Скака је током разговора искористио прилику да истакне како на свим пројектима сви раде са  пуно енергије са циљем да грађанима главног града обезбиједе бољи, сигурнији и квалитетнији живот у Сарајеву.    

Прије скоро три године засјели сте у фотељу градоначелника Сарајева. Остаћете упамћени као градоначелник који је пустио у погон жичару, учествовао у организацији ЕYОF-а и обновио дух јавног дочека Нове године. На шта сте још поносни? 

У протекле три године колико сам на челу градске администрације, започети су и завршени многи пројекти, реализоване бројне активности. Али ако се може нешто издвојити, рекао бих да смо успјели вратити важност и дигнитет главном граду државе и функцији градоначелника Града Сарајева. 

Отворили смо се према нашим грађанима, јавности и медијима. Нисмо се крили иза малог буџета или ограничених надлежности. Сарађујемо са домаћим и страним невладиним организацијама, амбасадамa, међународним организацијама и институцијама у БиХ. Комуницирамо са бројним градовима и општинама из цијеле БиХ, али и главним градовима држава ширег  региона и многим градовима у свијету.

Foto: D. Ć./Klix.ba

Радом, енергијом и приступом смо успјели промијенити перцепцију грађана према Сарајеву као главном граду Босне и Херцеговине, градоначелнику и градској управи. Постали смо препознатљиви, лидер позитивних процеса, генератор прогресивних идеја и примамљив партнер свима који желе нешто да раде, покрену и промијене. Упркос томе, пред нама је можда најзахтјевнији задатак - овај убрзани развој и раст мора бити стратешки постављен, планиран и осмишљен. Визија Сарајева 2030. године за неке изгледа далеко, али ми радимо интензивно на једном мастер плану којим ћемо трасирати пут за економски, урбанистички, демографски и сваки други развој и напредак главног града. Све смо до сада радили системски и планирано у овом мандату, али сада желимо гледати даље у будућност, само тако можемо имати права рјешења за данашње и будуће изазове, јер Сарајево може ићи само и једино напријед.    

Мислите ли да се могло урадити више? Да ли је било опструкција или можда недовољно интереса?  

Водим се оном крилатицом да увијек може више. Природно је да смо амбициозни, али такође не утичемо на све околности. Мислим да је ово што је до сада урађено заиста велика ствар за градску администрацију која је била демотивирана и занемарена у тренутку када сам дошао у градску управу.  

Што се тиче опструкција, сигурно да их је било и да ће их бити, али моја политика је политика стварања позитивне енергије, покретање процеса, предвођења промјена личним примјером. За разлику од многих мојих колега који се баве политиком, изабрао сам другачији начин јавног дјеловања, без конфликата, без тешких ријечи, без увреда. Свађа у јавном простору можда доноси тренутну популарност, али дугорочно ствара препреке за дијалог, договор и компромис без чега нема рада у интересу грађана.    

Грађани и туристи се често жале да је град прљав, да се смеће не одвози редовно, да су насеља осим уже градске језгре запостављена, а највише жалби иде на јавни градски превоз. Слажете ли се?  

Нажалост, то су ствари које не зависе ни од кога другог него од нас самих. Сматрам да ми као грађани заслужујемо бољи животни стандард у сваком смислу. Постоје неки проблеми који су незамисливи у многим главним градовима европских држава, а спадају у ова комунална питања. Уз бољу организацију, мало средстава правилно планираних и уз мало више воље и ентузијазма, тај проблем би се могао ријешити. Овај град мора имати уредно водоснабдијевање и боље третирање отпадних вода, мање загађење  ваздуха и тла, редован одвоз смећа уз раздвајање и рециклирање отпада, ријешено питање јавног транспорта, саобраћаја у покрету и мировању, већу сигурност за грађане и имовину.  

 Недостаје ли Сарајеву, као највећем граду државе, више понуде ноћног живота?

Има она популарна пјесма чији стих каже “београдским ноћима, сарајевским јутрима”. Сарајево је увијек имало оригиналан и богат културни и друштвени живот, по чему је препознатљиво одувијек. Наш сарајевски дух, сарајевска поп-рок сцена, наша традиција, богатство различитости... То је оно што је постојало и у најтежим временима и то је дио нашег идентитета. Поменут ћу филм "Скрем фор ми Сарајево" који аутентично говори о сарајевском духу у најтежим временима, а планетарно познати Сарајево Филм Фестивал најбоље свједочи о томе данас.

Foto: D. Ć./Klix.ba

Заостаје ли Сарајево за Загребом и Београдом, ако заостаје - колико и зашто?  

Имали смо кроз историју многе сличности, али и многе битне разлике. Сарајево је ипак посебан и специфичан град и тешко се његова историја, симболика и положај могу поредити са  другим градовима. Нисмо упоредиви ни по броју становника, ни по буџетским средствима, ни инфраструктури. Такође , током агресије на БиХ, Сарајево и наша држава су претрпјели немјерљиве штете.  

Међутим, наша величина је неупитна. Наше наслијеђе је неотуђиво уткано у историју свијета због нашег отпора најдужој опсади, наше Олимпијаде и наше судбине да овдје започне Први свјетски рат. Ми се не требамо освртати на друге, већ морамо гледати напријед, ићи својим путем и тежити да се интегришемо у свјетске токове у свим областима.    

Сарајево је постало новогодишњи центар региона. Може ли главни град БиХ одржати ту репутацију?  

Може, али ништа се неће десити само од себе. Ово што имамо данас је резултат рада стотина људи и ентузијазма и енергије која се не може купити новцем.    

Дино Мерлин, Здравко Чолић, Хари Мата Хари, Жељко Јоксимовић... Да ли би Сарајлије у 2021. годину могле ући са  неком музичком звијездом која није са  простора бивше Југославије?  

Постоје многе идеје и то је једна од њих. Ипак, сада је прерано говорити о томе. Ми ћемо као и до сада пратити трендове и сасвим сигурно донијети најбољу могућу одлуку. Сигурно је да овај град заслужује спектакл и такав дочек Нове године обећавамо и овај и наредни пут.    

Који су велики пројекти и планови Града Сарајева у 2020. години? 

Драго ми је да смо својим радом у протекле три године навикли грађане да сада очекују велике пројекте сваке године. Значи да смо високо подигли љествицу. То је за нас највећа награда и мотивација.

Foto: D. Ć./Klix.ba

Оно што нас очекује је објекат на Требевићу "Хотел Видиковац", чиме ћемо завршити један сјајан инвестициони циклус и препородити ову планину. Ту је и отварање реновираног Олимпијског музеја који ће поново бљеснути и обогатити музејску и туристичку понуду, како за стране туристе, тако и за ученике из свих крајева БиХ који посјећују главни град. Радимо и на Бистричкој станици и на многим другим пројектима о чему ћемо редовно информисати јавност путем медија, али и нашег информативног портала Sarajevo.ba - Град на интернету, Вибер заједнице и других савремених канала комуникације. Рад градске администрације је данас транспарентнији и ближи грађанима него икада прије.    

Да ли се видите још један мандат у функцији градоначелника или имате неке друге амбиције?  

Тренутно сам фокусиран само на овај мандат и на то да га завршим са што више започетих пројеката. Оне пројекте које ова администрација започне, а чија имплементација буде трајала дуже од наредне године, требаће наставити радити и у наредном мандату. Ко ће водити те процесе не зависи само од нас политичара, већ првенствено од грађана који дају финалну оцјену на изборима.