• 08 Apr, 2020

Руководилац Службе за епидемиологију Федералног завода за јавно здравство др. Сањин Муса у интервјуу за информативни портал covid19.fmoh.gov.ba  говори о томе у којој фази је тренутно ширење коронавируса у ФБиХ, најновијим предвиђањима за наредни период, стратегији тестирања у складу са тренутном фазом и наредним фазама  КОВИД-19 те о начинима на који сви грађани уз здравствени систем могу заједно допринијети успоравању ширења.

„Ово је криза без преседана и одговор на пандемију КОВИД-19 болести неминовно доводи до другачијег начина организације живота и представља изазов за друштво у цијелости”, каже др. Сањин Муса.

У којој фази је тренутно ширење КОВИД-19 у ФБиХ?

Појачани надзор над инфекцијом узрокованом новим коронавирусом се проводи од 4. седмице 2020. године, када су предмет надзора били путници из Кине или особе са сталним или привременим боравком у БиХ, који су долази овог дијела свијета.

Заводи за јавно здравство и епидемиолошке службе широм Федерације БиХ, у сарадњи са Граничном полицијом БиХ и Федералном управом за инспекцијске послове су правовремено реаговале и ангажовале све своје капацитете на спречавању  КОВИД-19 болести.

У 11. седмици идентифицирани су први увезени случајеви из Италије и Њемачке, након наглог пораста броја случајева КОВИД-19 болести у Еуропи.

У 12. седмици откривају се два већа групирања, која су довела до ширења у новим мањим групирањима, друге и треће генерације контаката. Евидентирају се увезени случајеви из Италије, Њемачке, Србије, Швајцарске, Турске, Аустрије, САД  и  Мађарске.

У 13. седмици евидентира се треће веће групирање везано за здравствену установу у Тузланском кантону. Закључно са 14. седмицом, дакле са почетком априла, локалне трансмисије нису евидентиране само у два кантона Федерације БиХ, а појављују се случајеви који се не могу повезати са постојећим ланцима преноса, што указује на успостављен пријенос у заједници.

Каква су најновија предвиђања за наредни период?

У наредном периоду очекује се даљи пораст случајева и пренос инфекције у заједници. Болест се преноси капљичним путем, када заражена особа кашље или говори, али и додиривањем објеката и површина на које су пале капљице. Други људи се заразе када након додиривање тих површина и објеката, након којих додирну очи, нос или уста. До заразе може доћи и удисањем капљица, када се нађе у близини (унутар 1,5 м) заражене особе која кашље. Иако су евидентирани и преноси од особа без симптома, тај ризик је врло низак. Ипак, заражена особа може имати врло благе симптоме, нарочито у почетној фази болести. Обзиром да је ријеч о новом вирусу са  којим се људи нису прије сусретали и да немају створен имунитет, као и да још није развијена вакцина, болест се убрзано шири. Знатно брже, у односу на, на примјер, грипу. Кључно епидемиолошко питање како брзо ће се изолирати особе са благим симптомима након појаве симптома и трајање било којег асимптоматског  периода  заразности прије појаве јасних симптома  КОВИД-19 болести. То смо видјели и код раних увезених случајева, нико намјерно не жели пренијети инфекцију на  породицу  и пријатеље, угрозити друге, него су подцијењени и не препознати врло благи симптоми болести.

„Циљ је осигурати оптималну заштиту за хоспитализиране пацијенте"

Која је стратегија тестирања у складу са  тренутном фазом и наредним фазама  КОВИД-19?

У првој фази тестирани су путници и држављани БиХ повратници из захваћеног подручја са респираторним симптомима. Провођено је праћење контаката и тестирање симптоматских контаката, али и асимптоматских током или након карантина (веће групе држављана БиХ који су се враћали из захваћених подручја). Како се број обољелих буде повећавао, приоритетна тестирања ће бити усмјерена на хоспитализиране пацијента са симптомима КОВИД-19, онима који су ризичне групе за развој тешких облика болести и здравствене дјелатнике. Циљ је обезбиједити оптималну заштиту за хоспитализиране пацијенте, обезбиједити да они са највећим ризиком од компликација због инфекције буду брзо откривени, смањити ризик од болничких инфекција, одржати функционисање здравственог система.

Да ли је на располагању довољан број тестова?

Капацитети за тестирање пацијената сумњивих на КОВИД-19 инфекцију је значајно повећан, о томе говори и број тестираних особа на  веб страници за праћење КОВИД-19 у Федерацији Босне и Херцеговине: www.covid-19.ba.

Кад је ријеч о хоспитализацији, на који начин ће се одређивати који пацијенти треба да иду у болницу,  а који да остану кући у изолацији?

Као и код других болести, хоспитализацију одређују лијечници на основу тежине клиничке слике. Треба поновно напоменути да 80 процената пацијента има благи облике болести и опорављају се без потребе за посебним третманом. Најчешћи симптоми су повишена температура, општа слабост и сухи кашаљ. Неки пацијенти осјећају болове у мишићима, зачепљеност носа, грлобољу или прољеве. Симптоми почињу постепено. Процјењује се да код сваког шестог обољелог долази до развоја тешког облика болести и развоја симптома отежаног дисања, што представља алармантан знак. Подаци из Кине показују да је просјечно вријеме од појаве првих симптома до симптома отежаног дисања износило седам дана (од 4 до 9 дана). Старије особе и особе са хроничним обољењима, прије свега повишен крвни притисак и срчани проблем, дијабетес, чешће развијају озбиљне облике болести. 

„Хитна примјена рестриктивних мјера за ограничење ширења вируса, обезбјеђује адекватан одговор здравственог система и смањење смртности”

Са  колико је успјеха здравствени систем ФБиХ дочекао ‘први вал’  КOVID19?

Без предузетих јавноздравствених мјера, најприје активности на спречавања уноса инфекције које се проводе од краја првог мјесеца 2020., затим каснијих контролних мјера које укључују социјалну дистанцу, знатно раније би имали случајеве  КОВИД-19 болести и убрзано ширења КОВИД-19 болести у Федерацији БиХ. Савремени свијет је немогуће замислити без кретања становништва, а то је одувијек и био начин ширег преноса узрочника заразних болести.  Цијели овај период  здравствени систем је радио на плановима приправности и одговора, ре-организовао  се и унапређивао капацитете за одговор на пандемију КОВИД-19 болести, и примао прве обољеле особе.

Колико су све проведене мјере и препоруке издате грађанима помогле да тај удар буде знатно блажи и самим тим да простора здравственом систему да се за то припреми?

Примјер Италије показао је како неоткривени случајеви и убрзан пораст броја случајева представља озбиљну пријетњу здравственом систему због ограничених капацитета одјела за интензивну скрб. Хитна примјена рестриктивних мјера за ограничење ширења вируса, обезбјеђује  адекватан одговор здравственог система и смањење смртности.

Проведене мјере спречавају пренос болести, растежу трајање, помјерајући и смањујући врхунац епидемије. Ови резултати пружају здравственом систему додатно вријеме за повећање капацитета и лијечење пацијената. А дугорочно и вријеме за развој одговарајућег лијечења и вакцине.

У каквом је односу број смртних случајева код нас у поређењу са другим земљама региона и Европе?

Стопу смртности ће се моћи са већом сигурношћу одредити на крају епидемије. Код нас, и у свијету, у доступним процјенама, називници (деноминатори) остају непознати због тога што асимптоматски случајеви или пацијенти са благим симптомима нису тестирани и нису идентифицирани. Садашње процјене базиране су на клиничким случајевима  КОВИД-19 болести. Јединствена ситуација била је процјена смртности међу путницима на крузеру Диамонд Принцес, гдје је износила 1%, што је знатно ниже од САРС-а – 9,5%, али и више од сезонске грипе 0,1%.

„Убрзано повећати капацитете специјализираних установа и третмана за лијечење особа са тешким облицима КОВИД-19 болести”

Шта грађани у наредном периоду уз све досада проведене мјере требају додатно урадити како би се број новозаражених што прије почео смањивати?

Индивидуално понашање ће бити од највеће важности у контроли ширења КОВИД-19 болести. Особне активности, прије него владине мјере, су најважнију у овом питању. Рана самоизолација, изолација цијеле  породице  у случају обољења, контакт са надлежном здравственом установом, и јављање уколико симптоми постану тешки, те мјере социјалне дистанце су кључне, уз свакако појачане хигијенске мјере.

Које сегменте борбе против коронавируса у скоријем периоду је потребно додатно унаприједити кроз здравство и све друге сегменте друштва?

Као што наводи Свјетска здравствена организација, ово је криза без преседана и одговор на пандемију КОВИД-19 болести неминовно доводи до друкчијег начина организације живота и представља изазов за друштво у цијелости. У нашој земљи, када је о здравству ријеч, повећани су капацитети јавноздравственог надзора и лабораторијски капацитети, и очигледна је важност континуисаног унапређења овог система. Потребно је додатно унаприједити организацију приступа здравственом савјетовању са удаљености, путем кризних телефона и имејла, као и даље убрзано повећање капацитета специјализираних установа и третмана за лијечење особа са тешким облицима КОВИД-19 болести, прије свега јединица и тимова за интензивно лијечење. Бројне друштвене установе су одлично реаговале, на примјер школе и факултети са организацијом  онлајн  наставе. А захваљујући напредној технологији и друштвеним мрежама, проведено друштвено дистанцирање не мора значити и друштвену изолацију.

Podijeli: