Универзитет у Сарајеву биљежи значајне научне резултате

17 Apr, 2020

САРАЈЕВО, 17. априла (ФЕНА) - Универзитет у Сарајеву је саопштио да научно-истраживачки рад, као значајан сегмент универзитетског послања, не губи замах ни у овим временима, иако се то на први поглед може чинити.

-Бројеви говоре у прилог развоју, а не силазној путањи. Наставници и сарадници Универзитета су у првом тромјесечју, односно у прва три и по мјесеца ове године постигли завидне резултате у публицирању резултата истраживања. У индексној мултидисциплинарној бази података "СКОПУС" видљиво је да су аутори са Универзитета у Сарајеву у прва три мјесеца ове године објавили 210 научних радова, што представља 43 процента укупне продукције свих радова индексираних у 2019. години. Другим ријечима, у прва три мјесеца 2020. године , објављена је скоро половина радова из цијеле прошле године. У публицирању предњаче истраживачи из области техничких наука (131 рад), те их слиједе истраживачи из области хемијског инжињеринга, медицине, математике, биохемије, пољопривреде, те друштвених наука, саопштено је из Универзитета.

Када је у питању коауторска сарадња, предњаче заједничка истраживања са колегама из Србије (29 радова), те Хрватске, Чешке Републике, Француске, Сједињених Америчких Држава, Аустрије, Њемачке, Словеније и Уједињеног Краљевства.

Што се тиче индексирања радова у бази података Web of Science, тих је радова 68, што представља сличан ритам објављивања као и прошле године у истом периоду, те није забиљежен пад. Одржан је ритам унаточ ванредним околностима. Најзаступљенији су радови из математике, економије, медицине и агрономије.

Када је у питању врло актуелна тема пандемије узроковане ширењем коронавируса, занимљиво је издвојити рад под насловом "A Novel Cellular Automata Classifier for COVID-19 Prediction" индијског тима истраживача који третира индиректне трендове ширења епидемије у Индији, а објављен је у часопису Journal of Health Studies којег објављује Факултет здравствених студија Универзитета у Сарајеву. Овај рад је објављен 29. марта те је у наредна три дана преузет 75 пута, а до данас 223 пута, што је значајан резултат узевши у обзир чињеницу да је пажњу истраживачима привукао босанскохерцеговачки часопис поред доминантних часописа који излазе у продукцији истраживачких центара Западне Европе и САД.

У борбу против ширења коронавируса активно се укључио и Машински факултет Универзитета у Сарајеву. Како би се убрзала производња заштитне опреме, кроз пројекат УНДП-а "Economic Governance for Growth – EGG", који финансира Влада Краљевине Норвешке, за Машински факултет Универзитета у Сарајеву набављена је додатна опрема за рад. Ова опрема укључује четири нова 3D штампача, те филаменте и репроматеријал за производњу заштитне опреме, као и машину за испитивање механичких особина материјала. На тај начин Машински факултет се укључио у израду заштитне опреме.

Почели су са израдом заштитних визира, а могу радити и везице за маске, као и рачве за респираторе, уколико се за тим укаже потреба. Иако ће опрему примарно користити за производњу заштитних визира у оквиру борбе против пандемије коронавируса, након кризе ће истом опремити лабораториј за испитивање полимерних материјала која ће служити за наставу, истраживања, иновације и развој.

Институт за генетичко инжињерство и биотехнологију (ИНГЕБ) Универзитета у Сарајеву објавио је резултате најновијих археогенетичких анализа налазишта код Високог које дају потпуно нову слику о скупинама које су насељавале ова подручја у праисторијском периоду. Генетичари су постигли велики научни успјех будући да је ријеч о успјешној изолацији и анализи биолошког материјала старог до 2.500 година (из IV вијека п.н.е.).

У јеку пандемије Пољопривредно-прехрамбени факултет постао је чланом међународног конзорција H2020 пројекта под називом "SMARTWATER – Promoting SMART agricultural WATER management in BiH", који ће бити имплементиран током наредне двије године под водством Универзитета у Бањој Луци. Кроз пројекат ће бити креиран велики број различитих заједничких активности које промовишу повезивање, заједничке истраживачке огледе, истраживачку сарадњу и размјену знања између експерата у специфичним областима. Све активности биће у складу са националном стратегијом истраживања уз укључивање паметних технологија (cloud-based и даљинско осматрање) у управљању водним ресурсима у пољопривреди, оптимизације односа вода-енергија-храна и климатских промјена, те мјера адаптације, наводе из Универзитета у Сарајеву.