• 30 Jan, 2020

Одлуку да се бивши предсједник Републике Сјеверне Македоније, Бранко Црвенковски прогласи “Почасним грађанином Града Сарајева”, Градско вијеће је одобрило на приједлог градских вијећника др. Игора Гаврића, Нуке Гребовића, Мире Лазовића и Едине Габеле.

„У току обављања дужности премијера и предсједника Републике Сјеверне Македоније, Црвенковски је посебну пажњу посвећивао јачању пријатељства и свестране сарадње са Босном и Херцеговином па је у тим улогама више пута био у официјелним посјетама Сарајеву, а такође је више пута био и домаћин предсједницима Савјет министара и члановима Предсједништва Босне и Херцеговине у Скопљу. Током свих ових сусрета грађено је међусобно пријатељство и потписано низ билатералних договора и споразума којима је стваран правни оквир за међусобну сарадњу на свим пољима. Као резултат међусобног повјерења и уважавања, војници македонске Армије су учествовали у мировној мисији АЛТЕА. 

Бранко Црвенковски је 2007. године добитник награде за напредак у европским интеграцијама за 2006. годину од стране Босне и Херцеговине, издање Вечерњег листа.  У јуну 2013. године, доноси одлуку да се повуче са лидерске позиције у СДСМ-у и јавног политичког живота, али све до данашњег дана одржава пријатељске везе са Босном и Херцеговином, посјетама и учешћима на разним форумима и конференцијама у Сарајеву и другим градовима широм Босне и Херцеговине“, наведено је у образложењу.

Бранко Црвенковски рођен је 12. октобра 1962. године у Сарајеву. Са породицом сели у Скопље 1965. године, гдје завршава основну и средњу математичку Гимназију као првијенац генерације.  1980 . године уписује Електротехнички факултет у Скопљу, Одјел за информатичку технологију и информатику, који завршава 1985. године.  На првом Конгресу реформиране политичке странке Социјалдемократског Савеза Македоније (СДСМ) 1991. године, Бранко Црвенковски је изабран за предсједника странке на којој ће функцији остати све до маја 2004. године када ће бити изабран за предсједника Републике Сјеверне Македоније. Са 29. година био је најмлађи премијер у Европи када је септембра 1992. године изабран за предсједника Владе Републике Македоније. Био је први македонски политичар који је промовисао идеју о мултиетничкој коалицији са највећом партијом етничких Албанаца, гађана Републике Македоније сагласно изборним резултатима. 1994. године Бранко Црвенковски је поново изабран за премијера Републике Македоније и ту ће функцију обављати све до 1998. године.

У том периоду Република Македонија је успјела сачувати мир, међуетничку толеранцију и суживот и успјела је поставити темеље једног грађанског друштва, успјела постати чланицом УН-а, ОСЦЕ-а као и Европског савјета. Током свог предсједничког мандата од 2004. до 2009. године, Црвенковски се посветио очувању стабилности државе, јачајући њене позиције на међународном плану и напретку у процесу Евроатлантских интеграција.

Christian Schwarz-Schilling

Prof. dr. Kristijan Švarc-Šiling (Christian Schwarz-Schilling), njemački političar i bivši visoki predstavnik u BiH, naš je osvjedočeni prijatelj, koji je bio uz nas i digao svoj glas kada nam je bilo najteže. U svojim istupima uvijek je jasno i otvoreno govorio o situaciji u Sarajevu i Bosni i Hercegovini tokom ratnih godina, a i danas.

Schwarz-Schilling je, kako je kazao, o dešavanjima u BiH najprije saznao iz članaka američkog novinara Roya Gutmana i da je zbog BiH podnio ostavku na mjestu ministra za poštu i telekomunikacije u kabinetu Helmuta Kohla, nakon što je od njemačke vlade 1993. godine tražio da poduzme korake kako bi se ubijanje u BiH zaustavilo. 

Od samog početka borio se za vojnu intervenciju i aktivno učešće Njemačke u NATO akcijama na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i za ukidanje nepravednog embarga na oružje nametnutog BiH; organizovao je demonstracije, pomoć i posjećivao Sarajevo u ratnim godinama; u ličnim kontaktima s vodećim političarima naše zemlje i svijeta tražio načine da se Sarajevo oslobodi opsade; u ličnim kontaktima s vodećim svjetskim političarima u Evropi i Americi širio je istinu o ratu u BiH; u mnogobrojnim govorima predlagao je donošenje zaključaka o pomoći Sarajevu i BiH u Bundestagu; bio je organizator prvog konvoja pomoći Bihaću...

Obavljao je dužnost medijatora za FBiH, a potom i cijelu BiH, te funkciju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, koji je tražio nastavak primjene "Bonskih ovlasti" te nametnuo Zakon o Memorijalnom centru Potočari.

Švarc-Šiling je veliki dobročinitelj i prijatelj sarajevske i bh. djece.

Jure Franko

Osvajač srebrene medalje u veleslalomu na XIV Zimskim olimpijskim igrama, održanim 1984. godine u Sarajevu.

To je bila prva medalja koju je osvojio netko iz Skijaške reprezentacije Jugoslavije. Tada je i nastala krilatica "volim Jureka više od bureka".

Godine 2006. Jure Franko je samoinicijativno, u saradnji sa Skijaškim savezom BiH, o svom trošku odveo 15 djece iz "Kinder sela" na Zimske olimpijske igre u gradu Sestrijere u Italiji. Bio je gost Dječijeg sela i družio se sa djecom.

Želimir Alatarac Čičak

Ovaj rođeni Sarajlija jedan je od najznačajnijih i najutjecajnijih kreatora sarajevske muzičke pozornice, pionir disk džokejstva, urednik i voditelj mnogih popularnih radijskih i televizijskih emisija, promotor i organizator velikih rock spektakala, publicista i animator rock kulture i inicijator mnogih muzičkih manifestacija koje su postale tradicionalne.

U svom dugogodišnjem radu, a počeo je još kao gimnazijalac 60-tih godina prošlog stoljeća, ostavio je svoj  pečat u djelima brojnih grupa sarajevske rock scene.

Kao novinar i muzički kritičar, objavljivao je u svim listovima u Sarajevu, od čega je potrebno izdvojiti sarajevske “Naše dane”, „Večernje novine”, “Svijet”, “Oslobođenje” i dr. Uređivao je i vodio brojne muzičke emisije kroz koje je popularizirao mlade sarajevske grupe.

Tokom ratnih godina i opsade Sarajeva, ostao je vjeran svom gradu.

Po osnivanju novinske agencije „BiH PRESS“, današnja Federalna novinska agencija, bio je urednik „BiH promocije“ i glavni i odgovorni urednik prvog elektronskog magazina za kulturu u BiH - „BiH kult“.

Bio je vijećnik Općine Centar Sarajevo i osnivač prve poslijeratne Komisije za kulturu.

Za svoj predani društveni i umjetnički angažman, Želimir Altarac Čičak dobio je mnoga društvena priznanja.

Podijeli: