• 20 Nov, 2019

САРАЈЕВО, новембар (ФЕНА) - Истакнутом босанскохерцеговачком књижевнику Твртку Куленовићу постхумно је додијељена награда за животно дјело "25. новембар ", док је књижевник Асмир Кујовић добитник награде за књигу године - “Несторов пехар”.

Књижевну награду “25. новембар ” прије четири године основао  је седмични часопис за политику, друштво и културу “Став”.

Досадашњи добитници из области “за животно дјело” били су књижевници Џевад Карахасан (2016. ), Ирфан Хорозовић (2017. ) и Абдулах Сидран (2018. ).

Манифестација додјеле награда одржана је синоћ у Свечаном салону сарајевске Вијећнице под високим покровитељством члана Предсједништва БиХ Шефика Џаферовића, те градоначелника Града Сарајева Абдулаха Скаке. Суорганизатор је догађаја БЗК “Препород”, а партнер пројекта ББИ банка.

Одлуку о добитницама књижевног признања донио је Стручни жири у чијем су саставу били Алмир Башовић (предсједник) и чланови Сањин Кодрић, Дијана Хаџизукић, Нехрудин Ребихић, Ена Беговић-Соколија, Фахрудин Ризванбеговић, Сеад Шемсовић, те испред часописа “Став” главни уредник Филип Мурсел Беговић.

Уз богати драмски и музички програм присутнима  су се обратили Шефик Џаферовић, Абдулах Скака, Алмир Башовић, те кћерка Твртка Куленовића, Хана и овогодишњи лауреат Асмир Кујовић.

- Част ми је и сретан сам због ове награде, нарочито што су у жирију који је одлучивао наши угледни универзитетски професори, историчари, књижевници и критичари, чије мишљење изузетно цијеним. Част ми је што ова награда носи назив по Дану државности Босне и Херцеговине - казао је Кујовић.

Шефик Дажаферовић казао је да "када једна мала европска култура има један такав фундамент, какав је умјетност приповиједања, онда је то нешто заиста ријетко и драгоцјено".

- Историја приче и приповиједања у БиХ дуга је колико је и сама Босна. Па и велике цивилизације истока и запада, које су у одређеном периоду владале БиХ оставиле су у свјетским библиотекама свједочанства о филигранском умијећу причања и приповједнија наших људи. БиХ је кроз своју богату прошлост била земља изузетних појединаца на пољу књижевности. Такав је био и Твртко Куленовић, чија се виртуозност и дисциплинираност у изразу може поредити са  највишим умјетничким дометима. Куленовић је као и други значајни представници бх. књижевности изашао из оквира властитог умјетничког жанра. Он је зачуђујуће добро познавао литературу, музику, фолклористику, традицију, историју...  Књижевна награда "25. новембар ", коју вечерас четврти пут додјељује магазин "Став" природно се наслања на тај богати историјски континуитет са  настојањима да међу лауреатима буду заступљени најзначајнији представници бх. књижевности, а досадашњи добитници то заиста јесу - казао је Џаферовић.       

Твртко Куленовић (Шабац, 1935. – Сарајево, 2019. ) студирао је и дипломирао југославенску књижевност на Филозофском факултету у Београду. По одслужењу војног рока запослио се у Народној и универзитетској библиотеци у Сарајеву на класификацији стране књиге, гдје остаје до 1968. године. Исте године ступа на дужност драматурга Народног позоришта. Од 1965. до 1967. године боравио је на Osmania University u Hyderabadu (Индија), гдје је студирао класичну индијску и азијску естетику, посебно позориште. Од јануара до јуна 1971. године на Istituto del Teatro, Universita di Roma, изучавао је врсту позоришне комедије commedia del’ и њене везе са  азијским позориштем. Године 1971. изабран је за асистента на новоотвореном Одсјеку за компаративну књижевност, театрологију и библиотекарство Филозофског факултета у Сарајеву. У новембру 1974. докторирао је на тему “Теоријске основе модерног европског и класичног азијског позоришта” на Филозофском факултету у Сарајеву, те је 1975. биран у звање доцента, 1980. у звање ванредног професора и 1983. године у звање редовног професора на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство (преименован у Одсјек за компаративну књижевност и библиотекарство). Предавао је на Академији сценских умјетности у Сарајеву, Академији умјетности у Новом Саду и Факултету драмских умјетности у Београду (постдипломски студиј). Учествовао је на бројним домаћим и међународним симпозијима.

Био је први предсједник П.Е.Н. центра Босне и Херцеговине, основаног 30. октобра 1992., те директор Народног позоришта Босне и Херцеговине (1999. –2003. ). Такође је био редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Писао је романе, есеје из области театрологије и књижевне теорије и критике, путописе, приповијетке, радиодраме.

Асмир Кујовић рођен је 1973. године у Новом Пазару, гдје је завршио основну и средњу школу. Од 1991. године живи у Сарајеву. Дипломирао је на Одсјеку за књижевности народа БиХ на Филозофском факултету у Сарајеву. Објављивао је у бројним књижевним часописима, а радио је и као новинар у листовима: “Слободна Босна”, “БХ Дани” и “Валтер”. Био је главни уредник сарајевског часописа за књижевност и културу “Лица”. Објавио је књиге пјесама “Војни сановник” (1997. ), “Загробни живот” (2000. ) и “Несторов пехар” (2019. ), те роман “Ко је згазио госпођу Мјесец” (2002). Пјесничким , прозним и есејистичким текстовима заступљен је у више антологија, прегледа и панорама савремене босанскохерцеговачке и бошњачке књижевности. За роман “Ко је згазио госпођу Мјесец” награђен је Годишњом наградом Друштва писаца Босне и Херцеговине за најбољу књигу објављену у 2002. години. Добитник је књижевне награде “Перо Ћамила Сијарића” на манифестацији “Санџачки књижевни сусрети”. Поједини текстови превођени су му на енглески, француски, турски, њемачки, фламански, македонски и словенски језик. Године 2005. у Бечу је објављено двојезично издање његове књиге изабраних и нових пјесама под насловом “Das versprochene Land / Обећана земља” на њемачком и босанском језику.

Podijeli: