• 26 Jan, 2020

САРАЈЕВО, 26. јануара (ФЕНА) - Изнимно динамична година у коју су уткане бројне активности позиционирала је институцију културе од државног значаја - Историјски музеј Босне и Херцеговине у врх најзначајнијих културних догађаја године, упркос нехуманим условима рада у којима његови упосленици и даље одржавају ентузијазам и креативност.

"Шлаг на торти" у низу догађаја што обиљежише протеклу годину у тој музејској институцији несумњиво је изложба "Загрљаји" умјетничког великана Сафета Зеца, са  којом Музеј улази и у 2020. годину. Домаћи посјетиоци, неки од њих и први пут, и даље свакодневно пристижу у ту институцију како би видјели ремек-дјела Зеца, али и сталне музејске поставке.

Директорица Историјског музеја БиХ Елма Хашимбеговић истиче у разговору за Фену да посјетиоци редовно остављају позитивне коментаре задивљени изложбом коју су видјели, али и другим садржајима које музеј нуди. Но , како је навела, остају и запањени условима у којима та институција у овим хладним мјесецима ради - без гријања и далеко од услова у којима би један национални музеј требао дјеловати.

- Срамни услови рада и врхунски садржаји - тако би се укратко могло описати дјеловање музеја. Прво је посљедица стања у којем се музеј без подршке државе налази, годинама без правног статуса и без финансирања, а ово друго је наш начин борбе против те страшне неправде - устврдила је Хашимбеговић.

Сматра да је управо то препознао и Сафет Зец, приставши да његови радови из циклуса "Загрљаји" буду изложени у зимским мјесецима у хладном музеју, ризикујући да ће услови покварити доживљај изложбе и да ће посјетиоци умјесто о врхунским дјелима више говорити о другим нелагодностима.

- Али је и препознао да је Историјски музеј право мјесто за ове радове које је посветио нашим страдалим суграђанима, Бошку и Адмири, у вријеме опсаде Сарајева. Посјетилац изложбе ужива у умјетности, али може у сусједној галерији погледати и живот грађана под опсадом, тему наше сталне поставке и на тај начин боље контекстуализирати дјела, јер умјетност је та која има упориште у стварним историјским личностима и догађајима - подвукла је.

Музеј се може похвалити и да је у прошлој години отворио два нова простора која дугорочно обогаћују музејску понуду - један је интиман, кућни, и у њему је испричана прича о избјегличком искуству из деведесетих. Заснован је на истраживању теме и прикупљању прича људи који су уточиште од рата пронашли у Њемачкој, а рађен је у сарадњи са Гете институтом БиХ и другим партнерима.

- Жеља нам је била да покријемо и ову важну тему из репертоара ратних тема, али и да сензибилизирамо јавност према актуелном проблему доласка избјеглица и миграната у нашу земљу - подвукла је Хашимбеговић.

Други је простор смјештен у простору депоа музеја у којем је аутентичним, а до сада неизлаганим документима и експонатима из музејског фундуса, испричана прича о женској историји, Антифашистичком фронту жена (АФЖ). Тиме је Музеј добио стални простор који је посвећен женском наслијеђу, неправедно занемареном и од претходника те институције.

Посјетиоци су имали прилику погледати и изложбу којом је Музеј обиљежио 1989., као значајну годину у европској историји, обиљежену рушењем Берлинског зида. Испричана је кроз причу о три града – Берлину, Сарајеву и Горици, градовима који су у својој историји проживјели искуство граница и зидова, а направљена је кроз сарадњу на ЕУ пројекту са партерима из Берлина (Берлински зид меморијал) и Љубљане (Музеј новије историје Словеније).

Говорећи о учешћу у међународним пројектима, Хашимбеговић наводи да је Музеј ове године као коапликант са Градом Сарајевом добио значајни ИПА пројекат прекограничне сарадње са Србијом и започео реализацију сарадње сарајевских музеја са музејима из Србије под називом "Музејске приче".

Изложбе историјског музеја прошле су године путовале и изван граница БиХ, као што је изложба радова Џима  Маршала  која је имала запажено гостовање у Скопљу, гдје је била уврштена у званични програм европске манифестације Бијеле ноћи.

- Но, нико већ годинама не поставља питање како преживјети него какви су планови, које изложбе намјеравамо поставити, које пројекте намјеравамо имплементирати, како привући публику у музеј... Срећом по нашу публику, воља, ентузијазам и креативност су ту да нам помогну да маштамо, а ту су и међународни партнери који нам помажу да озбиљније планирамо и реализујемо  нове активности - мишљења је директорица  Историјског музеја БиХ.

Многе ће годишњице та институција обиљежити у овој години, попут двадесет пет година од краја рата у БиХ, двадесет пету годишњицу геноцида у Сребреници, седамдесет пет година од оснивања Музеја и многе друге.

Хашимбеговић најављује да ће интензивирати активности на сређивању сталне поставке, која ће ове године бити обогаћена изузетно вриједним новим експонатима. Музеј је, како наводи, дошао у посјед невјероватне колекције фигурица од пластелина рађених за вријеме опсаде, дјело Златка Сарајлије, као најснажнији доказ људске креативности и отпора у тешким временима.

Ове године у плану је не само један дан, него цијели јули посветити Сребреници, за шта Музеј већ има договорене изложбе, нову грађу и занимљиве госте. Биће појачана и издавачка дјелатност, коју Хашимбеговић оцјењује можда најслабијом кариком Музеја, те објављено неколико релевантних издања каталога и публикација.

- Не желим овим озбиљним темама уплашити нашу публику, музеј се бави озбиљним темама, али настоји бити и културно жариште, мјесто забаве и разоноде и таквих садржаја током године сигурно неће недостајати - закључила је разговор за Фену директорица  Историјског музеја БиХ Елма Хашимбеговић.

Podijeli: