• 31 Mar, 2020

Било би дивно ако би старији људи у току дана излазили сат до два на чисти ваздух и рекреирали се, али под условом да не долазе у контакт са другим лицима. Јер, боравак у кући без физичке активности и довољно чистог ваздуха такође није добар, поручио је у ексклузивном интервјуу за Анадолу Агенси (АА) проф. др. Енвер Раљевић, дугогодишњи шеф Клинике за болести срца, крвних жила и реуматизам КЦУС-а и шеф конзилија који је лијечио предсједника Предсједништва РБиХ Алију Изетбеговића.

"Видим да се предузимају максималне мјере када је у питању присуство коронавируса, али много зависи од нашег становништва. Бојим се да људи још нису свјесни опасности ове заразе и да се недовољно придржавају мјера. Мјере су добре и довољне, али уз једно дисциплиновано становништво", рекао је др. Раљевић.

Међу најугроженијом популацијом када је у питању коронавирус су кардиоваскуларни болесници, а др. Раљевић је појаснио и зашто.

- Особе са инфарктом и високим притиском најугроженије -

Појаснио је да кардиоваскуларни систем има задатак да транспортује такозвану чисту крв са кисеоником и храњивим супстанцама свим органима тијела, а нечисту са угљендиоксидом враћа у плућа на прераду.

"Тако да срце и плућа су у једној уској вези и свако плућно обољење отежава рад срца. Будући да ово вирусно обољење ЦОВИД-19 у свом тежем облику изазива упалу плућа, плућно обољење, то представља велико оптерећење за кардиоваскуларни систем. Посебно ако је тај кардиоваскуларни систем већ раније компромитиран. Тако да ће тешко један ослабљени кардиоваскуларни систем издржати тај притисак који ствара упала плућа да би одржао своју функцију и он ће вјероватно попустити. Због тога, то важи и за све старије болеснике гдје су сви органи мање потентни. Стога главна ризична група за морталитет и јесте старија група", наглашава др. Раљевић.

Наводи да је у Италији просјек смрти код обољења изазваног коронавирусом негдје око 75 година.

"То значи да сви кардиоваскуларни болесници и старији људи морају бити посебно опрезни. Они се посебно морају држати свих прописа, а то је: остати код куће, не ступати у контакт са другим лицима који могу бити преносници обољења. Уколико излазе ван, онда то треба бити само ради рекреације, без социјалних контаката. Потребно је да обезбиједе  по могућности исхрану богату витаминима, односно са свјежим поврћем и воћем, и одржавање физичке кондиције. Такође, важна је и психичка стабилност, јер и она игра веома значајну улогу у одбрани нашег организма", поручио је др. Раљевић.

Најизложенија обољења у кардиоваскуларном систему су, каже др. Раљевић, она гдје је оштећена срчана пумпа.

"То значи хронични кардиоваскуларни болесници који имају висок крвни притисак, па им је дошло до увећања и попуштања снаге срца. Такође, обољели од коронарних болести који су прележали инфаркт гдје је исто функција срца оштећена, а тих је и највише од кардиоваскуларних болесника. Они су највише угрожени", става је др. Раљевић.

Каже како је нажалост у Босни и Херцеговини ово тек почетак инфекције, али да је добро да она још увијек иде линеарно.

"Борба је да се то задржи на том нивоу, да не дође до једног наглог пожара који би обухватио све. Предузели смо у БиХ много строжије мјере него што је то у Италији и Шпанији, гдје су накнадно реаговали и предузели их. Али је врло тешко то одржати и наћи однос између одржавања тих мјера и одржавања економије, која је опет животно важна", цијени др. Раљевић.

- Респиратори су посљедња нада -

Др. Раљевић наглашава како је веома битно одржати стање да не дође до урушавања здравственог система у Босни и Херцеговини.

"То је један велики проблем, јер је наш систем расцјепкан. Велика је грешка из моје перспективе што не постоји министарство здравља на нивоу Босне и Херцеговине. Тако да све мјере које предузимамо нису идентичне. Иако смо једна држава без граница, једне мјере се предузимају у Федерацији БиХ, а друге мјере у РС-у. Већ самим тим је компромитован здравствени систем у Босни и Херцеговини. Са  друге стране, нисмо довољно ни организовани ни снабдјевени. Иако су нам љекари добри. И они и медицинске сестре ће учинити све што могу да се болесници што боље лијече. Међутим , организационо смо доста иза западних земаља. Мислим да се сада покушава са набавком опреме да се у посљедњи час постави једна добра здравствена служба", сматра др. Раљевић.

Када је у питању набавка медицинске опреме, др. Раљевић и о томе има свој став.

"Респиратори су посљедња нада. Није то рјешење, јер код тешких болесника, не желим да будем песимиста, није спасоносно рјешење. Говори се о кинеским препаратима - кинолинима - лијековима против маларије. У свијету се покушава са тим. Неки предлажу комбинацију антибиотика и тих кинеских препарата. Можда ће они нешто више учинити. Али , најважнији је имунолошки одговор. На концу, и ти вируси, они мутирају. Дакле, има их који су малигнији и мање малигни. Надајмо се да ће у Босни и Херцеговини, ипак, то добро и сретно проћи", каже др. Раљевић.

Када је у питању ношење заштитне опреме, др. Раљевић сматра да је то изузетно важно.

"Треба носити маске. Јако много људи је заражено, а да не зна. На тај начин, носећи маску, штите нас. А, и ми се донекле штитимо. Према неким оцјенама, овај вирус је велики и не пробија ни кроз хируршке маске. Али, сада, боље је носити него не носити. Мислим да треба да се носе", поручио је др. Раљевић.

Podijeli: