• 24 Feb, 2020

Споменички комплекс Тунела Д-Б, објекат познат по називу "Тунел спаса", данас је једна од главних туристичких атракција у Сарајеву и једно од мјеста колективног и институционалног сјећања на дане одбране БиХ и Сарајева.

Опсада града од 1992. до 1995. године главна је тема сваке музејске поставке у овом тунелу, а управо због истине о судбини главног града БиХ који је био жртва најдуже опсаде у историји ратовања, број посјетилаца из године у годину расте.

Музеј данас дјелује у саставу институције Фонд меморијала – Фонд Кантона Сарајево за изградњу и очување гробаља шехида и погинулих бораца, меморијалних центара и спомен обиљежја жртава геноцида Сарајевски тунел, од идеје до реализације, а превасходно по функцији , јединствен је објекат ове врсте на свијету.

Та прокопана рупа у земљи, дуга приближно 800 м, са просјечном висином од 1,6 м и ширином од 1 м, подсјећала је на све друго осим на тунел, али је због значаја за Сарајево и БиХ постала „већа од канала Ла Манш“. Дашак слободе доспио је кроз тунел до града који се гушио под опсадом и био је довољан да људима подари нову снагу за опстанак у годинама рата које ће услиједити.

Због војног, политичког, психолошког значаја и значаја за снабдијевања града који је имао, био је најстроже чувана тајна – „тунел којег нема“.

Кроз Тунел спаса је прошло:

1.120.000 људи

5.534.837 кг хране

13.547.000 кг хране људи су пренијели на леђима

8.800.000 кг робе за комерцијално тржиште

4.516.000 кг материјално-техничких средстава

549.326 кг разне опреме

4.500.000 литара нафте

80.000.000 киловат-часова  електричне енергије

У просјеку, дневно га је користило око 4.000 људи, а кроз њега је сваке ноћи превожено 20 тона различитих намирница. Након рата дио тунела постао је музеј, који чува бројне експонате из времена опсаде Сарајева, најдуже опсаде једног града у историји модерног ратовања.

Тунел је данас споменик снази људског духа и отпора. Захваљујући Сарајево Филм Фестивалу скоро да не постоји филмска звијезда која нема фотографију испред овог сарајевског тунела.

Сталну музејску поставку чине иницијалних 25 метара тунела, кратак видео материјал који обухвата сегменте опсаде Сарајева и градње тунела, музејски простор у којем су смјештени експонати као што су алати којима је грађен тунел, затим руком цртани нацрти архитеката на основу којих је прављена тунелска цијев.

Због великог интересовања туриста који долазе у Тунел спаса, постављају се и привремене изложбе из властите продукције које третирају одређене сегменте сарајевске опсаде, али и гостујуће изложбе чији је дијапазон дјеловања за период 1992. -1995. година.

Кантон Сарајево је 20. априла 2010. , на основу Закона о заштити културне баштине донио одлуку о стављању добра под заштиту. Том одлуком цјелокупни споменички комплекс тунела проглашава се заштићеним добром баштине II категорије, а на управљање се прво додјељује Музеју града Сарајево, а 26. априла 2013. Фонду Меморијала.

Podijeli: