• 08 Apr, 2020

САРАЈЕВО, 8. априла (ФЕНА) - "Сасвим је извјесно да пандемија изазвана вирусом САРС-Цов-2 представља највећу кризу и поремећај глобалних размјера након Другог свјетског рата", оцијенио је у разговору за Фену експерт за безбједност са Факултета политичких наука у Сарајеву проф. др. Мирза Смајић.

Према његовим ријечима, неконтролисано ширење инфекције произвело је стање хумане несигурности, односно поремећај свакодневнице и функционисања конструктивних друштвених, економских, безбједносних, социјалних, здравствених и других мрежа.

Са друге стране, а узимајући у обзир релевантне научне анализе и прогнозе, човјечанство се на почетку 21. вијека суочава са све већим и сложенијим кризама изазваним природним, техничко-технолошким или антрополошким узроцима.

- Овакве процјене засигурно представљају велики изазов у изналажењу адекватног институционалног одговора човјечанства за превенцију, ублажавање или санирање могућих посљедица које утичу на квалитет живота људи у друштву. Иако свака криза, а посебно тренутна пандемија Цовид-19 по својим карактеристикама је специфична и различито се перципира од стране држава, ипак заједничке карактеристике свих криза, па и ове, се огледају у производњи несигурности, неизвјесности и могућим негативним посљедицама на све сегменте друштвеног живота. Кризу је врло тешко предвидјети, али константним квалитативним мјерењима пријетњи и квантитативним мјерењима способности кретања тих пријетњи могуће је ублажити посљедице или повећати степен превенције - сматра проф. Смајић.

Истиче да се на данашњем степену развоја глобалне друштвене заједнице може констатовати  да апсолутне безбједности  нема. Безбједност се може схватити као стање у којем је обезбијеђен уравнотежен физички, духовни, друштвени и материјални опстанак појединца и друштвене заједнице у односу према другим појединцима, друштвеним заједницама и природи. У том контексту, неопходно је успјешно вршити процјене, класификације, мјерења и управљати ризицима у савременим условима.   

Када је у питању управљање кризом изазваном инфекцијом Цовид-19 на подручју Босне и Херцеговине, проф. Смајић сматра да се може рећи да је ризик препознат и да су правовремено предузете мјере у складу са важећим националним и међународним прописима и правилима.

Међутим, са становишта државе Босне и Херцеговине владају одређене специфичности које се огледају у организацији и функционисању не само система сигурности (система заштите и спашавања) већ и здравственог, односно хигијенско-епидемиолошког устроја.

Како наводи, номинално у Босни и Херцеговини постоје институционални актери и нормативни оквири, али су они дисперзирани на кантоналне и ентитетске нивое, док се државни ниво бави координацијом активности.

- Нажалост, и ова криза је показала да је кантон или ентитет постао облик живота, а што се у пракси огледа у несинхронизираним и партикуларним одлукама и процјенама штабова на свим нивоима. Ипак, имајући у виду разноврсност система, али и дефиците у опремљености безбједносно-здравственог сектора у Босни и Херцеговини, показало се да и се са  ограниченим средствима предузимају адекватне мјере и активности на заустављању ширења инфекције. Овдје посебно треба нагласити додатну чињеницу да се Босна и Херцеговина суочава и са проблемом илегалних миграција. Свакако да одлука о „уклањању“ са улица и збрињавање миграната у центре представља исправан механизам управљања тренутном кризом са  безбједносног, али и хуманитарног, здравственог аспекта. Посебно што не постоји, или је тешко утврдити здравствено стање свих миграната, односно створити јединствену епидемиолошку слику у погледу инфекције Цовид-19 и могућег ширења на резидентно становништво - рекао је проф. Смајић.

Иако све безбједносно-здравствене структуре на свим нивоима у Босни и Херцеговини чине професионалне напоре у супротстављању актуелној кризи, ипак партикуларни одговор и недостатак јединственог консолидираног и кохерентног приступа управљања кризом отежава или успорава процес борбе против Цовид-19 пандемије.

Проф. Смајић сматра да овај процес захтијева безусловну интеракцију знања, моћи и хтијења свих релевантних актера на националном, регионалном и глобалног нивоу дјеловања.    

На крају, сматра да се може издвојити неколико кључних препорука за унапређење механизама управљања актуелном кризом, али и будућим кризним ситуацијама.

Према  његовом мишљењу треба покренути иницијативу за доношење одлуке о управљању  безбједносним  ризицима, односно успостава регистра  безбједносних  ризика у Босни и Херцеговини. У оквиру тога извршити градацију стања безбједности у држави на основу извршеног мјерења, анализе и класификације  безбједносних  ризика (успостава безбједносних  нивоа). Ови акти требају бити заједнички на свим нивоима и усклађени са међународним стандардима и прописима.

Затим требало би покренути процедуре на државном нивоу за доношење јединствене методологије за израду стања безбједности државе Босне и Херцеговине, одређивање минималних, уважавајући уставну структуру БиХ, услова националних/државних стандарда и процедура, које ће бити обавезујуће за све нивое у случају појаве нових криза, затим континуисано и безусловно јачати кадровске и материјално-техничке капацитете сектора  безбједности  и одбране, а посебно сектора заштите и спашавања те радити на утврђивању новог канала комуницирања и јасном детектирању могућих проблема у комуникацији у кризним ситуацијама, а у циљу избјегавања одређених проблема у изворима, преношењу и конзумирању информација (fake news).

- Имплементацијом наведених препорука Босна и Херцеговина би у скорој будућности имала претпоставке за креирање ефикасне и ефицијентне стратегије управљања кризама - закључио је проф. Смајић у разговору за Фену.

Podijeli: