• 13 May, 2020

Градоначелник Сарајева Абдулах Скака огорчен је на атмосферу у којој се Бошњаке као народ прозива за фашизам или радикализам.

Градоначелник се, наиме, посве неочекивано нашао под баражном паљбом опозиције због тога што је Католичка црква у Катедрали у Сарајеву најавила одржавање мисе за блајбуршке жртве.

Скака за   Став   говори о властитом осјећају за антифашизам, позицији своје породице у пријеломним временима током и након Другог свјетског рата и тврди да се “панично тражи неки наратив по којем би се једноставно Бошњаци, али тиме и Босна и Херцеговина и Сарајево, чега су Бошњаци неодвојиви дио, укаљали, облатили и понизили”.

Скака поручује да је то “једна кампања која не престаје деценијама, а у њој нажалост некад учествују и ситну корист, неријетко финансијску, траже и неки Бошњаци, ваљда несвјесни штете која њоме наноси”.

СТАВ: Има ли Абдулах Скака неки проблем са  антифашизмом?

СКАКА: Не, напротив. Антифашизам је тековина и вриједност која је дубоко укоријењена у мом идентитету, у мојој личној карти и мом свакодневном дјеловању као Сарајлије, као Бошњака, муслимана, као Босанца и Херцеговца. Ја сам антифашиста. Чланови моје породице убијени су као антифашисти. Мој дедо Абдулах Скака потписник је чувене Сарајевске резолуције, у којој су угледни Сарајлије и Бошњаци подигли глас против фашистичких егзекуција током владавине НДХ у Сарајеву. Име мог амиџе Мустафе Скаке уклесано је на спомен-парку Враца у Сарајеву. Такав је случај са  највећим бројем бошњачких и сарајевских породица, и то показују сва релевантна хисторијска истраживања. Бошњаци су искрено и чврсто прихватили антифашизам. Били су неодвојиви дио покрета који је, заједно са савезничким снагама, побиједио нацизам и фашизам у Другом свјетском рату.

Нажалост, Бошњацима се систематски, годинама покушавало одузети право да буду антифашисти, да носе тај орден борбе за добро и на правој страни у вријеме када се за то пролијевала крв. Појединци то сада желе урадити и свим Сарајлијама. Показаће се да је то рађено смишљено и плански. Правила се подлога и припрема за Геноцид над Бошњацима који ће услиједити 1992. године.

Бошњаци су једини народ на овим просторима који никад није био на погрешној страни хисторије, који никада није користио државу и власт да чини злочине према припадницима других народа, који никад није био носилац фашизма или других злочиначких идеологија. Увијек је доминантно бирао мир, заједништво, људска права, слободе и поштивање других. Увијек смо били доказ да ова земља може боље и да има мјеста за све ако се међусобно поштујемо. Зато смо ваљда увијек били мета, жртва различитих зала и хегомонија и зато наша борба очито још не престаје. Али, како је то једном рекао рахметли Алија Изетбеговић, ми се на том путу нећемо уморити.

СТАВ: Можете ли Ви уопће забранити мису? Зашто су неки подметали да сте управо Ви центар скандала око одржавања мисе за Блеибург?

СКАКА: Босна и Херцеговина је држава, а Сарајево град гдје се поштују вјерске слободе. Тако је било и тако ће и бити. Али , питате ме зашто су у јавности пласиране лажне информације. Зато што се већ дуже вријеме Бошњацима по сваку цијену покушава подвалити фашизам или неофашизам. Неко жели Бошњацима не само отети антифашизам него им подметнути лажну тврдњу, навикнути јавност на тезу да у најмању руку симпатизирају зло против кога су се борили и од којег су понајвише страдали кроз хисторију. Не видим никакав други разлог који би могао објаснити то са  коликим су злурадим ентузијазмом СДП и Наша странка у јавности лажно тврдили да “Скака благонаклоно гледа на мису за Блеибург”. Иако је апсолутно очито и јасно да сам као градоначелник Сарајева први осудио и осуђујем свако, па и блајбуршко слављење и промовисање фашистичких симбола или порука у Сарајеву.

Не ради се овдје само о почетку изборне кампање, али треба узети у обзир да се све дешава само дан-два након што је Централна изборна комисија БиХ расписала локалне изборе. Неко жели релативизирати истину да су Бошњаци највеће жртве, а опет никада нису посегнули ни за осветом нити је икад већина Бошњака дала подршку некаквим покушајима ширења ни популизма нити неке радикалне деснице. Бошњацима се жели подвалити фашизам како би се оправдали геноцид и злочини, како би им се одузело право на живот, на државу, на вјеру и слободу.

Треба погледати истини у очи, и то често говорим својим пријатељима сaљевице, а има их много и изузетно цијеним њихов допринос у одбрани и изградњи Босне и Херцеговине, да појединци из тих редова, зарад борбе за фотељу, власт и новац, злоупотребљавају идеју и име социјалдемократије и раде посао за противнике Босне и Херцеговине. Руководства СДП-а и Наше странке, у паничној припреми за изборе и жељи да се домогну власти, распродају пробосански углед који су стварали људи попут рахметли Нијаза Дураковића, попут Златка Лагумџије, Нијаза Скендерагића, Мире Лазовића, Иве Комшића, па и Дине Мустафића и многих других који нису дозвољавали да социјалдемократија у БиХ прихвати и шири дио наратива под којима су Караџић и Младић гранатирали Сарајево и извршили Геноцид.

СТАВ: Шта би биле посљедице покушаја да се миса забрани, на који би начин забрану ХДЗ могао користити у политичким обрачунима са СДА, али и Бошњацима уопште?

СКАКА: Немојте да говоримо овдје о забранама. Овдје се ради о томе да Сарајево није и не може бити мјесто за промоцију било каквих фашистичких и усташких симбола или порука. Најављена миса посвећена Блеибургу једноставно дира у дубоке ране нацистичких злочина у Сарајеву. Не можете, једноставно, не смијете у Сарајеву, нити уосталом било гдје, одавати почаст режиму чија је манифестација овдје био један Макс Лубурић. То није људски, није европски, није демократски нити је одговорно. И стога смо урадили све што је могуће да позовемо Католичку цркву да преиспита и одустане од своје накане. СДА и предсједник Бакир Изетбеговић су врло прецизно и јасно заузели став. Није ово први пут да се овакве ствари дешавају. Гледали смо поједине црквене великодостојнике да одају признање осуђеним ратним злочинцима на обје стране. То је исмијавање и подругивање жртвама. Ту поруку су чули и до Ватикана.

СТАВ: Подржавате ли најављене протесте и бојите ли се да би могло доћи до насиља? Према реакцијама хрватских политичара, очито да се неће избјегавати долазак на мису. На концу, је ли уопће могуће одржати протесте обзиром на епидемиолошку ситуацију?

СКАКА: Дијелим огорчење и разочарење грађана Сарајева. Њихово је неотуђиво право да незадовољство искажу на сваки законом дозвољен начин. Али , против сам тога да то оправдано незадовољство грађана преотму политичке странке и све претворе у предизборни скуп.

Обавеза надлежних органа јесте да се брину о сигурности и у овом случају, и увјерен сам да су они способни да то чине без икаквих проблема. Сарајево је град слободе и отворености. Пречесто неки сумњају и постављају питања хоће ли бити некаквих инцидената, а Сарајево увијек покаже да је европскији и снажнији од многих европских метропола и оних који се таквим представљају.

СТАВ: На који начин Ви тумачите појмове антифашизам, фашизам и комунизам? Наиме , потомак сте “Младих муслимана” који су били антифашисти, али нису се због вјерских увјерења могли стопити с новим режимом па су били хапшени, мучени, а неки и убијани. Недавно смо на Вашем Инстаграму  видјели фотографију на којој одајете почаст свом амиџи који је био жртва усташко-нацистичког режима и чије је име уклесано на плочи на Врацама.

СКАКА: Нешто сам већ о томе рекао у ранијим одговорима. Сматрам да је врло важно раздвојити појмове антифашизма и комунизма. Моја је породица била антифашистичка, али нисмо били комунисти. Напротив, били смо жртве комунистичког режима. Не знам због чега бисмо бјежали од истине и чињенице да је и југославенски комунизам био тоталитарни режим у којем су многи страдали зато што нису били по вољи тадашњој власти. То не мијења ни чињеницу да су многи релативно лијепо живјели у Титовој Југославији, да је то био период релативне политичко-економске стабилности, да нам је призната националност, али не и име...

Оно што СДП и Наша странка тврде јесте да релативизирамо или изједначавамо све са злочинима фашизма само ако споменемо то да су комунисти хапсили или убијали невине. То је, наравно, јефтини покушај наметања кривице и комплекса. Немам никакав проблем да говорим о важности и улози Јосипа Броза, да говорим о бившој држави као мјесту у којем су многи људи, па и моји родитељи, живјели и напредовали. Говорити истину сада није проблем. А некада јесте био.

Али, ево, Бошњаци су се, хвала Богу, изборили за државу и друштво у којем можемо рећи да смо били жртве и фашизма, усташлука и четништва, да смо били мета агресије и Хрватске и Србије. Да смо се борили против сваког зла. И имамо право и обавезу, имамо кредибилитет у свијету о томе говорити, јавно, јасно и гласно. Да се никада не заборави и никоме не понови.

И, наравно, да – Жртвама комунизма треба одавати почаст. Још увијек улицама ходају људи који су невини лежали и бивали мучени у комунистичким затворима. Многима се за мезар не зна. Култура сјећања нешто је на чему сви као друштво, народ и држава морамо снажније радити. Има , хвала Богу, институција и појединаца који раде свој посао. Морам рећи да сам охрабрен. Нове генерације, па и ваш часопис је дио тога, показују и доказују да Бошњаци неће дозволити заборав. Раде се научне студије, извјештаји, граде институције и држава која то гарантира. Ово што се сада догађа само је рецидив прошлости, предизборни покушај оживљавања неких ретроградних идеја које неће оставити дубљег трага нити ће утјецати на позитивну будућности БиХ и Сарајева.

СТАВ: Изгледа као да још увијек нисмо изашли из периода Другог свјетског рата, а да су грађани Сарајева крајње подијељени по разним идеолошким основама. Је ли на сцени нека врста хисторијског ревизионизма, који неки очито политички острашћени историчари пребацују Вашој странци, али и Вама? Напримјер , недавно је била полемика око датума оснивања Сарајева у којем вам се пребацивала наводна османизација.

СКАКА: Стално нам се намећу те неке идеолошке расправе, сукоби и подјеле. Али , не мислим да грађани упадају у ту замку. Бојим се да опозицији недостаје простора за нападе на власт на другим подручјима па онда траже себе у свакаквим оптужбама на рачун званичника СДА.

Знате, када неко одбрани државу, успостави институције, осигура њихово функционисање у тешким околностима, заједно са политикама друга два народа, па онда та држава и људи почну напредовати и расти на темељима тих тековина, онда им остаје само да вас оптужују на идеолошкој основи.

Када направите једну жичару, када обновите Олимпијски музеј, реализирате један свјетски ЕYОФ, градите Видиковац, вратите Бистричку станицу, реализујетее десетине других пројеката, ојачате позицију главног града Босне и Херцеговине, онда они који желе власт по сваку цијену почну измишљати оптужбе. Јер, ништа од тога Скака неће понијети са собом када више не буде градоначелник. То остаје као трајно добро од грађана – грађанима.

СТАВ: Обзиром на епидемиолошку ситуацију, каква су Ваша предвиђања за Град Сарајево, у смислу туризма, економије, културних догађаја који су, барем СФФ, директно повезани сa туризмом?

СКАКА: Биће се тешко опоравити од посљедица пандемије, посебно у сектору туризма. Имали смо двомјесечну потпуну блокаду. Још увијек не знамо потпуно како ће се ствари одвијати у Европи и регији, када ће се границе отворити, када и како ће све изгледати. Посљедице ће бити значајне и већ сада их осјетимо. Сарајево ће ту дијелити судбину цијеле државе.

Увјерен сам да ће активности које се проводе на свим нивоима власти ублажити негативне посљедице. Али, морам рећи да сам по природи оптимист. Вјерујем у овај град и у његову снагу. Живот ће овдје брзо и поново превладати изазове. Наша је обавеза као власти да помогнемо грађанима и то ћемо урадити и то све ово вријеме бескомпромисно радимо.

Име мог амиџе Мустафе Скаке уклесано је на спомен-парку Враца у Сарајеву. Такав је случај сa највећим бројем бошњачких и сарајевских породица, и то показују сва релевантна историјска истраживања. Бошњаци су искрено и чврсто прихватили антифашизам. Били су неодвојиви дио покрета који је, заједно са савезничким снагама, побиједио нацизам и фашизам у Другом свјетском рату.

Podijeli: