• 29 Nov, 2019

Стару Бистричку станицу  градили су мајстори који су били ученици чувеног француског конструктора Александра Густава Еиффела, каже у разговору за Sarajevo.ba Муфид Гарибија, сарајевски архитекта и врсни познавалац историје града.

Град Сарајево је овај национални споменик БиХ откупио од етажних власника и покренуо његову обнову. Гарибија истиче да се ради о врло важном историјском објекту који је некада био један од најважнијих инфраструктурних грађевина за развоје модерне БиХ и Сарајева. Обнова станице, како наводи, буди емоције и дивне успомене на популарног Ћиру.

- Жељезничка пруга је засигурно највећа инвестиција у БиХ из аустроугарског периода. Наш град одређен је као чвориште, гдје су се према плановима цивилних и војних стручњака, изградили правци који су се звали Сјеверна, Јужна и Источна пруга. Планови за Источну пругу према Вишеграду показивали су да та тешка траса није исплатива, јер је скупа и захтјевна. Аустро -Угарска монархија, тадашња велесила, није се бојала упустити у реализацију стратешки битне руте, па се инсистирало на тој дионици због логистичке везе према Србији, а касније је и у трговинском смислу значајно допринијела економском јачању наше државе – појашњава Гарибија за Sarajevo.ba.

 Шта је рекао цар Фрањо Јосип

Историјски је доказано и запамћено како наводи да се тада земаљска влада жалила монархији како је то „прескуп пројект“, па су се обратили и цару Фрањи Јосипу због великог броја тунела и мостова. На то им је он поручио: “Ако метар пруге кошта и килограм злата, има да је правите.”

Пруга која је спајала источну Босну са Сарајевом, протезала се кроз кањон Миљацке све до Вишеграда, а на њој су пробијена чак 64 тунела. Жељезничке станице постављале су се на свим познатијим мјестима, а биле су сличне, стил градње се уклапао у мјеста кроз која је пролазио.

„Градња Источне пруге трајала је три године, од 1903. до 1906. године. Бистричка станица је грађена у алпском стилу, имала је своје пероне и постала је централно саобраћајно мјесто старог дијела града Сарајева. Завршетком градње станице на Бистрику, у понедјељак 4. јула 1906. године , пуштен је у саобраћај  популарни Ћиро и почело се саобраћати овом пругом, на задовољство свих грађана Сарајева, али и цијеле монархије. Објекат је, поред чекаонице, имао и шалтере, просторије за отправника и шефа станице, један мањи објекат за подмазивање, пуњење воде, биле су постављене и чесме на станицама са водом и мање складиште за ћумур. Станица је рађена од цигле са  иницијалима А. Б., односно са циглане Аугуста Брауна, постављени су дрвени храстови елементи на фасади, као и камени блокови, а сама фасада је била бијеле боје. Захваљујући алпском стилу који се фантастично уклапа у локацију, Бистричка станица је постала једно од најљепших и најфреквентнијих мјеста“, истиче Гарибија.

Станица је била јединствена по томе што је Ћиро из Сарајева пролазио кроз тунел из којег би излазио равно на мост, а одмах затим на саму станицу. Колико је важан био тај тунел, говори то да су му тадашње власти дале име Тунел Фрање Јосипа Првог.

Идеја стара деценијама, данас постаје стварност

Прије укидања ускотрачне пруге, њену љепоту показао је редитељ Шиба Крвавац у филму “Валтер брани Сарајево” 1972. године , гдје су се неке од кључних сцена одвијале управо на   Бистричкој станици  и око ње. Укидањем ускотрачних пруга 1. августа 1978. године то је све нестало.

- Тај 31. јули 1978. године када је посљедњи Ћиро кренуо из Вишеграда према Сарајеву на Бистричку станицу остаће упамћен као један од најтужнијих дана за Сарајево. Та парна локомотива са шест вагона кренула је из Вишеграда тачно у 15:02 часова, а стигла око 20:30 у Сарајево. Забиљежено је да је Мирослав Андрић био машиновођа на релацији Вишеград – Сарајево. Све од Бистричке станице па до старе жељезничке станице свијет се окупио да поздрави посљедњег Ћиру. Народ је бацао цвијеће и плакао, јер је то значио крај једне дивне приче – тврди Гарибија и наставља како је упамћено да је машиновођа Мирослав Андрић, изашавши из кањона Миљацке, упалио трубе па је воз све вријеме „пиштао“, као да је плакао заједно са Сарајевом, од којег се опраштао. Сутрадан , 1. августа 1978. је званично затворен саобраћај ускотрачних пруга.

Гарибија истиче да је одмах по укидању пруге постојала иницијатива да станица постане музеј, али се то питање никад није покренуло све до доласка градоначелника Абдулаха Скаке.

Зграда старе Жељезничке станице на Бистрику 2006. године , одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ, проглашена је националним спомеником.

„Овај пројекат има врло важне димензије - културну, социјалну и развојну. Обновом и чувањем ове станице бранимо нашу баштину, сјећања генерација и вриједну традицију. Обновљена Бистричка станица ће бити снажан допринос као туристичка атракција и мултифункционални објекат који ће бити у потпуности самоодржив“, поручио је градоначелник Сарајева Абдулах Скака.

Podijeli: