• 01 Apr, 2020

Сви грађани Босне и Херцеговине, а посебно ризичне групе пацијената, у вријеме пандемије коронавируса треба посебну пажњу да обрате на јачање имунитета, поручила је у интервјуу за Анадолу Агенси (АА) неуролог проф. др. Азра Алајбеговић, некадашња директорица Неуропсихијатријских дисциплина КЦУС-а.

"Имунолошки систем се ојачава одређеним стилом исхране и физичке активности. У сваком случају мислим да би у овом тренутку било јако важно да се у тој пирамиди исхране мало више обрати пажња на зелене биљке које имају доста антиоксиданата, а истовремено да се води рачуна о омјеру угљикохидрата, протеина и масти у проценту пирамиде исхране, јер не би било добро нарушити то", става је др. Алајбеговић.

Др . Алајбеговић наглашава и како је за организам и здрав начин живота, како за угрожене скупине пацијента, али једнако тако и за све, битно боравити на свјежем ваздуху.

"Боравак на чистом ваздуху је веома важан у свакој ситуацији и ван епидемије и у склопу епидемије. Тако да свакако треба што више боравити на свјежем  ваздуху, али што даље од других људи, била би најбоља опција", наводи др. Алајбеговић. Каже како је битан сегмент смањења социјалних контаката, не зато јер се треба изолирати од других људи, него због ширења заразе.

"Наравно да социјални контакти који се остварују имају битан сегмент у преношењу заразе. Битно је смањење социјалних контакта са аспекта да се особама који су здрави људи не пренесе обољење. То је заправо ризик ако се социјални контакт остварује у неограниченој мјери", истакла је др. Алајбеговић.

Цијени да је ношење заштитне опреме, као што су маске и рукавице, битно, али се поставља питање шта са том заштитном опремом послије.

"Имала сам прилику да видим гомилу рукавица и маски које су људи бацили по улици. Поставља се питање шта са том маском коју је неко носио, да ли је он асимптоматичан или је благо симптоматичан или је у инкубацији. Онда је јасно колико та маска представља проблем. Мислим да та маска представља већи проблем него неношење маске", наглашава др. Алајбеговић.

- Важност превенције можданог удара -

Др . Алајбеговић   је  говорила о мјерама заштите у вријеме пандемије коронавируса неуролошких пацијената, који спадају у ризичну скупину.

"Што се тиче неуролошких пацијената, обзиром на епидемиолошке податке учесталости неуролошких обољења, могу рећи да су најкритичнији пацијенти, пацијенти са присутним факторима ризика. То важи за различите типове и субтипове можданих удара, обзиром на чињеницу да се ради о пацијентима који су интердисциплинарни и интернистички и неуролошки. То су пацијенти углавном преко 65 година са читавим низом обољења при чему је  и биолошка старост, односно животна доб,  један од главних непромјењивих фактора ризика. Шта сада значи за те наше пацијенте? Значи да бисмо на неки начин спријечили појаву ризика код ових пацијената, поготово у ситуацијама када би могло евентуално доћи до појаве можданих удара, морамо таквим пацијентима скренути пажњу на то да јако воде рачуна о такозваним промјењивим факторима ризика", каже др. Алајбеговић.

Истиче да су промјењиви фактори ризика висок крвни притисак, шећерна болест, стрес, одређени стил живота, пушење... Важно је, наводи, и избјегавање свих штетних утицаја, односно избјегавање конзумације одређених лијекова који би могли да им нашкоде, избјегавање конзумације одређених психоактивних супстанци, као што су алкохол, дрога...

"Нашим пацијентима обољелим од различитих интернистичких обољења који представљају фактор ризика за мождани удар савјет је да фанатично покушавају да држе под контролом промјењиве факторе ризика, обзиром да се непромјењиви фактори ризика по самом свом појму не могу држати под контролом", наглашава др. Алајбеговић.

Група пацијената који спадају у ризичну скупину су и пацијенти који имају различите типове главобоља.

"Саме главобоље заправо се дијеле на примарне и секундарне, при чему примарна главобоља представља одређено стање крвожилног система мозга, а секундарне главобоље су симптоматске главобоље које могу бити симптом одређене болести неког другог система, не мора то бити периферни централни нервни систем. Али , у сваком случају могу бити и стање крвожилног система мозга", каже др. Алајбеговић.

Када су у питању симптоматске главобоље, наводи др. Алајбеговић, то је читав један различит дијапазон офталмолошких, стоматолошких, максилофацијалних, оториноларинголошких проблема.

"Тако да би у сваком случају требало да водимо рачуна о томе да евентуално не доведемо себе у ситуацију да се рецидивирају неке хроничне, повратне болести као што су упале синуса, средњег уха или нека друга обољења везана за поремећај равнотеже усљед дисфункције средњег уха", каже др. Алајбеговић.

Истовремено, када се говори о примарној главобољи, каже др. Алајбеговић, у ту врсту спадају мигрена и тензиона главобоља.

"Мигрена има своје факторе ризика, односно има своје цигере, а цигери су окидачи мигренског напада. Пацијенти који спадају у категорију да им је потребан третман, такозване превенције мигренских напада, они би требали да узимају бетаблокатор као прву линију превенције мигренских атака. Морали бисмо да те пацијенте некако доведемо у стање да имају рјеђе главобољу, а и ако се јави, да она буде мањег интензитета", каже др. Алајбеговић.

- Посебна брига о епилептичарима -

За разлику од примарних, тензионе главобоље су главобоље које настају као посљедица дуготрајног стреса или акутног изузетно јаког стреса.

"Важно је да то ставимо под контролу. Иако стрес је јако тешко ставити чак и у обичном животу под контролу, а камоли у ситуацији овакве епидемије и оваквог једног страха који се појавио, а који је оправдан. Тако да заправо мислим да не би било лоше да се највећи број пацијената који је склон тензионим главобољама, а то су главобоље на врху тјемена као оклопа, као и код главобоље у потиљку, прибјегну вјежбама такозване ауторелаксације мускулатуре врата и раменог појаса. Јер, заправо код тензионе главобоље боли напета мускулатура", наводи др. Алајбеговић.

Група неуролошких пацијената који су такође веома угрожени, наводи др. Алајбеговић, су пацијенти са епилепсијом.

"Практички, пацијенти са епилепсијом имају свакако свој режим живота који је у овој ситуацији само треба да буде још строжији. То су пацијенти који морају да узимају редовно терапију, то су пацијенти који морају редовно да спавају, то су пацијенти који не смију да узимају никаква психоактивна средства, особито алкохол и то су пацијенти који не смију и не би требали да буду изложени фотосимулацији јако дуго, а то је стално гледање телевизије, односно промјенама бљештавим, лигхт схоwу зато што су то методе провокације епилептичких напада. Да би један епилептичар могао у овој ситуацији да се чува, треба да слиједи већ раније савјете специјалиста пошто кроз епилептолошка савјетовалишта то увијек препоручујемо. Специјалисти, такође, у разговору са пацијентима долазе до тога да се види шта је евентуални цигер тог напада", каже др. Алајбеговић.

Ако је цигер напада да не спавају онда је, каже др. Алајбеговић потребно да им се на неки начин омогући сан, ако је цигер напада гледање телевизије да се то избјегава, а ако је цигер напада евентуално менструација код жена - пошто постоје и такве врсте епилептичних напада - онда се у таквим ситуацијама током менструалног циклуса могу дати различити антиепилептици у већој дози.

"У овој ситуацији изузетно угрожена група пацијената, односно ризични су пацијенти са аутоимуним обољењима. Ради о системским обољењима или обољењима централног или периферног нервног система. Ако се ради о аутоимуним обољењима који захватају читав организам, значи имамо један патолошки процес у имунолошком одговору нашег тијела. Без обзира да ли је имунолошки одговор на нивоу ћелија или на нивоу специфичних протеина и онда заправо наше властите ћелије, наши властити протеини нападају поједине дијелове нашег организма и тако настаје аутоимуни поремећај. Аутоимуни поремећај може да захвати сваки дио тијела и склопу те велике лепезе аутоимуних поремећаја оно што је посебан интерес неуролога су упале мишића, полинеуропатија, упале више периферних живаца, упале више корјенова кичмене мождине, мултипла склероза и неуроАИДС као посебан неуролошки ентитет", каже др. Алајбеговић.

- Обољели од мултипле склероза и неуроАИДС-а посебно угрожени -

Истиче да су обољели од мултипле склерозе и неуроАИДС-а са  аспекта неуролошке патологије и неуролошке симптоматологије те третмана, пацијенти који су сигурно високоризични.

"Зашто су високоризични? Зато што је њихов аутоимуни систем свакако на неки начин компромитиран тим аутоимуним патолошким процесом, а са  друге стране терапије за ове болести су специфичне. Ток болести је специфичан. Имамо болести у току мултипле склерозе хроничне доминирајуће полинеуропатије, те периоде такозваних погоршања и побољшања стања болести. Oбзиром на то да већ имамо у току тог обољења погоршања и побољшања, имамо и специфичне терапије у једном и другом случају. Придржавање иоле специфичног стања и специфичне терапије за одгађање новог погоршања. Тако да заправо ми, оно што би неуролог у овој ситуацији требао да каже пацијентима, то је да требају да пробају да тај свој имунолошки систем држе бар на разини у којој се сада налазе, да не уђу у погоршање", наглашава др. Алајбеговић.

Јер, упозорава, ако уђу у погоршање онда једном пацијенту у ризичној кризи, не треба коронавирус, јер он као такав зна да буде толико респираторно угрожен да је свакако за механичку вентилацију, односно за респиратора.

"Имамо групу пацијената која доста често обилази неуролошке амбуланте, а то су пацијенти са различитим типовима терминологије, такозваног неуропатског бола. То је бол која настаје као бол дисфункције периферног нервног система. Ради се о такозваном шкодљивом болу. То није она физичка бол коју ми имамо када се посијечемо и опечемо. То је корисна бол, јер анимира организам да се нешто збива. Не , овдје имамо дисфункцију периферног нервног система, а она је шкодљива зато што мучи пацијента. Клинички се не може утврдити, јер су то само субјективне сметње пацијента, а те субјективне сметње се различито одражавају на паљења, нелагоде, мраваињања која знају бити изразито неугодна и заиста је врло непријатно. Постоји протокол лијечења неуропатске боли и ти пацијенти такођер требају да наставе пити своју терапију, пошто су то пацијенти који не узимају стално аналгетике него узимају антиепилептике за феминологију неуропатског бола", наводи др. Алајбеговић.

Група неуролошких пацијената која је угрожена, каже др. Алајбеговић, су пацијенти са различитим неуралгијама, са болестима локомоторног система усљед дегенеративног процеса, прије свега, на кичменом стубу.

"Оно што је битно за све пацијенте је задржати терапију коју су имали и, наравно, оно што би било јако важно јесте да у кућним условима нађу неке вјежбе које би могле да релаксирају те напете мишиће усљед смањеног кретања и неактивности. Али, иначе, вјежбе су изузетно битне. Имамо читав широки дијапазон неуролошких пацијената. Оно што би било јако битно да се истакне то су хронични пацијенти, пацијенти са читавим низом неуродегенеративних обољења, међу којима сигурно Паркинсонова болест и Алзхеимерова болест заузимају посебно мјесто. То су пацијенти који треба да наставе узимати своју терапију", наглашава др. Алајбеговић.

Podijeli: