• 31 Mar, 2020

САРАЈЕВО, 31. марта (ФЕНА) - Због концентрације моћних биљних спојева, многи активни састојци из хране помажу у борби против вируса, а фаворизирају их практичари народне па и природне медицине. То су, прије свега, активне компоненте зачина и биљака (клинчићи, чешњак, лук, оригано, кадуља, босиљак, коморач, метвица, ружмарин, ецхинацеа, зелени чај, цимет, куркума).

Редовни професор нутриционизма на Универзитету у Тузли Мидхат Јашић, у интервјуу за Фену, је казао да за вирусе, па и коронавирус, нема правих лијекова. Кад болест наступи, лијечење је симптоматско. Једини прави лијек је спречавање контакта са обољелима, а превентива су још хигијена, дезинфекција и санитација.

Међутим, у прехрани здравствена исправност и хигијена хране су увијек приоритет у руковању и конзумирању. Слиједе, нутритивна вриједност и садржај биолошки активних (љековитих) твари хране.

- Ипак, храна није лијек код болести као што је Covid19, али сигурно може помоћи у јачању имуног система. Тако нека нова истраживања, а и одавно познате чињенице, указују на то да постоји високи степен вјероватноће употребе активних компоненти хране у јачању имуног система човјека. Тиме и у подршци лијечењу коронавируса - казао је проф. др. Мидхат Јашић.

Прије свега, додао је, треба узети у обзир и чињеницу да су фактори од којих зависи јачина и виталност имуног система генетски (урођени) и стечени, али и старосна доб, животни стил, стрес, квалитета сна и друге животне навике.

И вишак килограма носи ризике и може да смањује укупан имунитет па је додатни ризико фактор , исто као и физичка неактивност. Оба фактора долазе до изражаја у uсловимa изолације. Физичка активност потиче циркулацију, уравнотежује и имуни и хормонални систем.

Имуни систем може ослабити и стрес, смањити активности обрамбених станица које су потребне. Старењем слаби имуни систем, по принципима биолошког часа, који постоји у сваком живом бићу. Дисрегулација и смањење ефикасности имуног система повезана је сa процесом старења, па је вјероватно и разлог да су код вирусних инфекција старије особе више осјетљиве.

Кад је у питању прехрана, у првој линији обране организма је пробавни систем који чини највећи дио имуног система. Кисела пХ вриједност у желуцу и базна у танком цријеву су својеврстан микробицидни и заштитни фактор, а остали дио пробавног система је цријевна биота и цријевно-лимфно ткиво или ГАЛТ.

Други дио, којим се може јачати имуни систем, су широк спектар састојака које се уносе храном. Из групе млијека и млијечних производа су колострум, пробиотици, сирутка, кисело млијеко и млади сир. 

У њима се налазе имуноглобулини, имуноалбумини, лизозим, слободни нуклеотиди, слободне аминокислеине, коњугирана линоленска киселина (ЦЛА), лецитин, калциј....

Из групе воће и поврће у посљедње вријеме нарочито је значајно бобичасто и јагодасто воће, због високог садржаја полифенола и флавоноида. Нарочито антоцијана и проантоцијанида, који имају провјерено протективне улоге. Ти састојци дјелују као снажни антиоксиданси. Језграсто воће је извор есенцијалне линоленске киселине и витамина Е.

Свака врста воћа и поврћа садржи за њу специфичан активни састојак. У житарицама (посебно у љусци) налазе се бета глукани, који имају антиинфламанторно дјеловање. Клица житарица је богата протеинско ензимским састојцима, минералима калцијем и жељезом те витамином Е.

Гљиве су познате по садржају бета глукана и селена (антиоксиданс). Алге су значајан извор јода и клорофила те минерала из мора. Пиварски квасац је извор селена, али и већине витамина Б комплекса и бета глукана. Пчелињи производи (мед, полен, прополис, матична млијеч, восак и перга) се користе као имуномодулатори. Нарочито су изражена антимикробна дјеловања зачинског поврћа. Чајеви и зачинске биљке значајан су извор имуномодулирајућих и антимикробних компоненти.

- Код лијечења акутне фазе Цовид 19 препоручује се црни чај, који садржи теофилин и снажне антиоксидансе. Теофилин помаже дисању и због тога црни чај може допринијети као помоћ у лијечењу акутне фазе болести. Дјелимично и превенира тј. јача имуни систем, јер садржи моћне антиоксидансе. Исто важи и за зелени чај, али у њему је мање теофилина. Дакле, у случају короне треба пити црни чај, зачињен клинчићима - препорука је проф. Јашића.

Употреба неких прехрамбених састојака, особито витамина Е и Ц, минерала Се (селен) и Зн (цинк) као и фитокемикалија, те пробиотика, докозахексенске и еикозапентаенска киселине су чести нутриционистички алати за умањење пада имунолошког система. Витамин Д је у новије вријеме препознат као моћан хормон у имуномодулацији.

Терапијска концентрација имуномодулатора из хране често није довољна па је мноштво различитих врста додатака прехрани доступно на тржишту. Неки од компоненти у људском организму се уопће не може синтетизирати након одређене старосне доби, најчешће послије четрдесетих. То су напримјер липоична киселина, коензим Q10 и други, па их је потребно уносити храном. Витамина Д недостаје код више од 60 процената свјетске популације.

Такође је битна и организација оброка. У том смислу проф. Јашић препоручује да се у припреми и распореду дневних оброка треба ослањати на умјереност и разноликост уз обавезно конзумирање топлих напитака, свјежег воћа и поврћа те намирница које се састоје од житарица пуног зрна. Од протеинске хране препоручује млијечне производе, пилеће месо и рибу. Јаја се могу конзумирати, једно до двоје дневно.

-Напримјер за доручак кисело млијеко, кефир или млаћенице, јер су препоручени и код респираторних болести. Чај и бијела кафа (посебно сa цикоријом ) су препоручени. За ручак пилећа супа, вариво сa месом , салата од поврћа и интегрални хљеб. За вечеру, половина количине намирница од ручка, сa тежиштем на јела од рибе и салате. Препоручују се плаве рибе и риба сјеверних мора. Од зачина чешће се могу користити бијели лук, ђумбир и лимун, љута и слатка паприка, бибер, оригано, клинчићи - каже професор Јашић.

За међуоброке препоручује се воће и млијечно кисeли производи. На залихама добро је имати конзервиране сардине и рибу (остале конзерве нису за препоруку у здравој прехрани за старије особе). Интегралне тјестенине су значајне.

- Вриједи pредузети и нутритивно дијететске мјере, за све добне скупине. Посебно треба pредузети активности да би помогли осјетљивој популацији, нарочито старијима од 65 година - нагласио је проф. др. Мидхат Јашић у интервјуу за Фену.

Podijeli: