У Музеју књижевности и позоришне умјетности БиХ изложба "Кораци у бијелом"

09 Mar, 2020

САРАЈЕВО, 8. марта (ФЕНА) - Изложба радова “Кораци у бијелом” умјетница Арме Тановић-Бранковић и Аиде Пашић-Хаџиселимовић посвећена босанскохерцеговачким књижевницама отворена је 8. марта у галерији Музеја књижевности и позоришне умјетности БиХ.

Изложба није случајно отворена на датум кад се обиљежава Међународни дан жена, истакле су умјетнице, наводећи да им је циљ био да подсјете на све ауторке из БиХ чији се рад системски покушавао учинити непостојећим и невидљивим. Представљене су бијеле слике, умјетнички радови на свили комбинирани на стиховима и одломцима из прича бх. књижевница.

- Ово је наш начин борбе за жене. Бијела слика представља нови почетак и ми смо у свом истраживању препознале да су бх. књижевнице невидљиве, изоловане, да се врло мало зна о њима, да је то један дискурс који још увијек нема свој тачан истраживачки пут. Надамо се да ће та изолација од вечерас бити мања – казала је Тановић-Бранковић.

Пашић -Хаџиселимовић је пожељела да посјетиоци понесу дио њихове борбе у себи и да је наставе.

Директорица Музеја књижевности и позоришне умјетности, књижевница и пјесникиња Шејла Шехабовић истакла је на отворењу изложбе да "Кораци у бијелом" показују два приступа женском наслијеђу - историјски и симболички.

- Први приступ подразумијева успостављање линеарног обрасца: појединачне умјетнице на овај начин бивају смјештене у алтернативни канон. Насупрот томе, симболички приступ приказује свијет жена као фигуративну историју маргинализиране заједнице - која постоји у свијету умјетничке продукције, али није персонализирана – истакла је Шехабовић.

Изложбу је отворила књижевница Лејла Каламујић која је казала да се сјећамо Штефе Јуркић, Лауре Папо Бохорете, Вере Обреновић Делибашић, Анастазије Беле Шубић, Мубере Пашић и многих других ауторки.

- Музеј књижевности је мјесто отпора, мјесто сјећања на оне које су избрисане и које су својим дјеловањем и радом омогућиле да ми данас будемо овдје – казала је Каламујић и за крај прочитала пјесму “Феминистичка ода” пољске пјесникиње Јулие Хартвиг коју је превела Марина Трумић.