када су поправљени мушепци и обојена дрвена конструкција.

Себиљ је детаљно рестауриран 2006. године, када је замијењен бакарни покров, саниран довод и одвод воде, урађена заштита дрвета.

Podijeli: