• 20 Jun, 2020

Вода је одувијек текла Миљацком, жуборила потоцима, прскала из бројних чесама и шадрвана, разлијевала се Сарајевским махалама, авлијама и башчама и напајала радошћу људске душе...

"Можда таква вода и зрак постоји у Џеннету     

ал, има ли ишта слично на овоме свијету?!

С прољећем се град претвори у цвијет мирисни.

На рај сличе башче и ружичњаци пурпурни.

Баци још један поглед на град кад се бехар круни

Ко да се сваки кутак бљештавим свјетлом испуни.

Башче красне, вода питка, младост привлачна.

Сачувај , Боже, зар се Сарајеву може наћи мане.

Нека Узвишени Бог дадне да свим невољама одолијева.  

Нек пропадне свако ко буде непријатељ Сарајева."  - стихови су пјесника Мехмеда Мејлије.

Први водовод у Сарајеву саградио је Иса бег Исхаковић, давне 1461. године. Бројне богате Сарајлије, добротвори, градили су водоводе, те је Сарајево било познато као град чесама, хамама, себиља и шадрвана.

Јавне чесме су вјековни симбол града Сарајева. Служиле су домаћем становништву, али и путнику намјернику да застане, напије се свјеже, хладне воде и настави свој пут. Захваљујући чесмама, Сарајево, град смјештен у котлини, са многобројним насељима раштрканим по брдовитим и високим подручјима је у свако доба имао свјежу воду у свом дому.

“ Ту се човјеку чини, да може дуго живјети,

јер на хиљаду мјеста по Сарајеву

теку чешме из врела неумрлости.” - стихови Мухамед Неркези, пјесник Сарајева

Посљедњих година Турске владавине у Сарајеву је било 156 јавних чесама и 68 старих водовода, грађених од глинених и дрвених цијеви, дужине 55 километара.

„Градњама и поправцима водовода и чешама посвећивао је велику пажњу и Мула Мустафа Башескија, кроничар овога града друге половине 18. вијека“, у књизи „Водоводи и градње на води у старом Сарајеву“, наводи Хамдија Крешевљаковић.

• Града Сарајево на челу са Абдулахом Скаком је осигурао функционисање и очување више од 40 јавних чесми, једног од најважнијих симбола главног града Босне и Херцеговине. Актуелна администрација је преузела надлежност над управљањем, одржавањем и плаћањем рачуна за испоруку воде са јавних чесми и нужника у Сарајеву.

И водоводи и чесме, искључиво су дјела оних добротвора, који су за љубав Божију и спас своје душе зидали задужбине у Богоштоване, просвјетне и хуманитарне сврхе. Бројне чесме, увијек грађене од камена по махалама, џамијским харемима, кућне по авлијама, пред чијом љепотом човјек остаје задивљен, давале су граду посебан чар.

Најстарија и најпознатија чесма у граду, налази се у зиду дворишта Бегове џамије, чији је првобитни назив био Горње чешме, старијим Сарајлијама позната као Чифте чешме. Бистричка чесма била је једно вријеме највећа у Сарајеву. Једна од најљепших сарајевских чесама је Себиљ на Башчаршији, који је обновљен 2006. године. Из овога дијела града потјече и чувена изрека: „Ко се једном напије воде са Башчаршије, стално се враћа у Сарајево“ - наводи се у тексту КЈКП ВиК Сарајево.

Podijeli: