Академик Мухамед Филиповић у сваком сегменту дјеловања оставио снажан траг

28 Feb, 2020

САРАЈЕВО, 28. фебруара (ФЕНА) - Комеморација у поводу смрти академика Мухамеда Филиповића одржана је у Ректорату Универзитета у Сарајеву (УНСА). Бројне колеге, пријатељи, студенти и чланови породице опростили су се од академика Филиповића.

Ректор УНСА Рифат Шкријељ казао је да академик Мухамед Филиповић припада плејади бх. великана који су оставили неизбрисив траг у научном и културном стваралаштву државе, а његов одлазак је тежак ударац.

- Дружио се и сарађивао са Маком Диздаром, Мешом Селимовићем, Мирославом Крлежом, Енвером Реџићем, Адилом Зулфикарпашићем, Алијом Изетбеговићем и многим другим савременицима који су дјеловањем обиљежили један период - нагласио је.

Помоћник министра спољних послова БиХ Ахмет Халиловић истакао је богату академску, политичку, а посебно дипломатску каријеру академика Филиповића те нагласио да је 'у сваком сегменту рада и дјеловања оставио снажан и неизбрисив траг'.

Муамер Зукорлић испред Бошњачке академије наука и умјетности (БАНУ) казао је како осјећа понос што смо имали таквог човјека - "Вријеме признања таквих људи почиње овог тренутка када одлазе са овог свијета. Ово јесте велики губитак за нацију, али са друге стране понос што смо га имали баш таквог“.

Професор Економског факултета УНСА Салих Фочо сматра да је академик Филиповић 'задужио Босну, која му се тешко може одужити'.

- То је човјек који је обиљежио 20. и 21. вијек. Скоро да нема никога ко не зна ко је професор Мухамед Филиповић, ко није радо хтио чути његово мишљење у било којем тренутку или ситуацији - казао је.

Окарактеризирао га је као 'необичну интелектуалну фигуру, која је разумјела бит и било Босне'. У стручном и научном смислу био је, каже проф. Фочо, човјек који је оставио више од двије хиљаде библиографских јединица и тек остаје науци и струци да се подробније позабаве идејама и мислима које је професор Филиповић имао.

Џеназа академику Мухамеду Филииповићу биће клањана у харему Гази Хусрев-бегове џамије, а укоп ће бити обављен у 13:30 часова на Градском гробљу Баре.

Мухамед Филиповић био је члан Академије наука и умјетности БиХ, професор на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву и предсједник БАНУ. Био је један од оснивача и потпредсједник Странке демократске акције (СДА), а у вријеме рата у БиХ био је потпредсједник Муслиманске бошњачке организације Адила Зулфикарпашића и амбасадор Републике БиХ у Великој Британији.

Рођен је 1929. године у Бања Луци, гдје је завршио основну и средњу школу. Филозофију је студирао на Филозофском факултету у Београду и Загребу. Дипломирао је 1952., а докторирао 1960. године. Аутор је више књига, неке су преведене на друге језике. Највећи број пријевода имала је књига "Лењин - монографија његове мисли", која је преведена на дански, шведски, француски, бугарски, словачки, италијански и кинески језик.